Iako su mnoge zemlje Zapadnog Balkana ranjive, mislim da će pažnja koju su EU i SAD usmerili na ovaj region pomoći i izolovati je od svih destabilizujućih faktora, naveo je Gabrijel Eskobar u intervjuu za N1. Dodao je da su sve zemlje koje su ušle u Evropsku uniju postale demokratičnije, stabilnije i prosperitetnije te da je to ono što želi da se desi i zemljama na Zapadnom Balkanu, uključujući i Srbiju.
Kada govorimo o Srbiji, mislite li da bi njihova politika trebalo da bude odlučnija, u smislu da treba da odluče naginju li prema Istoku ili Zapadu?
Eskobar: Pa, to je pitanje za srpski narod, no mogu vam reći da je članstvo u EU strateški cilj Srbije. U mnogim pogledima ostvaruje napredak u tom smeru. Ove su godine otvorili nova pregovaračka poglavlja, ostvarili su napredak. Moram reći da je Srbija evropska zemlja, istorijski, kulturološki, a sve više i ekonomski. Mislim da srpski narod to shvata i da će to očekivati. Stoga zaista mislim da je Srbija sve zainteresovanija za svoj odnos sa Evropom nego s Istokom.
Šta mislite, koji je vremenski okvir za pristupanje Srbije Evropskoj uniji? Predsednik hrvatske rekao je da bi trebalo ubrzati evrointegracije.
Eskobar: Slažem se s njim. Sve zemlje koje su ušle u EU postale su demokratskije, stabilnije i prosperitetnije, uz gotovo nikakav trošak za ostale. Upravo to želimo za sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju. Nadam se da će sve te zemlje imati jasan put u Evropu, otvorena vrata, te da će moći da dovrše svoj proces u razumnom vremenskom roku. Stvarni vremenski rok zavisi od njihovog odnosa s EU, no ohrabrujemo ih da ostvare napredak, a ohrabrujemo i naše evropske partnere da daju jasan signal kako su te zemlje dobrodošle.
Ruska agresija u Ukrajini donela je rat na evropski kontinent, prvi put nakon devedesetih. Mislite li da će se nestabilnost preliti i na ovaj region?
Eskobar: Zapravo, ne.
Zašto?
Eskobar: Razlog je delimično sledeći: zemlje regiona obavezale su se da neće dopustiti da se to dogodi. I to su obećale sve zemlje, uključujući Srbiju, Bosnu i Hercegovinu. Na Zapadnom Balkanu smo zapravo fokusirani na rešavanje problema Zapadnog Balkana. Iako su mnoge zemlje ranjive, mislim da će pažnja koju su EU i SAD usmerili na region pomoći da ga izoluju od svih destabilizirajućih faktora. S tim na umu, sve zemlje Zapadnog Balkana obećale su da će podupirati humanitarne napore. I sve to zaista i čine. I sve su u Generalnoj skupštini UN dale svoj glas prilikom osude invazije. Stoga mislim da će ova regija dati pozitivan doprinos stabilizaciji krize.
Dakle, mislite da se ova retorika kojoj tu i tamo svedočimo više koristi u domaće dnevnopolitičke svrhe, te da su obećanja koja su sve zemlje dale zaista iskrena?
Eskobar: Nadam se da jesu, jer ovaj sukob ima samo dve strane. Na jednoj je strani žrtva, a na drugoj ničim izazvan agresor. I mislim da lideri Zapadnog Balkana to shvataju.
U fokusu mnogih pitanje je gasa i evropska predanost diverzifikaciji izvora prirodnog gasa, onog koji dolazi iz LNG-a i većeg izvoza iz Sjedinjenih Država. Rusija poručuje da će gas biti skuplji za Evropu, a to je ono čega se ljudi boje.
Eskobar: Nisam stručnjak za gas, a ne bavim se ni pitanjima vezanim za Rusiju. Ali mogu reći da se SAD i Evropa već godinama muče s pitanjem diverzifikacije nabavnih pravaca energenata, no i pokušavamo da se rešimo zaisnosti od fosilnih goriva dok postavljamo ciljeve za borbu protiv klimatskih promena. Iskreno, mislim da je ovo prilika da krenemo u tom smeru.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken je rekao „čuvamo vam leđa“. Je li NATO ujedinjen i spreman da se uključi ako bude potrebno?
Eskobar: NATO je fokusiran na odbranu Evrope i odvraćanje pretnji evropskom prostoru, njegovim komšijama. Predsednik konstantno ponavlja da ovo nije rat između Rusije i NATO, a to neće ni postati. Kada je državnisekretar rekao da vam čuvamo leđa, hteo je da kaže da i vi čuvate naša. Dakle, to NATO i jeste, zajednička organizacija za našu obranu. Taj sigurnosni kišobran još nismo proširili ni na koga drugog, ali u principu NATO to jeste – odbrambena organizacija.
