Sadržaj teksta
Iza protesta ispred Centralnog Zatvora u Beogradu stoji ekstremna levica
Posle blokade auto-puta Beograd-Novi Sad teroristička levičarska organizacija pod nazivom Marks 21 izvela je u Beogradu novu akciju. Članovi Marks 21 prošle nedelje blokirali su Centralni zatvor u Beogradu. Ispred Centralnog zatvora okupljenim članovima ove organizacije i demonstrantima obratio se član Marks 21 Srđan Atanasovski. Označavanjem vođa i članova terorističke levičarske organizacije Marks 21 pokušaćemo da sprečimo njihove dalje akcije u Beogradu i Srbiji, piše portal Prismotra.
Organizacija Marks 21 ima ćelije u svim gradovima Srbije. Može se reći da su najaktivniji u Beogradu i Novom Sadu. Srđan Atanasovski je jedan od istaknutijih članova ove ekstremističke organizacije u Beogradu. Pa je na sebe preuzeo organizaciju protesta ispred Centralnog zatvora u Beogradu. On je takođe aktivno učestvovao u nasilnim protestima u Beogradu prethodnih nedelja. Na društvenim mrežama često postavlja slike gde poziva na nasilje i paljenje.
Organizacija Marks 21 izazvala je veliku buru u javnosti kada je pre nekoliko godina podržala ubistvo Ruskog ambasadora u Istanbulu. Jedan deo operacija Marksa 21 je i napad na Rusku Federaciju i Vladimira Putina. U ovim operacijama aktivno učestvuje i Srđan Atanasovski. Srđan Atanasovski je podržao akciju skrnavljenja spomenika pokojnog Patrijarha Pavla, ovu akciju izveli su ekstremni levičari u Beogradu, gde su na spomenik okačili žensku kecelju.
Kada govorimo o Srđanu Atanasovskom moramo reći da je osoba koja se zalaže za ukidanje Republike Srpske, širenju propagande da su Srbi genocidan narod, da su Srbi počinili genocid nad Albancima na Kosovu, napadima na Srpsku Pravoslavnu Crkvu, nije baš normalna osoba, navodi portal Prismotra. On je otišao i korak dalje kada je na društvenim mrežama napisao ljudima koji ne mogu da imaju decu “Je*ale vas bebe”, gde je napao ljude kojima je potreban novac od države za veštačku oplodnju.
Ekstremna levica – šta je to?
Neredi tokom samita G20 u Hamburgu skrenuli su pažnju javnosti na levo-ekstremnu scenu u Evropi. Koliko je ona kompaktna i koje su njene specifičnosti? Pokazalo se da je taj fenomen nepoznanica čak i vlastima.
Koliko je ekstremna levica prisutna u Evropi ?
Tačnih podataka nema. Jedan od razloga leži u činjenici da je desno-ekstremni politički spektar mnogo bolje istražen nego levi. Nemiri u Hamburgu pokazali su da postoji mreža levo-radikalnih aktivista preko koje se koordiniraju akcije. Ali Evropol ne zna gotovo ništa o tim mrežama. U Nemačkoj se broj levih ekstremista procenjuje na oko 28.500, od čega se 8.500 smatra nasilnim. Slično jaka levo-ekstremna scena postoji i u Italiji, Švedskoj ili Grčkoj. Nasilje inspirisano levo-ekstremnom ideologijom uočava se i u centrima građanskog života poput Ciriha ili Berna.
Da li ekstremna levica pojačava nasilje ?
Poneke indicije govore u korist toj tvrdnji. Najnoviji izveštaj Evropola o terorizmu beleži u 2016. „nagli porast“ levo-ekstremnih krivičnih dela u poređenju s 2015. Ove godine neredi oko samita G20 u Hamburgu mogli bi da utiču na statistike. U oči upada i nehomogenost levog spektra. Osobe koje pripadaju organizovanim levim pokretima s jasnim političkim ciljem, mnogo su ređe počinioci izgreda od osoba iz tzv. anarhističkog spektra, stoji u izveštaju Evropola.
Koliko ima podvrsta levog ekstremizma?
U Evropi deluje zbunjujuće veliki broj različitih levo-ekstremnih grupacija. Ipak, stručnjaci ih dele na sledeće glavne grupe: komunisti koji slede učenja Marksa i Lenjina, anarhisti i pripadnici tzv. autonomnih grupa koji se uglavnom povezuju s centrima poput „Crvene Flore““ u Hamburgu ili „Slobodnom državom Kristijanijom“ u Kopenhagenu.
Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova polazi od toga da broj komunista opada. Ministarstvo za porast nasilja optužuje tzv. autonomne grupe. Neke od njih, poput „Revolucionarnog fronta“ iz Švedske ili „Zavere vatrenih ćelija“ iz Grčke, sebe doživljavaju kao „odbrambene snage“ naspram desno-ekstremnih grupa.
Ideološka pozadina svim tim grupacijama jeste odbacivanje „kapitalističkog sistema kao takvog“. Za leve ekstremiste kapitalizam nije samo puko ekonomsko uređenje, već temelj „hijerarhijsko građanskog sistema ugnjetavanja“. Kapitalizam je, smatraju, osim toga odgovoran i za oblike socijalne nepravde poput nedostatka stambenog prostora, ali i za ratove, desni ekstremizam, rasizam i uništavanje životne sredine. Ipak, mnogima ideološka pozadina nije potrebna kako bi se uključili u nerede. Prema kratkoj anketi koju je među demonstrantima u Hamburgu sproveo nemački ogranak časopisa „Vajs“, većina njih nije upoznata s osnovnim informacijama o grupi G20 protiv koje su protestovali.
