Bura koja se u javnosti podigla zbog toga što su radnici „Jure“ u Nišu morali da rade iako je temperatura u pogonima bila tropska, još se ne smiruje i otkriva teške uslove rada i u drugim kompanijama u Nišu, kako u oblasti auto-industrije, tako i u tekstilnim fabrikama.
Ovo nije prvi put da je kompanija Jura u žiži javnosti, još se ne zaboravlja kada su 2016. mediji brujali o tome da radnici nose pelene, jer ne mogu ni u toalet. Takođe, pogon u Nišu je tokom pandemije koron više puta bio žariđte zaraze.
Veliki broj ljudi u Nišu je putem društvenih mreža osudio radnike „Jure“ što su pristali da uopšte uđu u pregrejane pogone i pitaju se zašto se nisu pobunili, naročito kad se uzme u obzir da ih je puno, čak 2.700, ali je bilo i mnogo onih koji su ih branili, jer su i sami iskusili kako je to kad radiš u pogonu strane kompanije u Srbiji.
Radnica koja je želela da ostane anonimna, kazala je za Novu.rs, da bi pobuna sigurno značila gubitak posla, a niko to od zaposlenih ne želi.
„Svi mi koji radimo dole, nemamo nikakva druga primanja. Nemamo roditelje koji nas mogu da izdržavaju, nemamo muževe koji mogu da zarade dovoljno da izdržavaju čitavu porodicu. Čak i sa dve plate jedva sastavljamo „kraj s krajem“. Trpimo i radimo, jer trenutno nemamo bolji posao“, kazala je Nišlijka.
Prema njenim rečima, ništa bolje nije ni u drugim fabrikama, jer bi u protivnom dali otkaz u „Juri“ i otišli tamo.
„Tamo bi ponovo morali da se privikavamo na posao i kolege, a plata je manje više ista, 40.000 do 50.000 dinara. Naporno se radi i tamo, a i tamo se kontroliše svaki vaš korak. Kontroliše se odlazak u toalet, morate da se javite nadzorniku kad pođete. Doduše, bilo je slučajeva da su pojedinci zloupotrebljavali odlazak do toaleta, da ne bi radili. Malo malo, pa napuste traku, navodno jer moraju, a zapravo odu da puše“, rekla je naša sagovornica.
Ona je kazala da su radnici u Nišu generalno prepušteni sami sebi, nemaju podršku i pomoć države, niti inspekcija, da bi mogli da se bune protiv poslodavaca.
„Ko će da nam stane u zaštitu, nema ništa od toga. Inspekcija, dođe i ode, a retko i dolaze. Moja majka je radila u državnoj firmi u Nišu i po 10 inspekcija je dolazilo svakog dana tamo, a od kad su je stranci kupili inspekcija nije došla ni jednom. Čula sam gradonačelnicu Draganu Sotirovski kako na televiziji se pita zašto sve Nišlije hoće da rade u gradskim upravama i preduzećima iako je tamo plata 35.000 dinara, a neće u privatnim gde su plate 50.000 dinara. Razlika je „kao nebo i zemlja“, tamo imaš sva prava ovog sveta, a ovamo si običan rob“, kazala je Nišlijka.
Radnici „Jure“ rekli su za Novu.rs da je trenutno temperatura u pogonima pristojna, jer je i napolju pala temperatura, ali da je pitanje šta će biti kada temperatura za koji dan ponovo bude iznad 35 stepeni Celzijusovih.
Naši sagovornici su kazali da su zaposleni početkom prošle sedmice potpisivali peticiju da se uključe rashladni uređaji, koja je „ubačena u kutiju za prigovore“, ali da do sada ona nije imala ikakvog efekta.
Poslovodstvo „Jure“ negiralo je da se klime namerno gase zbog štednje i navelo da ih puštaju još od aprila, mada priznaju da trenutno postoje kvarovi na nekim uređajima, „koji će u najkraćem roku biti otklonjeni“.
Od Inspekcije rada u Nišu za sada nismo dobili odgovor na pitanje da li je obavljen inspekcijski nadzor u fabrici i kakvo stanje su inspektori zatekli u pogonima.
