Sadržaj teksta
JP Nacionalni park Fruška Gora: šumarsko preduzeće ili ustanova za zaštitu nacionalnog parka
Novi Sad – Zašto se toliko seku šume na Fruškoj gori? Novosađani koji redovno izlaze na fruškogorsku „stazu zdravlja” ne pamte ovakve prizore. Posečena odrasla stabla slažu se duž puta, odvlače mehanizacijom i postaju prihod za JP „Nacionalni park Fruška gora”.
Da li se ovo preduzeće više bavi šumarstvom, umesto svojom osnovnom delatnošću – zaštitom područja, kako to tvrde kritičari, ili se tu sve radi planski, a na kraju svakog plana, pa i za seču šume, stoji nekakva ekonomija? Ponegde s drvećem „padaju” i planinarske staze, pa se planinari žale i na uništavanje planske markacije.
Na ovu temu smo razgovarali sa Vladimirom Labatom
Vladimir Labat Rovnjev je jedinstven i originalan multimedijalni umetnik; vajar, slikar, grafičar, heraldičar, kant-autor, kompozitor, pesnik i dizajner, priznat i višestruko nagrađivan za svoj rad kod nas i u svetu.
Vladimir Labat je prvi u svetu kreirao akustične skulpture Labat, nesvakidašnja vajarska dela, na kojima izvodi koncerte, kreira umetničke priloge za film, pozorište, radio i televiziju.
Kreativno stvaralaštvo ovog umetnika se realizuje kroz duboko duhovno materijalno povezivanje koje zaokuplja sva čula i briše granice definisane prostorom i vremenom.
Više od četrdeset godina Vladimir Labat vođen potrebama slovenske duše, ruskim nasleđem i hrišćanskim principima, svoju životnu energiju nesebično troši na stvaranje lepše, zdravije i smislenije stvarnosti.
Dosledan sebi u osluškivanju sopstvenog unutrašnjeg bića uspeva da dotakne i osvetli sve one koji se nađu na njegovom artističkom putu.
Vladimir Labat živi i stvara na Popovici, na obodu Fruške gore, veličanstvene riznice prirodnih i kulturno istorijskih vrednosti.
Pored svih društveno, umetničkih aktivnosti Vladimir Labat je i poznati borac i aktivista za ekologiju.
Fruška Gora, četvrta senzitivna tačka planete!
Na Fruškoj Gori se nalazi četvrta senzitivna tačka planete Zemlje i zato ovu planinu s punim pravom možemo smatrati jednim duhovnim centrom sveta. Slična je Sinaju, Altaju, Hilandaru. Ne smemo dozvoliti da nam istinu o Fruškoj Gori saopšte drugi.
Tada više neće biti naša Sveta Fruška Gora, a dolazićemo na nju plaćajući skupe ulaznice da se poklonimo našim svetinjama. Taj odnos prema nacionalnom blagu još uvek kod nas nije zaživeo pa i sam naziv „Nacionalni park“ daje za pravo pojedincima da nacionalno shvate kao opšte – svoje i da mogu prema njemu da se neodgovorno odnose.
Izgovori za seču šuma Fruške Gore nikad ne nedostaju
Oni hrastovu šumu poseku u ime badnjaka ili da naprave građu za kuću ili da se ogreju ili da je prodaju radi zarade. Ovakvo bezumlje mora se zaustaviti jer ćemo slaveći badnjak za Božić uništiti hrastove šume. Pred mojim očima odnosi se na hiljade kubika kamena i drveta, seče se šuma lopovski, organizovano. Na hiljade hektara šume zbrisano je na onim mestima gde je prolaznicima teže doći. Ovo su sve štetna dešavanja koja i danas traju.“
„Kapetani
plovimo u bespuću i mraku
Brodom zelene plave kore
Pravac puta ne vidi niko
Luke na putu ne postoje
Ne vidi niko boje se menjaju
Zelene nestaju crne se rađaju
Plave i žute u smogu se mešaju
Vodam mrtvi pogledi plivaju
Ljudi se rađaju, žive i umiru
Ne brodu zeleno plave kore
Želje i put svima su isti
Zdravi i srećni hteli bi biti
Za vlast se bore kapetani
Kormilo broda uzet bi hteli
A brod tone u beskrajnu tamu
Poslednji život na njemu se gasi“
Citirana pesma je sa Vašeg LP-a koji je nasto 1972. godine, da li je to bio pokušaj da se probudi svest ljudi u to vreme ili je to poruka za budućnost koju ljudi danas treba ozbiljno da shvate?
Pesma je podjednako posvećena ljudima koji su tada, ograničeni nekim normama i ideologijama zaboravili na ličnu duhovnu ekologiju kao i na onu materijalnu i ljudima danas koji su odrasli i stasali na tim principima.
Kada je prvi put objavljena bila je van svog vremena. Gledali su me kao čudaka koji stvara muziku o nečemu njima nepoznatom. Osuđivali su me za loš uticaj a da se nisu ni potrudili da shvate značenje mojih reči i dubokih implikacija koje je društvo u tom trenutku staralo za duhovnu i materijalnu ekologiju danas.
Dajte svoj glas i na linku ispod potpišite Peticiju „Sačuvajmo šume Fruške Gore“, da zajedno očuvamo prirodu Svete Fruške Gore https://www.peticije.online/zaustavimo_secu_sume_u_nacionalnom_parku_fruska_gora
