Evropska poslanica Viola fon Kramon izjavila je da je poštovanje prava Srba na Kosovu u interesu Evropske unije, jer su Srbi sastavni deo Kosova.
Fon Kramon, koja je i evropska izvestiteljka za Kosovo, sastala se danas u severnom delu Kosovske Mitrovice sa predstavnicima civilnog društva, ali ne i sa gradonačelnikom, uprkos pokušajima, piše portal Kossev.
„Mislim da je važno pokazati da su kosovski Srbi sastavni deo Kosova. U našem interesu, u interesu EU i Evropskog parlamenta je da vidimo da se njihova prava poštuju, da nisu diskriminisani u smislu pristupa infrastrukturi, uslugama, jeziku i tako dalje“, istakla je Fon Kramon.
Ona dodaje da je jedna od njenih ključnih poruka i ta da bi htela da vidi odlučniju srpsku zajednicu, koja će jasno govoriti o svojim ciljevima, ali i problemima.
„I naravno, voleli bismo da vidimo samopouzdanog i odlučnog Srbina, odnosno srpsku populaciju. I želim od vas da čujem šta traže – da li Evropski parlament može da im pruži veću podršku, šta su glavni problemi, glavni ciljevi i kako možemo da pomognemo njihovu bolju i potpuniju integraciju u strukture Kosova“, rekla je Fon Kramon, a prenosi Kossev.
Ne mogu se porediti Moskva i Beograd
Komentarišući pojačanu retoriku iz Prištine, kojom se pravi paralela između Kosova i Ukrajine, dok se upućuju oštre optužbe na račun Srbije, Fon Kramon je navela da iako razume ljude na ovom području koji su se suočili sa ratom, kosovskim liderima poručuje da nije sva retorika „od pomoći“, te da je važno da obe strane budu odgovorne i da „nema provokacija“.
„Pobrinula sam se da budem razumljiva“, naglasila je Viola fon Kramon.
Ona je odbacila povlačenja paralele između onoga što se dešava u Ukrajini i situacije na Kosovu.
„Mislim da ne možemo ni da uporedimo situacije u Moskvi i Beogradu. Bila sam jasna po tom pitanju“, rekla je Fon Kramon.
Evroparlamentarka je juče prisustvovala izglasavanju rezolucije o Ukrajini u kosovskoj skupštini, što je potom i pozdravila.
Kako je naveo Kossev, nije joj bilo poznato to da se veći deo teksta rezolucije ticao samog Kosova i serije optužbi na račun Srbije uz detaljno podsećanje na cifre o ratnim zločinima, odnosno, kako se predstavlja „genocida koji je 1999. počinila Srbija“, a koja, kako tvrde u Prištini, godinama nakon toga ni za šta nije sankcionisana.
Ona je objasnila da se njena podrška ticala osude invazije na Ukrajinu i saosećanju sa ukrajinskim narodom, koje je poslato sa Kosova.
„Ne, nisam imala uvid u rezoluciju, to nije moja rezolucija, nisam je pisala, ni potpisala, to nije nešto za šta se mogu smatrati je odgovornom. Ali u pravu ste, nisam pročitala tekst. Moja poenta je bila zapravo da treba da postoji mogućnost izražavanja solidarnosti sa Ukrajinom i smatram da svako ko vidi svoj interes u EU, situacija u Ukrajini treba da mu bude bitna“, rekla je fon Kramon.
