Vlast u Srbiji više meseci upozorava da nas čekaju teški meseci i da u tome nismo usamljeni jer ceo svet živi u velikoj neizvesnosti i strepnji. Uz ozbiljne pritiske da se Beograd distancira od Moskve i pritiske ambasada na to ko će da sedi u Nemanjinoj 11, na jesen se očekuje i nastavak dijaloga s Prištinom.
Srbiju čeka vrela jesen i neizvesna zima koja neće biti posledica klimatskih promena, već ozbiljnih pritisaka da se Beograd distancira od Moskve i ozbiljne svetske ekonomske krize čiji cunami teško da će zaobići našu zemlju. Na jesen se može očekivati nastavak dijaloga s Prištinom, gde nepredvidivi premijer privremenih institucija Albin Kurti može da izmisli novu meru kao sredstvo pritiska na lokalne Srbe, koja bi mogla da „zapali” region. U međuvremenu se očekuje da će biti formirana Vlada Srbije, gde pojedine ambasade smatraju da imaju pravo da traže da njima bliski ljudi sede u Nemanjinoj 11. Zbog rasta cene energenata gotovo je izvesno da će u Evropi doći da pada životnog standarda i rasta inflacije, a izazovi koje prouzrokuju takvi potresi neće mimoići ni našu zemlju.
Vlast u Srbiji više meseci upozorava da nas čekaju teški meseci i da u tome nismo usamljeni jer ceo svet živi u velikoj neizvesnosti i strepnji, s mnogim otvorenim pitanjima. Zima koja dolazi biće najteža u svetu u poslednjih 70 godina, ono što je sigurno, nedostajaće mnogo hrane, a energenti će biti neverovatno skupi. Najave su da će četvrtina ljudi na svetu biti gladna na zimu, ali u našoj zemlji neće biti tih problema. Naša prednost je što imamo dovoljno hrane, a zahvaljujući izvršnoj vlasti, naše robne rezerve su pune i na lageru imamo dovoljno žitarica, brašna, ulja i šećera da bismo mogli da pomognemo i državama u regionu.
Da će predstojeća zima biti teška, upozorila je i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, rekavši da se zato radi sve kako bi se obezbedilo dovoljno energenata za građane i privredu i da je Srbija pokazala da ume da upravlja kriznim situacijama. „Pandemija virusa korona sada izgleda kao ’mačji kašalj’ u odnosu na ovo što sada živimo i što nam se sprema, ali borimo se da sebi kupimo svaki dan bezbednosti tokom zime”, rekla je Brnabićeva i dodala da se u Vladi Srbije svaki dan računa koliko ima obezbeđenih energenata.
Iako neki ekonomski stručnjaci navode da bi električna energija i snabdevanje gasom trebalo da poskupe za više od 20 odsto, do toga neće doći. Nove, toliko više cene energenata, podstakle bi inflaciju, što bi malo ko mogao da plati. Upravo zbog ovih spekulacija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da struja sada ne sme i neće poskupeti u Srbiji jer, kako kaže, to poskupljenje ne bi podneli ni građani, a ni država. „To je nemoguće, to ne mogu ljudi da podnesu. Ako nam struja poskupi 30 odsto, imaćemo inflaciju 20 odsto. Struja će nekada poskupeti, mora, ne možemo da je držimo kao socijalnu kategoriju, ali ne može sada”, istakao je Vučić i dodao da kada je reč o nafti i gasu, nas očekuju veliki problemi.
Predsednik je ukazao da sve stvari moraju da se posmatraju zajedno i da sve zajedno mora da funkcioniše na istoj politici da bismo mogli da preživimo, kao i da je besmisleno da se ljudi u zemlji ponašaju kao da se ništa oko nas ne dešava i samo da čekamo da živimo bolje. To potvrđuje i činjenica da se kriza u Srbiju preliva iz drugih zemalja i da će, na primer, ukoliko nemačka privreda stane, a ovde zapošljava više od 75.000 ljudi, Srbija imati ogroman problem.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da će niz stvari koje su u vezi i sa nama, ali i sa globalnim kontekstom nekako da se zgusnu na jesen. Za „Politiku” ističe da će Srbija biti suočena s pritiscima po više linija – na rusku temu i uvođenje sankcija koje bi bio uvod u otklon od Rusije i kosovskim pitanjem, kao i izborima u Republici Srpskoj. „Očekuje se rast pritiska po pitanju sankcija jer će se problem ukrajinskog rata značajnije reflektovati na globalne odnose, ali s druge strane, u Evropi narastanjem socijalno-ekonomskih tenzija rašće i politički pritisak da se to pitanje reši. Ovaj region postaje interesantan kao enklava koja nije potpuno pod kontrolom i potreba je da se to definitivno razreši kada je reč o uticaju Rusije”, kaže Milivojević i dodaje da od Beograda zavisi rasplet na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj.
Marketinški stručnjak Nebojša Krstić kaže da je početkom devedesetih godina prošlog veka, kada su nam uvođene sankcije, bila revitalizovana čuvena izreka Nikole Pašića: „Ne bojte se, dobro biti neće.” Za „Politiku” kaže da je u to vreme nekim strancima pokušao da prevede ovaj citat, ali da misli da nisu uspeli da ga shvate. Sada, kada je Evropa pod teretom ukrajinske krize i sankcija koje je sama sebi uvela, cinik bi mogao da doda: „E, sad će da shvate.”
„Ne znam koliko ovo može da nam posluži za utehu, s obzirom na to da je u ono vreme, dok smo mi sankcijama bili ruinirani, Evropa doživljavala apsolutni progres, a danas, kada se Evropa suočava s najvećom krizom od Drugog svetskog rata, ta ista kriza kod nas preti da poništi rezultate uhvaćenog zaleta u razvoju koji Srbija doživljava poslednjih godina. Šta nas čeka na jesen? Ništa što već nismo iskusili i preturili preko glave. Šta čeka Evropu? Sve ono na šta nisu spremni i što nikad doživeli nisu. A ta njihova nespremnost prelivaće se i na nas, kroz dodatne pritiske da ’usaglasimo’ politiku koja, inače, nije usaglašena ni unutar EU; i da priznamo Kosovo koje nisu priznale ni sve zemlje EU. I to je svet paradoksa u kome Srbija pokušava da izvuče živu glavu. Ali, ne bojte se!”, zaključuje Nebojša Krstić.
Očekivano je da će pritisak iz EU, upravo zbog KiM, značajnije rasti što vreme više prolazi, jer ovaj region postaje suštinski evropski interes. Upravo zbog toga u nekim se medijima navodi kako Beograd huška na rat, kada postavlja pitanje zašto dosad nije formirana Zajednica srpskih opština. U tom kontekstu, premijerka Ana Brnabić poručila je da poštovanje međunarodnih sporazuma nije huškanje na rat, kao što neki misle, baš kao ni pitanje koje ponavlja Prištini i EU – kada će biti formirana ZSO, koja je deo Briselskog sporazuma. Navela je i da je više od devet godina bilo dovoljno da se poštuje šest od 15 tačaka Briselskog sporazuma, koje su kičma tog dokumenta.
Zoran Milivojević kaže da ga ne iznenađuje zamena teza, u kojoj se ona strana koja se zalaže za poštovanje međunarodnog prava optužuje za navodno podsticanje rata. Ocenjuje da su linije pritisaka jasno definisane i da će biti pokušaja da se teza o pravno obavezujućem sporazumu, što Zapad čita kao uzajamno priznanje, definiše i kao uslov za nastavak EU integracija i deo pregovaračkog okvira. „To će biti ozbiljni pritisci koji će biti u kombinaciji s veštačkim stvaranjem tenzija, za šta je zadužen Kurti. U isto vreme održavaju se izbori u Bosni i Hercegovini i oni su veliki test za stav Beograda. Zapad računa da s tim izborima dođe do konačnog raspleta u susednoj državi i pokušaja da se razvlasti Banjaluka i Milorad Dodik. Tu će biti ’sugestija’ Beogradu da se prikloni jednom takvom stavu”, navodi Milivojević.
Bivši ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović kaže da su svi pritisci na našu zemlju poznati i da je ključno da se od Srbije traži da uvede sankcije Rusiji i da se odrekne Rezolucije 1244 posvećene KiM. Za naš list kaže da se uz to traži da pritisne rukovodstvo Republike Srpske da prizna unitarnu BiH. „To nisu novi pritisci i razlozi, već su novi uslovi u kojima se tako nešto dešava. Te uslove karakterišu dosad nezabeležene tenzije u Evropi i globalnim odnosima, eskalacija u odnosima Istoka i Zapada, NATO-a i Rusije. Ekonomska i energetska kriza na globalnom planu i recesija će najviše pogoditi najsiromašnije zemlje, ali će najteže socijalne poremećaje doživeti upravo zapadne zemlje. Dok su se drugi delovi sveta manje-više navikli da se bore s ekonomskim i socijalnim teškoćama, Zapad je uvek bio privilegovan i uspevao je da svoje ekonomske i socijalne muke i probleme, uključujući i inflaciju, prelije na druge delove sveta”, kaže Živadin Jovanović.
Dodaje da će i Srbija trpeti svu onu štetu koju trpi i EU u vezi s ukrajinskom krizom, i na energetskom i na ekonomskom planu. Kaže da će to biti nepovoljno za Srbiju u meri do koje će Zapad ići do kraja i produžetka rata u Ukrajini. „Zapad koji hoće da prikloni Srbiju svojoj interesnoj sferi koristiće svaku mogućnost na socijalno-ekonomskom planu i tenzije te vrste da vrši pritisak na vlast u Beogradu”, zaključuje Zoran Milivojević.
Treba ostati principijelan i dosledan
Živadin Jovanović smatra da, uprkos pritiscima koji traju godinama, nećemo iskusiti veće teškoće od drugih zemalja. „Nadam se da će neki problemi biti manji za Srbiju, jer nema problema sa ishranom, imamo Vojvodinu. Mi treba samo da ostanemo principijelni i dosledno sledimo politiku koju vodimo godinama, a to je da se problem Kosova i Metohije rešava u sladu s Rezolucijom 1244 SB UN, od koje ni pod kakvim uslovima ne sme biti odstupanja. Što se tiče Republike Srpske, mi podržavamo teritorijalni integritet i suverenitet susedne Bosne i Hercegovine, ali da se isto tako podržava integritet Republike Srpske i da se održavaju specijalne veze koje će pomoći ljudima koji tamo žive. Od toga ne sme odstupati i niko se ne treba mešati u unutrašnje stvari Republike Srpske i izbore koji će tamo biti održani krajem godine”, zaključuje Živadin Jovanović.
