Mafijaška piramida Aleksandra Vučića je počela da se urušava. Otpala je grupa izvođača radova. Vođa naprednjačkog kartela svesno je žrtvovao pešadiju i nekoliko njihovih neposrednih saradnika iz državnih institucija kako bi eliminisao svedoke i prikrio tragove koje vuku prema njemu, prema vrhu zločinačke nomenklature, koja godinama uništava Srbiju. Ako sve bude išlo po Vučićevom planu, obračun s mafijom završiće se hapšenjem i procesuiranjem nekoliko narko-dilera, nasilnika i ubica iz grupe Veljka Belivuka. Ista sudbina čeka i pojedince iz MUP-a Srbije, ali samo one na pozicijama ne višim od načelnika nekih službi, kao što je Goran Papić. Ostali, poput Vladimira Rebića, biće provučeni kroz negativne medijske kampanje. Dijanu Hrkalović, političku komesarku, koja je operativno izvršavala naloge, štite kompromitujući dokazi o sprezi vođe i kriminalaca. Isto važi i za Nebojšu Stefanovića. Sve sukobljene frakcije održavaju ravnotežu straha, ali nju može da poremeti svaki iskaz ili potez neke od žrtvovanih figura, a onda će se srušiti cela piramida. Naravno, zatrpaće Vučića.
Piše: Predrag Popović
1 ALEKSANDAR VUČIĆ. Dolaskom na vlast, od Srpske napredne stranke je napravio mafijaški kartel. e. Policiju i pravosuđe pretvorio je u servis za progon protivnika i zaštitu sebe i članova svog zločinačkog udruženja. Okupirao je državne institucije, uz čiju pomoć je nesmetano otimao javne resurse i privatnu imovinu. Zloupotrebom političkih funkcija omogućio je prilagođavanje zakonskih regulativa potrebama visoke korupcije u koju je uključio rođake, kumove, najbliže saradnike i istaknute stranačke funkcionere
Vučić je kreirao spregu izvršne vlasti, policije, tužilaštva i sudova s kriminalnim klanovima. U zamenu za zaštitu od zakona i pristup unosnim poslovima, gangsterski odredi su mu davali batinašku podršku u predizbornim kampanjama, na uličnim okupljanjima i stadionima. Postupajući po Vučićevom naređenju ili s njegovim odobrenjem, kriminalci su učestvovali u nelegalnom rušenju zgrada u Savamali, zastrašivanju opozicionih lidera i glasača, prebijanju novinara i ostalih nepodobnih građana na predsedničkoj inauguraciji i, naročito, na protestima prošlog jula. Sa dozvolom vladara, kriminalci su nesmetano širili narko poslove, ali i sukobe oko plena.
Svaki kriminalni gang je uzimao svoj deo. Na vrhu piramide nalazili su se, i još se nalaze, grupe “kriminalaca u belim kragnama”. Nenad Kovač, Nikola Petrović, Slaviša Kokeza i Goran Veselinović dobili su monopol u IT sektoru, energetici i medijima. Zvonko Veselinović ima takav status u građevinarstvu. Uz njih, na tenderima i u neposredno dogovorenim poslovima s državom ogromno bogatstvo stekle su bratije Mali i Brnabić.
U nižem, prljavijem i opasnijem kriminalnom krugu nalaze se Vučićevi saradnici zaduženi za crnu zonu, za šverc droge, oružja i cigareta, kao i za pranje novca. Na državnom nivou, u saradnji s nekoliko ministara, među kojima su Siniša Mali, Rasim Ljajić i Ivica Dačić, organizovano je krijumčarenje oružja iz “Krušika” i ostalih fabrika naoružanja. Kad je otkrivena afera, odgovornost je prebačena na Branka Stefanovića, oca Nebojše Stefanovića.
U tom poslu je učestvovao i Bratislav Gašić, koji je imao značajnu ulogu i u stvaranju “Jovanjice”, najveće evropske plantaže marihuane.
U dnu Vučićeve mafijaške piramide nalazila se grupa Veljka Belivuka, zvanog Velja Nevolja. Vučić je stvorio taj gang, koji je okupio Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi.
Novak Nedić, generalni sekretar Vlade Srbije, dobio je naređenje da “Janjičare” dovede u FK Partizan. Klan je imao svu potrebnu podršku političkog vrha, policije, tužilaštva, sudstva i režimskih medija. Kontrolu nad “Janjičarima” vršila je, u skladu s Vučićevim direktivama, Dijana Hrkalović, koja im je obezbeđivala sve vrste zaštite. Posle ubistva Stankovića, Belivuk je preuzeo vodeću ulogu u klanu, koji je preimenovao u “Principi”. Pod njegovim vođstvom vršena su brutalna ubistva pripadnika suparničkih klanova ili izdajnika iz vlastitih redova.
Idila je završena na insistiranje američkih bezbednosnih službi. Ministar policije Nebojša Stefanović je, u maju 2019. godine, posetio SAD, gde su ga šef američkog Ministarstva pravde i direktori FBI i DEA obavestili da je došlo vreme za obračun sa srpskom narko mafijom. Stefanović nije razumeo ni zašto se to traži, ni koliko je ozbiljan zadatak koji je dobio. Tokom pripreme te posete, staferi iz Stejt Departmenta su obavestili srpsku ambasadu da iz delegacije bude isključena Dijana Hrkalović. Stefanović je na to upozoren, ali ipak je poveo državnu sekretarku. Tek kad su domaćini insistirali na njenom udaljavanju sa sastanaka, na kojima mu je objašnjeno šta se očekuje od njega, ministar policije je shvatio da je Hrkalovićka stavljena na listu za odstrel.
Po povratku iz Njujorka i Vašingtona, Stefanović je sklonio Hrkalovićku iz MUP-a, nadajući se da će tako dobiti na vremenu. Očekivao je da Amerikanci tolerišu njegovo odugovlačenje s početkom rata protiv mafije kao što su pristajali da trpe Vučićeve političke sabotaže pregovora s vlastima iz Prištine. Prevario se.
Američke obaveštajne službe su ga motivisale otvaranjem afere oko sporne prodaje oružja iz “Krušika”. Međutim, i to je bilo uzaludno. Naprosto, Stefanović nije mogao da ispuni zadatak. Iako je MUP bio prožet ljudima od njegovog poverenja, nije bilo pomaka.
Umesto Nebojše Stefanovića, rat protiv mafije poveo je Aleksandar Vučić. Ne s namerom da uništi organizovani kriminal, nego da izvrši njegovu reorganizaciju i da se, pritom, Amerikancima predstavi kao najjači i najsposobniji vladar, bez koga ne mogu da sprovode svoje interese u Srbiji.
Zato je vođa mafije odlučio da žrtvuje pešadiju, jeftinu i lako zamenjivu. Malj se sručio na glavu Veljka Belivuka, za koga je Vučić procenio da je najlakša i najpodobnija meta.
Belivuk i njegovih 17 ortaka uhapšeni su 4. marta ove godine.
2 ANDREJ VUČIĆ. Sa statusom šefa neformalnog centra moći, vladarev brat kontroliše političke, finansijske, parapolicijske i kriminalne procese. Direktno ili preko posrednika, Andrej Vučić održava red u Srpskoj naprednoj stranci, uređuje odnose sa koalicionim parazitima i koordinira rad ministara u Vladi Srbije, tužilaca i sudija.
Mlađi brat Vučić obavlja funkciju nadzornog organa klana Zvonka Veselinovića. Bez obzira na povremene razlike u mišljenjima, koje su rešavali pesnicama i pištoljima, Andrej i Zvonko su zajedničkim snagama obavili značajne poslove na zavođenju diktature, uterivanju kapilarnog straha i širenju kapitalnih biznis-kombinacija u izgradnji nekretnina od kokaina, puteva i svega ostalog što se koristi za pranje novca stečenog kriminalom.
Andrej Vučić je osigurao podršku Vlade Srbije gangu sa severa Kosova za dobijanje poslova koji se finansiraju iz državnog budžeta. Iako mu je prioritetni zadatak da nadgleda Veselinovića, Andrej je kontrolisao i akcije ostalih kriminalnih klanova, kako “Jovanjice” tako i “Janjičara”. Bez njegove dozvole ne bi bilo moguće da određeni ministri izlaze u susret Belivuku.
– Šokirana sam koliko je daleko otišla povezanost kriminalne grupe Veljka Belivuka sa kulturom. Naišla sam na dokumente koji nisu mogli da se završe bez pomoći iz samog Ministarstva. Verujem da će se otkriti kako je došlo do toga da na određenim ugovorima osvanu baš njihovi potpisi. Na tim dokumentima nema potpisa ministara, ali jasno je da bez njihove pomoći takvi ugovori ne bi mogli biti potpisani. Vidim da se već pominju neka mesta, neki poslovni prostori, koji su povezani sa ovim kriminalcima – rekla je nedavno Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja.
Belivuk je državni poslovni prostor dobijao od Ministarstva kulture, ali i Ministarstva finansija, pa čak i Ministarstva unutrašnjih poslova. Neki od tih ugovora potpisani su dok je funkciju premijera nosio Aleksandar Vučić, a većina u vreme Ane Brnabić. To nije moglo da prođe bez znanja i odobrenja Andreja Vučića. Iz njegovog neformalnog centra moći.
Bez Andrejevog odobrenja ni Aleksandar Vulin, dok je bio ministar odbrane, ne bi vojne resurse stavio na raspolaganje “Janjičarima”. Vulin je saradnju s tom kriminalnom grupom poverio penzionisanom generalu Aleksandru Živkoviću, koji je bio državni sekretar u Ministarstvu odbrane. Živković je Belivuku i njegovim drugarima organizovao vežbe gađanja u streljani kasarne “Rastko Nemanjić” u Pančevu.
Vojni sindikat Srbije je 2017. godine podneo krivične prijave protiv brigadnog generala V.Z. i potpukovnika N.D. zbog sumnje da su “od februara do juna 2016. godine osobama iz kriminogene sredine poznatim kao Vučko, Sale Mutavi i Velja Nevolja, omogućili da u vanredno vreme koriste vojno strelište, naoružanje i municiju”. Vojska Srbije je obavestila javnost da je ta krivična prijava odbačena jer nije bilo dokaza. Kriminalci su nastavili da treniraju streljačke veštine u kasarni. Društvo su im pravili ministar zdravlja Zlatibor Lončar i generalni sekretar Vlade Srbije Novak Nedić.
3 DANILO VUČIĆ. Iako su Aleksandar i Andrej Vučić najodgovorniji za stvaranje i razvoj kriminalne grupe Veljka Belivuka, njenim pripadnicima je bio najbliži Danilo Vučić.
Sin predsednika SNS-a je ubačen u društvu narko dilera, razbojnika i ubica. Pored druženja u noćnim klubovima, na splavovima i fudbalskim utakmicama, čak i na Svetskom prvenstvu u Rusiji, Danilo Vučić je i poslovno sarađivao sa “navijačima”.
Kao i njegovi drugari iz “Janjičara”, vladarev sin se neko vreme bavio prodajom fudbalera.
Magazin Tabloid je još 2018. godine objavio saznanja o tome kako se Danilo predstavlja kao menadžer Nemanje Radonjića, koji je u to vreme iz Crvene zvezde prešao u francuski Olimpik iz Marseja. Aleksandar Vučić je to javno demantovao, da bi detaljnu potvdu nedavno dao Vladimir Vuletić, potpredsednik FK Partizan, koji je rekao da se Danilo Vučić bavio prodajom igrača preko agencije “International Sports Office”.
Danilo je bio blizak s pojedincima iz Belivukovog ganga i pre nego što su formirani “Janjičari”. Krajem septembra 2014. godine, kod Slavije, žandari su pretukli Andreja Vučića, Predraga Malog, brata ministra Siniše Malog, i dvojicu pripadnika Vojne policije, koji su mimo zakona, u privatnom aranžmanu, obezbeđivali diktatorovog brata.
Do sukoba je došlo kad je Andrej Vučić pokušao da se probije kroz kordon Žandarmerije kako bi zaustavio grupu navijača FK Rad, koja je krenula prema “Beograđanki” da razbije gej paradu. Navijače Rada predvodio je Belivuk, a njemu uz rame nalazio se Danilo Vučić.
Bez obzira da li je spontano, s tribina, ušao u to društvo, ili ga je otac tamo uputio po zadatku, Danilo Vučić je postao izuzetno blizak s kriminalcima kao što su Aleksandar Vidojević, zvani Aca Rošavi, Boris Karapandžić i Milutin Šobić, koji su uhapšeni početkom “rata protiv mafije”.
Danilo je s Karapandžićem putovao u inostranstvo, a sa Šobićem se družio po noćnim klubovima. Naš Magazin, kao i još neki mediji, objavio je brojne fotografije s rođendanskih i ostalih žurki na kojima se Danilo grlio i ljubio s “Janjičarima”. Još nisu objavljene, ali već dugo se spekuliše da postoje fotografije i video snimci na kojima se vidi kako Danilo, okružen Belivukovim ortacima, iz pištolja puca u plafon jednog noćnog kluba, kao i da je prisustvovao prebijanju i mučenju žrtava tog klana.
Takođe, u javnost su plasirane neproverene informacije o tome kako je Belivuk, tokom novogodišnje zabave u Beton hali, opalio nekoliko šamara Danilu, uz poruku: “Reci tati da mi se javi na telefon”. Nije isključeno da je Aleksandar Vučić plasirao te glasine, kako bi se, u svom stilu, predstavio kao žrtva – eto, zli mafijaši zlostavljaju njegovog sina, to ne može da se toleriše.
Međutim, odmah posle toga iz alternativnih izvora je puštena vest da je Aleksandar Vučić sina Danila sklonio na bezbednu udaljenost, čak u Kostariku. Predsednik SNS-a je pokušao da to demantuje objavljivanjem zajedničke fotografije sa sinom, za koju se ne zna ni kad je, ni gde je napravljena. Ako je tačno da je poslao Danila iz Srbije, što dalje od bivših saradnika, a aktuelnih protivnika, to je najbolji potez koji je Aleksandar Vučić uradio za njega.
4 DIJANA HRKALOVIĆ. Engleska književnica Meri Šeli napisala je roman “Frankenštajn, moderni Prometej”, u kome je opisala kako je doktor Viktor Frankenštajn napravio čudovište, koje ga je, na kraju, uništilo. Po tom scenariju, doktor Vučić se upustio u naučno-mafijaški eksperiment s Dijanom Hrkalović. Oživeo je njenu političku karijeru, upokojenu u Pokretu “Snaga Srbije” Bogoljuba Karića. S Partizanovog “juga”, gde se provodila sa svojim tadašnjim ljubavnikom Nenadom Vučkovićem Vučkom, Vučić ju je uzeo u svoje okruženje.
Vučić je znao s kim ima posla. Opisivao je Hrkalovićku kao agresivnu i primitivnu muškaraču, s viškom testosterona i steroida, i dubokim glasom, promuklim usled kokainskih oštećenja sluzokože grla i nosa.
Upravo zahvaljujući takvim referencama dobila je poverenje vođe, koji joj je dao zadatak da formira “Janjičare” i organizuje nekoliko zaštitnih prstenova za njihove kriminalne aktivnosti. Hrkalovićka je klanu svog nesuđenog kuma Saleta Mutavog (trebalo je da bude kuma na njegovom venčanju), a potom i Velji Nevolji obezbedila podršku MUP-a, BIA, tužilaštva, sudova i medija.
Da bi mogla da to operativno sprovodi, postavljana je na odgovarajuće funkcije. Posle devetomesečnog staža u BIA, 2014. godine je prebačena na mesto zamenika šefa kabineta ministra unutrašnjih poslova, da bi sledeće dve godine provela na funkciji sekretara Uprave kriminalističke policije.
U julu 2017. je izabrana za državnog sekretara MUP-a. Hrkalovićka je, po Vučićevom naređenju, imala moć koja je uveliko prevazilazila službena ovlašćena. To joj nije smetalo. Naprotiv, razmahala se i uživela u ulogu šefa policije.
Dijana Hrkalović je na rukovodeća mesta najvažnijih sektora u MUP-u postavila ljude od svog poverenja i formirala paralelne sisteme, koje je koristila za nezakonite aktivnosti.
– Dijana Hrkalović je, po dolasku u MUP, postavljena za zamenika Ivana Ristića, tadašnjeg šefa kabineta ministra Nebojše Stefanovića. U kabinetu je okupila tridesetak ljudi i napravila tzv. Odeljenje za zaštitu i bezbednost podataka, odakle kreću nezakonite istrage i ostale nelegalne radnje. Ta grupa je pratila i prisluškivala Vučićeve političke protivnike, a nije se bavila rasvetljavanjem najtežih krivičnih dela. Ona je vodila istrage. Iako, kao sekretar UKP-a, nije imala ni ovlašćenja za pristup podacima, operativci su njoj podnosili izveštaje i primali naloge. Umesto ministra Stefanovića, Hrkalovićka je upravljala policijom. U tome su joj pomagali Dejan Milenković Bagzi, tadašnji načelnik Službe za specijalne istražne metode, i njegov zamenik Tomislav Radovanović. Oni su prisluškivali Aleksandra Vučića. Dejan Milenković je lažno svedočio protiv Mladena Trbovića i mene, a u korist Dijane Hrkalović, za koju je tvrdio da sve radi, kako je rekao, “apsolutno u skladu sa zakonom”. Kasnije, na saslušanju povodom prisluškivanja predsednika, optužio je Hrkalovićku da mu je ona naredila da vrši te nezakonite radnje. Dakle, izvršio je krivično delo lažnog svedočenja. Kad je ubijen Aleksandar Stanković, Hrkalovićka je pozvala Radovanovića i rekla mu da ode na lice mesta i iz automobila uzme telefon Saleta Mutavog, kako istraga ne bi otkrila s kim je sve kontaktirao iz vlasti. Radovanović je krajem prošle godine promenio stranu. Uzeo je izveštaje o prisluškivanim razgovorima i predao ih Aleksandru Vučiću. Nagrađen je tako što je postavljen na mesto načelnika Službe – opisao je Milan Dumanović, bivši pripadnik UKP-a, način rada Dijane Hrkalović.
Sad je režimski mediji, pozivajući se na “pouzdane izvore”, opisuju mnogo težim rečima. Dojučerašnja heroina srpske policije i najodaniji saradnik Aleksandra Vučića, naprasno je postala “opsesivna, fascinirana kriminalom, divi se kriminalcima”. U tome, sigurno, ima dosta istine, pošto se zaista divila Vučiću.
– Hrkalovićka je, kao i svi drugi kandidati koji se zapošljavaju u BIA i MUP-u obavila psiho-test i test ličnosti. Oni su pokazali da se radi o visokointeligentnoj osobi, ali je postojalo nekoliko stavki koje su pokazale i opasan deo njene ličnosti. Teestovi su pokazali da ima preopsesivne nagone za kontrolom, da s mnogo strasti gleda na kriminalne priče i da je pretanka granica između toga da li kriminalce prezire ili im se divi. Pokazala je da je fanatična ličnost, koja mođe da ode u drugu krajnost – rekao je anonimni izvor Kurira, a to je potvrdio Marko Nicović.
Pre dve godine, kad je Magazin Tabloid objavljivao informacije o istragama američkih bezbednosnih službi, koje su otkrile vezu vrha srpske vlasti s narko klanovima, režimski mediji su to demantovali. Sad su se promenile okolnosti, pa i oni tvrde da je “američka Agencija za borbu protiv droge DEA u maju 2019, tokom sastanka sa visokim funkcionerom MUP-a, prezentovala video-materijal na kojem je Dijana Hrkalović, u tom trenutku državna sekretarka MUP-a, s ljudima bliskim ozloglašenom kavačkom klanu, a na kome se vidi i kokain”. Hrkalović je, u to ne treba sumnjati, sarađivala sa kavačkim klanom, ali isključivo po nalogu i u interesu vođe AVačkog klana.
Aleksandar Vučić, šef AVačke mafije, vodi brutalnu medijsku kampanju protiv Hrkalovićke. Izvori iz vrha vlasti plasiraju optužbe da je ona “organizovala pomagače u državnim strukturama kriminalnoj grupi oko Veljka Belivuka, koja je osumnjičena za ubistva, otmice, ucene, reketiranje i dilovanje droge”. Hrkalovićka je ubicama davala logističku podršku, a čak je i lično uništavala dokaze.
Veljko Belivuk i Marko Miljković bili su osumnjičeni za ubistvo Vlastimira Miloševića u centru Beograda. Neki dokazi, poput DNK materijala, kompromitovani su tokom istrage, pa nisu korišćeni na sudu, zbog čega su “Janjičari” pušteni na slobodu. Kasnije, uhapšeni su policajci Predrag Lajić, nekadašnji načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja opojnih droga u SBPOK-u i Bojan Vasiljevski, šef Odseka u SBPOK-u, kojima se na teret stavlja prikrivanje dokaza prilikom pretresa jednog od stanova Belivuka. Namerno “nisu videli” pištolj i veću količinu novca. “Gde god da se zgrebe, svi tragovi vode ka Dijani Hrkalović. Uostalom, i uhapšeni Lajić, najbliži saradnik Gorana Papića, nekadašnjeg zamenika načelnika SBPOK-a, važi za Dijaninog čoveka u MUP-u”, zaključili su anonimni izvori u Vučićevim novinama.
“Prva dama policije je uhvaćena kako, pred odlazak iz MUP-a uništava dokaze, odnosno diskove i hard-diskove na kojima su bili, navodno, prisluškivani razgovori, koje je prikupljala. Diskovi su se nalazili u džakovima, a ljudi od njenog poverenja su ih uništili bušilicom”, navode Vučićevi bilteni.
Što je babi milo, to se babi snilo. Baba Vučić bi voleo da su uništeni dokazi njegovih kombinacija s kriminalcima, ali i on zna da to nije tačno. Hrkalovićka nije toliko naivna da uništi vlastitu polisu osiguranja. Naprotiv, ona zna da joj to čuva glavu, da ne završi, kao Vladimir Cvijan, u mutnom Dunavu.
Posle tromesečne medijske hajke, kad su učestale najave o završetku istrage o prisluškivanju Vučića, Hrkalovićki je saradnju ponudio jedan poznati beogradski advokat, koji se preporučio za njenog branioca. Hrkalovićka je pristala na razgovor. Na pitanje koju strategiju namerava da primeni u odbrani, ona mu je odgovorila da će se braniti istim sredstvima kojima je napada Vučić.
Objašnjavajući šta sve ima u kompromitujućim materijama i šta će upotrebiti, Hrkalovićka je rekla da će početi plasiranjem u medije “najbenignijih dokaza”. Kao primer, navela je Vučićevo verbalno naređenje da se iseku dva minuta sa snimka bezbednosne kamere na naplatnoj rampi u Doljevcu, kad je automobil Zorana Babića izazvao udes u kome je poginula Stanika Gligorijević.
Pored toga, Hrkalović tvrdi da ima iskaz svedoka tog slučaja, koji optužuje Babića. Nedugo posle tog razgovora preminuo je Dejan Stanojević, 36-godišnji vozač, kome se u Nišu sudilo zbog udesa sa smrtnim posledicama.
Uz mnogo istine o mafijaškim poslovima Dijane Hrkalović, Vučićevi mediji iznose i laži kreirane u vinskom podrumu u Jajincima. Na jednoj od njih, koja bi trebalo da uveri javnost u to da Hrkalovićka nema hrabrosti da se suoči s odgovornošću, insistira i sam Vučić.
Navodno, bivša državna sekretarka nije pristala na poligraf. Za Vučića, to je dovoljan dokaz krivice. Za normalne ljude, to ne znači ništa. Na poligrafu su odgovarali Darko Šarić i Rodoljub Milović. Na ista pitanja dali su kontradiktorne odgovore, a poligrafska analiza je utvrdila da obojica govore istinu. Zbog takvih primera, kriminalistika i pravosuđe ne koriste nalaze s poligrafa u postupcima. Međutim, Vučića to ne zanima, uveren je da je većina lakovernog sveta fascinirana detektorom laži, pa zato plasira laž o Hrkalovićkinom odbijanju poligrafa: “Odbila je poligrafsko ispitivanje u vezi s nezakonitim prisluškivanjem Vučića, članova njegove porodice i još nekoliko visokih funkcionera. Ona je prvobitno prihvatila da ide na detektor laži, ali se u poslednjem trenutku, bukvalno kad je trebalo da je priključe na poligraf, predomislila. I drugi put je odbila da ide na pograf, jer se vadila da je pod jakim lekovima.”
Dijana Hrkalović je, prema saznanjima Magazina Tabloid, pristala na poligraf. Saslušana je, ali ne o prisluškivanju, nego o vezama s Darkom Elezom. Tom prilikom je rekla da nije posećivala Eleza u zatvoru, ali da joj je poznato da su to radili pojedini pripadnici MUP-a Srbije.
Vučić je od Hrkalovićke napravio čudovište, koje je upravljalo i policijom i mafijom. Po njegovom nalogu, ona je održavala spregu s BIA, tužilaštvom i sudovima. Posle svega, kad se AVački klan našao na udaru američkih službi, vođa je odlučio da je odbaci i uništi. Odavno bi to uradio kad bi smeo, kad se ne bi plašio da mu ona ne odgovori plasiranjem kompromitujućih sadržaja, koje je godinama vredno prikupljala.
5 NEBOJŠA STEFANOVIĆ. Glavna meta Vučićevih napada je aktuelni ministar odbrane, bivši šef policije. Vođa kartela bi bivšeg učenika rado udario maljem u glavu, ali ne može, Stefanović se popeo previsoko.
– Država će odlučno i snažno pokazati da ume da se odupre svakom obliku organizovanog kriminala. Analizirali smo gde su veze organizovanog kriminala s pojedinim predstavnicima državnih organa – tvrdi Stefanović, pokušavajući da u javnosti stvori utisak da ne shvata kako Vučić vodi hajku na njega.
Ipak, svima je jasno da se obruč polako steže. Višemesečna politička, policijska, pravosudna i medijska kampanja dala je rezultat. Svi istaknuti funkcioneri Srpske napredne stranke distancirali su se od Stefanovića, a mnogi ga, sve češće, direktno optužuju za pripremu državnog udara i napad na porodicu vladara.
Aleksandar Vulin i Veselin Milić ekspresno su očistili MUP od kadrova lojalnih bivšem ministru. Smenjeni su Ivan Ristić, Dragan Kujundžić, Srećko Lazić, Predrag Jandrić, uhapšen je Ilija Milačić, a medijski kompromitovan direktor policije Vladimir Rebić, pa i Aleksandar Papić, Stefanovićeva “devojka za sve”. Kažnjeni su za ono što su radili u interesu Aleksandra Vučića.
Kako funkcioniše Vučić najbolje ilustruje primer Gorana Papića, bivšeg zamenika načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Papić, poznat po nadimku Konobar, na jednu od ključnih pozicija u MUP-u došao je bez ikakvih kvalifikacija, osim one kumovske. Kao kum tadašnjeg ministra policije Stefanovića, dobio je priliku da napreduje u službi i da, za 700 evra, kupi srednjoškolsku i fakultetsku diplomu u Priboju. Po prelasku Stefanovića u Ministarstvo odbrane, Papić je otišao s njim. Dobio je čin potpukovnika.
Zahvaljujući istom zaštitniku, nije kažnjen za brutalno prebijanje Dejana Pejovića, doktora veterine i vlasnika restorana u beogradskoj opštini Voždovac. Pored Stefanovića, Papića su štitili Zagorka Dolovac i lično Vučić, koji je optužio opoziciju i nezavisne novinare da, ni krivog ni dužnog, napadaju Gorana Papića.
– Dugo sam se pitao o čemu se radi, zašto neko napada policajce u MUP-u i SBPOK-u. Danas popodne dobio sam informaciju da oni progone Gorana Papića zašto što je taj čovek, nećete verovati, svojim rukama, odnosno heklerom, probio staklo na automobilu u kojem se skrivao onaj narko diler Milan Dabović, koji je sa Đilasom na fotografiji, koji je bežao od policije. Preprečili su Brankov most i uhvatili ga. Probili su staklo. Papić ga je izvukao napolje. Kako ga je izvlačio napolje, pronašao mu je drogu, dva i po kilograma kokaina, najčistijeg i najfinijeg, prva ruka, holandski. Ovo je organizovana osveta nekome zbog toga što je štitio zakon. E, pa nećete više tako. Nećete da progonite ljude koji održavaju mir u zemlji, koji progone narko dilere, samo zato što su ti narko dileri bliski vama. E, taj film više nećete gledati – rekao je Vučić sredinom decembra 2019. godine.
Zahtev opozicije da tužilaštvo reaguje i povede istragu protiv Papića zbog prebijanja Pejovića, Vučić je predstavio kao osvetu Dragana Đilasa. I to je slagao. Papić nije uhapsio Dabovića, nije razbijao staklo heklerom i zaplenio drogu.
Goran Papić je uhapšen pet dana posle Veljka Belivuka. Sudeći po optužnici, napisanoj u režimskim medijima, Papić nije progonio narko dilere, već je sarađivao s njima. Davao je logističku podršku Belivukovoj ekipi, Marki Miljkoviću je vratio blindirani auto, koji je oduzela policija, slikao se u “ferariju” vrednom 400.000 evra Nasera Keljmendija, reketirao i radio još svakakve jezive stvari.
Montiranjem optužnice, Vučić pokušava da prinudi Papića da svedoči protiv svog kuma Stefanovića. Trik je uspeo.
– Moj branjenik Goran Papić je radio po nalogu Nebojše Stefanovića, a po položaju iznad njega su bili načelnik SBPOK-a Dejan Kovačević i Ilija Hobota. U naredbi za sprovođenje istrage navodi se da je Papić naložio Milenku Munižabi, tadašnjem šefu beogradske policije, da Belivukovom saradniku Marku Miljkoviću vrati blindirani automobil. Papić, sve da je i želeo, nije mogao da izda nalog rukovodiocu beogradske policije, nije imao ingerencije za tako nešto. Uz sve to, vozilo koje je vraćeno Miljkoviću nikad nije bilo u posedu SBPOK-a – tvrdi advokat Branislav Tapušković, koji je Višem javnom tužilaštvu predložio da se kao svedok sasluša i Nebojša Stefanović.
Ravnoteža straha je usporila bratoubilački rat u AVačkom klanu. Ipak, rezultati se već vide, građani imaju korist od unutarmafijaških obračuna. Veljko Belivuk je u pritvoru, Dijana Hrkalović na merama, mnogi njihovi saradnici su u strahu, sakrili su se u mišje rupe. Pored toga, Andrej Vučić je u bolnici, pa je stopa kriminala značajno smanjena. Da bi se Srbija zaista rešila mafije neophodno je da iza rešetaka završe Aleksandar Vučić, Nebojša Stefanović i svi ostali učesnici u naprednjačkom kartelu.
