Većina medija je jasno proruski nastrojena, izjavila je FoNetu reporterka N1 Aleksandra Gofdroa, ukazujući da u izveštajima medija o ukrajinskom ratu, bez ikakvih sivih zona, imamo navijanje za stranu koja je agresor.
U serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni Srbije, Godfroa je rekla da se može raspravljati o razlogu zbog kojeg je Rusija napala Ukrajinu, ali je naglasila da je činjenica da je Rusija agresor i da je u medjima prisutno „podsticanje ruskog sentimenta“.
Prema njenoj oceni, potpuno je neverovatno da zemlja i stanovništvo koje „stalno ponavlja kako su nas bombardovali, a jesu nas bombardovali potpuno bespravno“, nisu u stanju da osete empatiju sa ljudima koji su u goroj situaciji, jer u Ukrajini pada mnogo više bombi.
Kako je ukazala, to podsticanje neempatičnosti i navijanja da tamo pogine što više ljudi, da ih satru, za nju je neshvatljivo, što govori o nedostatku etike kao takve, a ne profesionalne etike.
Kao krajnje problematičan, Godfroa je označila naslov u kojem se kaže da su Rusi „oslobodili“ Marijupolj, objašnjavajući da Marijupolj „niko nije oslobodio“, jer se time kaže da je taj grad trebalo oslobađati.
Angažovanje spoljnopolitičkih eksperata u emisijama telelevizija sa nacionalnom frekvencijom, pre svega na televizijama Pink i Hepi, ona je nazvala podsticanjem takvog navijanja i odbranom narativa koji „pre svega odgovara Rusiji“.
Godfroa smatra da se time opravdava stav da treba uništiti jednu zemlju i njen narod, koji „našem narodu i našoj zemlji nikada ništa nažao nisu učinili“.
Stanje na medijskoj sceni u Srbiji – tragično
Stanje na medijskoj sceni u Srbiji ocenila je kao „tragično“ zbog toga što postoje mediji u kojima je nestala svaka vrsta morala i etike, ne samo profesionalne, već etike generalno gledano.
Ona vrsta sadržaja koja se servira kroz tabloide, i koje čovek hteo – ne hteo vidi kada prođe pored kioska, nema nikakve veze sa novinarstvom i izveštavanjem, i ne pruža šansu obema stranama da kažu nešto, predočila je Godfroa.
Ona je skrenula pažnju i na hajke protiv pojedinaca ili grupe, uz govor mržnje, i upozorila da je to krajnje opasno za jedno društvo.
Osvrćući se na pritiske na medije, Godfroa je rekla da postoje direktna prozivanja novinara i urednika, imenom i prezimenom, na takav način da otvaraju „sezonu lova“ na tu osobu ili medij u kojem radi.
Kao primer pritiska. pomenula je izjave predstavnika vlasti da pojedini mediji „brane“ policijskog inspektora Slobodana Milenkovića.
Time utiču na izveštavanje medija, ali i na rad pravosuđa i policije, ne obazirući se na priču da tu neko nešto pokušava da zataška tako što će tog čoveka izložiti hajci, objasnila je Godfroa.
„Malo-malo pa resetujemo nešto“
Za najavu predsednice Saveta REM Olivere Zekić da će se, prilikom odlučivanja o dodeli nacionalnih frekvencija stvari „resetovati“ i da se neće gledati kako su televizije radile prethodih godina, ona je rekla da je deo problema društva i to što „malo-malo pa resetujemo nešto“.
Devedestih godina se dogodio „potpuni sunovrat novinarskog i ljudskog morala bez ikakvih posledica“, podsetila je Godrfroa, koja misli da „ne idemo nikuda“, ukoliko nema posledica.
„Ne može da se zažmuri na prikazivanje otvorenog, zakonski kažnjivog nasilja u medijima i da se kaže da su se pokajali i da su oni novi, a da su stari u drugim partijama, kako to kaže čuveni slogan“, zaključila je Godfroa.
