Nakon dolaska u Brisel, predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, dočekala je loša vest – Srbija neće moći da prisustvuje sastancima na kojima se govori o evropskoj bezbednosti. To je samo jedna u nizu posledica sa kojima se suočava zvanični Beograd zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji, a pored ovoga, države EU imaju na raspolaganju i druge mere, koje bi direktno uticale na život građana u našoj zemlji.
Kao jedina država na Zapadnom Balkanu, kandidat za članstvo u EU, a koja nije uvela sankcije Rusiji, Srbija neće moći da prisustvuje sastanku na kom će se govoriti o evropskoj bezbednosnoj politici, na kojoj će prisustvovati druge zemlje u okruženju.
Ovo je samo jedna u nizu posledica koje trpi naša zemlje zbog odbijanja da se uskladi sa spoljnom politikom Evropske unije, a pored otvorenih poziva i pritisaka da to učini, postoji mogućnost da Brisel preduzme i daleko drastičnije mere.
Gubitak novca i zamrzavanje pregovora
Ukoliko Srbija ne uvede sankcije Rusiji izvesno je da će našoj zemlji biti otežan pristup fondovima EU iz kojih je naša zemlja u proteklih sedam godina dobila 1,5 milijardi evra.
Nemački parlament Bundestag usvojio je nedavno zaključak pod nazivom “Odbrana mira i slobode u Evropi – sveobuhvatna podrška Ukrajini”, u kom se indirektno poručuje Srbiji da mora da bira – sankcije Rusiji ili gubitak finanijske podrške.
U pomenutom dokumentu, Bundestag je pozvao Vladu Nemačke da unutar institucija EU predloži da se preispita pomoć iz pretpristupnih fondova za kandidate za članstvo u tu zajednicu koje izbegavaju da uvedu sankcije Rusiji. Imajući u vidu da je Srbija jedina zemlja kandidat koja nije uvela sankcije, jasno je da se ova odreba odnosi na našu zemlju i da je zvanični Berlin spreman da preduzme određene korake kako bi – ili kaznio Beograd zbog odbijanja da uvede sankcije ili ga naterao da to učini.
Kao najmoćniji parlament jedne države unutar EU, nadležnosti Bundestaga u procesu pridruživanja novih članica su veoma velike – za razliku od nekih država članica, gde o toku pregovora odlučuju vlade zemalja, u Nemačkoj se ovim temama bavi upravo parlament, odnosno Odbor za evropske poslove, a u slučaju regiona i Odbor za saradnju sa državama Zapadnog Balkana.
Predstavnik pomenutog odbora i poslanik Bundestaga, Josip Juratović, rekao je u intervjuu za NIN da je na Srbiji da se opredeli i više neće moći da jednako sarađuje sa Moskvom, Pekingom i Briselom.
“Beograd će se morati opredeliti želi li dalje partnerstvo s nama, a podsetiću da sedamdesetak odsto investicija u Srbiji dolazi iz EU, ili s nekim drugim“, rekao je Juratović.
Eventualna odluka da se Srbiji suspenduje pomoć iz pretpristupnih fondova mogla bi da utiče i na bilateralnu pomoć našoj državi i sam tok pregovora za ulazak u EU.
Biće ugrožene investicije
Već duže u javnosti provejava informacija da bi investicije, koje su prethodnih godina dolazile u najvećoj meri iz Evrope, mogle biti ugrožene ukoliko Srbija odbije da se pridruži sankcijama Rusiji.
Kako je ranije pisao naš portal, Evropska unija više će voditi računa o tome gde ulažu kompanije iz te zajednice i opredeljivaće se za partnere koji su suštinski i formalno na putu ka članstvo u EU – što Srbija mora da dokaže.
O tome je govorio i sam predsednik Srbije, koji je naveo da je na delu svetski politički sukob i da Srbija suočava sa neverovatnim pritiscima.
“To se svodi na veoma sofisticirane metode pretnji i ucena ekonomskim napretkom ili nazadovanjem zemlje. U tim uslovima, ja samo molim ljude da razumeju i da vide koliko se država bori da sačuvamo sve što možemo od životnog standarda”, rekao je on.
Moguće vraćanje viza
Govoreći o eventualnim posledicama s kojim bi se suočila naša zemlja, ukoliko istraje u tome da ne uvede sankcije Rusiji, bivša ambasadorka i predstavnica Srbije u OEBS-u, Branka Latinović je rekla da nije isključena mogućnost i da se vrati šengenski vizni sistem za građane naše države.
“Takva mogućnost – da se obustave sredstva iz pretpristupnih fondova, kao i suspenduju dalji pregovori, ali i šengenski vizni sistem je potencijalno sasvim realna i moguća. I ne treba da iznenadi, jer Srbija ima definisan sistem odnosa sa EU na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a i u poodmakloj je fazi samih pregovora za članstvo. Sve to sa sobom nosi i odgovarajuće obaveze, kao i pravila ponašanja”, podsetila je Latinović.
