Evropski parlament je u svom ovogodišnjem izveštaju o Srbiji, pored vladavine prava i normalizacije odnosa s Prištinom, uključio i usklađivanje sa sankcijama protiv Rusije kao ključni element koji će određivati ukupan napredak zemlje na putu pristupanja EU, saznaje Tanjug u Briselu. Finalni tekst izveštaja o Srbiji, čiji je nacrt podneo izvestilac Vladimir Bilčik, a u koji je uključeno 40 kompromisnih amandmana, biće stavljen na glasanje 14. juna pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta, a zaključno glasanje očekuje se na plenarnom zasedanju EP u julu.
Bilčik je za Tanjug izjavio da bi konačni tekst izveštaja o Srbiji još mogao da bude izmenjen do plenarnog glasanja u julu. Jednom usvojen na nivou celog Evropskog parlamenta izveštaj dobija formu rezolucije koja je po svojoj prirodi neobavezujuća, ali predstavlja političke smernice Srbiji za nastavak puta evrointegracija.
„Srpske vlasti se pozivaju da se istinski angažuju u neophodnim reformama i vrate zemlju na pravi put evropskih integracija i time ispune evropske aspiracije Srbije”, navodi se u finalnom tekstu izveštaja, u koji je Tanjug imao uvid. Najviše amandmana i izmena pretrpeo je deo izveštaja Vladimira Bilčika koji se tiče odnosa Srbije i Rusije, pri čemu se napominje da Evropski parlament „snažno žali” zbog činjenice da Srbija „još uvek nije usklađena sa sankcijama EU nakon ruske invazije na Ukrajinu”, a novoizabrane vlasti u zemlji se pozivaju da se „hitno usklade” sa sankcijama protiv Rusije i Belorusije.
„Zalažemo se da se dalja pregovaračka poglavlja otvaraju tek kada Srbija preduzima neophodne mere u tom pogledu, kao i u oblasti vladavine prava”, navodi se u jednom od kompromisnih amandmana koji je podnela poslanica Zelenih Viola fon Kramon. EP poziva Srbiju da „preispita svoju ekonomsku saradnju s Rusijom” i izražava zabrinutost zbog bliske saradnje Srbije s Kinom i Rusijom u vojnoj i odbrambenoj sferi
