24.4 C
Belgrade
nedelja, 22 maja, 2022

EU očekuje od Srbije da se priključi sankcijama Rusiji

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Nemačka i Evropska unija očekuju od Srbije da se priključi sankcijama Rusiji, izjavio je danas ambasador Nemačke u Beogradu Tomas Šib dodajući da će Srbija brže napredovati ka EU što se pre pridruži zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Unije.

Šib kaže da EU kao zajednica vrednosti, ima i zajedničku spoljnu politiku te da je pitanje da li će se Srbija priključiti merama Unije povezano sa tim.

- Advertisement -

Dodaje da je Nemačka svesna energetske zavisnosti Srbije od Rusije i ukazuje da je i njegova zemlja u istoj situaciji.

„U toj oblasti želimo da pružamo podršku Srbiji, svesni toga šta to znači osloboditi se energetske zavisnosti”, kazao je Šib za TV N1.

On ukazuje da je „težište podsticanje vetroparkova, povećanje energetske efikasnosti, smanjenje energetske potrošnje” i dodaje da će to u narednom periodu još više podsticati u međusobnoj saradnji.

- Advertisement -

„Sve je u rukama Srbije, proces evrointegracija je smišljen tako da u što većoj meri zemlje kandidati sprovode reforme to je brži napredak ka članstvu. Nemačka podržava Srbiju na tom putu. Što se brže pridruži zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, Srbija će brže napredovati na putu ka EU i mi tu Srbiju potpuno podržavamo”, kazao je Šib.

Nemački ambasador ukazuje na to da sankcije Rusiji nanose štetu i onima koji su ih uveli i ističe da je to miran način da se zaustavi rat.

„Radi se o tome da se osudi ruska agresija, da se nazove kako jeste – agresijom. Reč je o tome da se pokaže solidarnost sa Ukrajinom i ti signali su veoma važni, a u tom smislu Srbija je poslala važne signale i to pozdravljamo”, naveo je Šib.

Na pitanje šta će se desiti ako Srbija ne uvede sankcije Rusiji i da li će Nemačka u tom slučaju povući investitore, Šib kaže da su to hipotetička pitanja.

Šib podseća da je pre tri i po godine u nemačkim firmama u Srbiji radilo između 46.000 i 47.000 hiljada srpskih radnika, a da je sada taj broj povećan na između 72.000 i 74.000 u 400 nemačkih preduzeća.

Šib ističe i da je ceo Zapadni Balkan u strateškom interesu Nemačke i u tom smislu, odgovarajući na pitanje da li je kontraproduktivna uloga visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita koji je iskoristio bonska ovlašćenja i poništio Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske, kaže da smatra da to „apsolutno nije tako”.

Ističe da visoki predstavnik i dalje igra veoma važnu ulogu.

„Bilo bi dobro da više ne postoji potreba za njim, ali kao što se vidi, cela ova dejtonska konstrukcija ne funkcioniše tako dobro, a on pomaže da funkcioniše bolje. BiH je politički blokirana, treba ukloniti tu blokadu, on je deo dejtonske konstrukcije, njegova funkcija je da se sprovode dejtonska pravila”, kaže Šib, preneo je Tanjug.

- Advertisement -
SourcePolitika
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti