LAMBDA varijanta virusa korona, sa tri mutacije na spajk-proteinu, zbog kojih je i zaraznija, i otpornija na antitela, otkrivena je do sada u 30 država.
Pre ili kasnije, kako, za „Novosti“, kaže virusološkinja dr Ana Gligić, možemo da je očekujemo i u Srbiji. Nekadašnja šefica Nacionalne referentne laboratorije za variolu i druge viruse, ipak, ne deli projekcije većine epidemiologa u državi da bi korona mogla da udari jače nego do sada. Naprotiv, na osnovu višedecenijskog virusološkog iskustva, uverena je da korona, ipak, slabi, mada, ne onom brzinom sa kojom se moglo računati i da ovaj četvrti talas neće dosegnuti razmere prethodnog, kada smo registrovali i do gotovo 8.000 inficiranih za dan.
U utorak je virus potvrđen kod 792 osobe, troje je umrlo, a broj pacijenata u bolnicama veći je za 30 nego dan ranije. Novi, trostruki mutant, svakako je nova globalna pretnja, ali se još ne znaju njegove moguće razmere. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ovu mutaciju proglasila je „varijantom koja se ispituje“, ali japanski naučnici koji su upravi završili studiju smatraju da lambda ispunjava sve uslove da bude proglašena za „zabrinjavajuću varijantu“.
– Kao što je bilo i sa drugim sojevima, može se očekivati da i ovu mutantnu varijantu otkrijemo ne kod prvog koji je donese, nego kada već bude u populaciji – kaže dr Gligić. – Zato je najvažniji utisak sa terena: čim vidite promene u kliničkoj slici i brzini prenošenja, znajte da se inkorporiralo nešto novo. Nijedan soj ne može da se lokalizuje.
Prema saznanjima do kojih su došli naučnici u Japanu, jedna mutacija na šiljku proteina lambda varijante, koja je inače otkrivena pre godinu dana u Peruu, ima za posledicu da antitela slabije mogu da neutralizuju virus. To znači da je smanjena otpornost vakcinisanih i onih koji su preboleli kovid 19. Ostale dve mutacije dovode do toga da se ljudi lakše zaraze lambda varijantom.
– Ni posle godinu i po od početka pandemije još nismo složili mozaik i ima još toga što ne znamo o koroni, ali je meni podatak da je 90 odsto obolelih od kovida na bolničkom lečenju nevakcinisano dovoljan da znam da vakcine „rade“ – kaže dr Gligić.
– Ako prebrojimo zaražene od početka epidemije, i 50,2 odsto odraslih koji su primili bar jednu dozu, to je visok kolektivni imunitet na koronu. Delta soj proizvodi ipak lakšu kliničku sliku, što je znak da virus slabi, ali ima veću prenosivost. Većina obolelih sada ima kliničku sliku sličnu prehladi, i to je, uz činjenicu da se teže forme bolesti razvijaju samo kod nevakcinisanih znak da nam nije potrebna treća doza vakcine. Treba poraditi na tome da se što više ljudi vakciniše sa prve dve.
