Sadržaj teksta
Polako se bližimo kraju ove „Korona“ godine, ali i godine velike ekonomske krize, straha i neizvesnosti. Kreću mračna, pa blago pesimistička, pa konačno, mada u nešto manjem obimu, i optimistična predviđanja za narednu godinu, skoro svaka sa više scenarija i varijanti za ostvarivanje, a koja se po pravilu izražavaju u procentima.
Ovde se, međutim, nećemo baviti raznim mogućim ekonomskim scenarijima i procentima njihovog ostvarenja, već ćemo predviđanje zasnovati na glavnim trenutnim i očekivanim svetskim ekonomskim i političkim tokovima i vektorima, te naravno njihovom uticaju na sveukupnu našu perspektivu u sledećoj godini.
A taj osnovni svetski ekonomski vektor u 2021. god. biće svakako dalje produbljivanje svetske ekonomske krize, posebno vodećih ekonomija Zapada, uz nastavak erozije zapadnog neoliberalnog ekonomskog koncepta, a takođe i uz dalje posrtanje američkog dolara u ekonomskom smislu.
Uporedo sa time doći će neminovno do dodatne nestabilnosti, kako ostalih svetskih valuta, tako i tržišta akcija, uz ozbiljne finansijske potrese i početak pucanja prenaduvanih finansijskih „balona“ i nacionalnih dugova, a što je već krenulo ove godine u nekim manje razvijenim zemljama. Velika je verovatnoća da pravi finansijski zemljotres pogodi svetsku ekonomiju do polovine sledeće godine, nakon što se svetska situacija sa tekućom pandemijom primiri, usled grandioznih akcija vakcinacije stanovništva.
Tada će tek tekuća ekonomska kriza doći u zenit, a dugovna kriza, uglavnom zapadnih razvijenih zemalja, kao cunami će pokušati da se izlije na ostatak sveta, jer će svako dalje servisiranje enormnih kredita država biti skoro nerealno. Kako će biti skoro nemoguće dalje održavanje istorijski niskih kamatnih stopa, svako dalje upumpavanje svežeg novca u već teško obolele vodeće zapadne ekonomije će postati iluzorno.
Svesni ovoga svega, vodeći svetski stručnjaci i svetske institucije, uglavnom sa Zapada, uveliko pale alarme za uzbunu, pozivajući se na neophodno brzo „resetovanje“ sveukupnih svetskih tokova, na urgentno strukturno prilagođavanje najvećih svetskih privreda, optužujući političare da su glavni kočničari tih procesa, inače vezanih za dug rok.
Ubrzano se okupljaju neformalne uticajne elitističke grupe na Zapadu, koje svojom zakasnelom pameću propagiraju navodno novu „pravedniju raspodelu bogatstva širom sveta“, a u suštini u isključivoj želji održanja starog poretka po svaku cenu, pa se i sami predstavljaju kao „Čuvari“. Pošto su im skoro nikakve šanse da bar nešto od ovoga krene da se ostvaruje u 2021. god., verovatno će ih tek teško posrnuće sopstvenih ekonomija naterati da stvari počnu da rešavaju iz korena, a na sasvim novim principima, bez izmišljene kategorije sopstvene izuzetnosti.
Pad svetske ekonomije iz ove godine od oko 5% će biti nastavljen i u sledećoj, u verovatno još većem iznosu, uz dalje besomučno zaduživanje zemalja, pri čemu će spisak bankrotiranih ekonomija postajati sve veći. Otuda, u ovom kontekstu, prognoze naših osnovnih ekonomskih parametara za 2021. god. od strane naše vladajuće elite, deluju gotovo smešno i neozbiljno, više kao širenje lažnog optimizma za smirivanje masa pred veliku buru koja nailazi.
Amerika, EU – Zapadni Balkan
Bez obzira na činjenicu da će američki dolar verovatno u nekoliko sledećih godina ipak opstati kao dominantna svetska valuta, proces dedolarizacije već ga u velikoj meri nagriza i on polako ali sigurno gubi bitku, što je bilo vidljivo i ove godine u odnosu na evro. Svi su izgledi da će se njegov dalji pad nastaviti i u 2021. god., možda čak i do 20% svoje vrednosti, zajedno sa daljim padom američke ekonomije, koja će u najmanju ruku biti na ovogodišnjem nivou.
Nakon brutalne izborne farse i zaustavljanja procesa osvešćenja, finansijsko-korporativna američka elita pokušaće na sve načine da povrati svoj duboko poljuljani uticaj u svetu, ističući kao frontmene bukvalno islužene političke fosile, koji su upravo bili paradigma te nekadašnje njene moći.
Kako će vrlo brzo osetiti svoju nemoć u odnosu na svoje izmišljene „neprijatelje“ Kinu i Rusiju, njihov zadnji tragični manevar će verovatno biti, već u 2021 god., pokušaj brzog pokretanja nekog većeg regionalnog rata, jer će u njemu videti jedinu mogućnost za brzi spas sopstvene urušene ekonomije. Zato treba u 2021 god. očekivati veliki pritisak SAD na Srbiju i Balkan po svim neuralgičnim pitanjima, naravno sa primarnim ciljem zaustavljanja daljeg prodora uticaja Kine i Rusije na Balkan.
Sve će se to naravno odvijati kroz najfinije moguće oblike mrežnog rata, gde će se po ko zna koji put pokušavati anesteziranje javnosti, preko njihovih reklamnih akcija „ Vi ste svet“ i sličnih, dok će u svemu tome sve značajnija uloga biti ponovo prepuštena EU kao odanom i poslušnom partneru. Pošto ovaj pritisak već neko vreme, osim nekih palijativnih, ne donosi očekivane krupne rezultate, svi su izgledi da će se u svojoj žurbi pokrenuti i proces promene režima na vlasti u Srbiji, i to sa novom vladajućom elitom, koja će započeti posao privesti što pre kraju, naravno vezan za priznavanje Kosova i pristupanje NATO-u.
Duboko razjedinjena, ekonomski potpuno posustala i finansijski prenapregnuta, EU će nastaviti da traži sopstvena rešenja, poput nekog svog „velikog resetovanja“ i sličnih inicijativa, besomučno pokušavajući da vrati veru svojih običnih ljudi, ne samo u EU, nego i viziju svetskog globalizma na čelu sa SAD.
Otuda je nerealno očekivati u 2021. god. bilo kakav pomak u procesu pridruživanja EU, ne samo nas, nego i ostalih zemalja tzv. Zapadnog Balkana, a koje još uvek baštine ovu iluziju. Za Srbiju će izgovor, mada realno više nego da stoji, biti i dalje medijski pluralizam, stabilnost demokratije i nezavisnost pravosuđa, a za ostale zemlje Balkana to će plus svega ovoga predstavljati i nerešeni međusobni odnosi, čije nerešavanje će i sama EU podsticati, kao nedavnu bugarsku blokadu makedonskog pregovaračkog okvira.
S druge strane, svojim članicama EU će nastaviti da široko deli sveže štampane evre bez pokrića u smislu pomoći u tekućoj pandemiji i time još više povećati javne dugove već prezaduženih zemalja, dok će Srbiji i Zapadnom Balkanu mahati smešnim ciframa, naravno debelo uslovljenim. A čemu se možemo i nadati kada EU ni u svojim najsiromašnijim zemljama u našem neposrednom okruženju, zbog gubitka suvereniteta njihovih nacionalnih država, nije uspela u tome da siromašni poprave svoju poziciju.
EU, imperijalna tvorevina koja se prema malim državama i narodima i alternativnim političkim pokretima odnosi brutalno i arogantno, prosto nema više nikakvog kapaciteta za širenje, pa čak i pod uslovom da zemlje ispune sve uslove. Preostalu politiku lažnog proširenja koristiće u narednim godinama isključivo da bi preostale balkanske državice zadržala u svojoj orbiti, ne bi li sa te pozicije suzbila svaku drugačiju ideju i pokušaj iznalaženja alternativnih rešenja.
Pošto pozicija zapadno balkanskog okvira u narednih nekoliko godina dobija svoj novi smisao, u narednoj godini će se nastaviti još žešće zapadne, uglavnom američke, inicijative o „mini-Šengenu“, „EU –goslaviji“, i izmišljati nove, naravno uz njihovo pokroviteljstvo. Srbiji bi u ovome, što se podrazumeva bez Kosova, pripala centralna uloga, kao nagradni bonus za sve što je učinila i što će biti u obavezi da učini, prvenstveno u odnosu na Rusiju i Kinu.
Ta mala balkanska EU, pod patronatom EU, bi bila idealno rešenje za ceo Zapad, kao pokazna NATO baza za ceo svet, ali teško da će ona biti u potpunosti ostvarljiva. Otuda i gotovo panično ugledne zapadne perjanice apeluju na balkanske lidere da što bliskije sarađuju sa evroatlantskim strukturama, pošto će se naše države navodno naći na udaru kao tranzitni koridor za masovna migrantska kretanja zasnovana na klimatskim promenama, kao da to i do sada nisu bile. Jednostavno, već naredna godina će vidno nagovestiti, a naredne i otvoreno pokazati da nikakva spolja nametnuta rešenja ne samo što ne mogu doneti korist, već se mogu pokazati i kontraproduktivnim.
Pokazaće se da zapadno balkanski narodi, u ovom interregnumu svetskih potresa, na kraju sami moraju rešavati svoje brojne probleme i razlike, te samostalno i slobodno kreirati svoju buduću sveukupnu, kako međusobnu, tako i saradnju sa celim svetom. A taj proces je vidan i sve će više dobijati na zamahu, pa će možda i pre očekivanja potvrditi Hatingtonovu hipotezu da neretko i sam Balkan najavljuje i prepoznaje kretanja svetskog značaja.
Srbija
Nasuprot hrabrim najavama naše vladajuće elite za više nego optimističkim osnovnim ekonomskim parametrima u 2021. god., baziranim na iluzornom očekivanju rasta BDP-a od oko 6%, nažalost svi su izgledi da nas očekuje još jedna, možda i teža od ove, godina teške neizvesnosti, što je uostalom i generalna ocena našeg Fiskalnog saveta, kao jedine preostale nezavisne kontrolne institucije u zemlji.
Realno očekuje nas možda samo nešto blaži minus, u najboljem slučaju nulti rast BDP-a, u odnosu na ovu godinu, koju ćemo zasigurno završiti sa višestruko većim padom od već poodavno „ zadatih“ 1%, bez obzira što još nisu ni sumirani podaci za četvrti kvartal ove godine, te nema ni govora o spektakularnom šampionskom mestu u Evropi u ekonomskom padu. Nerealno planiran budžetski deficit od 3%, a nakon ovogodišnjeg stvarno šampionskog od skoro 9%, svakako će biti realno znatno veći zbog nerealnog i neopravdanog povećanja plata u javnom sektoru.
Ovo će vladajuću elitu naterati na dodatno zaduživanje, uz enorman rast spoljnog duga, pošto plaćamo kamate duplo više od razvijenih zemalja, ali će nam obezbediti, bar za izvesno vreme, inače vrlo upitnu, makro-ekonomsku stabilnost, kao i stabilnost kursa, vrlo precenjenog dinara, kao rak rane našeg skromnog izvoza. Tako će spoljni dug u 2021. god. uveliko preći, ionako nerealno nisko obračunatih, „izfriziranih“ oko 60% BDP-a krajem ove godine, te će ostati veoma malo prostora za dodatno zaduživanje i nove pakete pomoći posustaloj privredi.
A ta naša jadna i namučena privreda će i sledeće godine ostati tamo gde je i bila, verovatno u još gorem stanju, pošto će strukturne promene, odnosno restrukturiranje državnih preduzeća ponovo izostati, osim na papiru, dok će ih država naprečac, polu tajno morati da spašava ( EPS, ER Srbija i dr. ), ili pak hitno da rasprodaje ( Petrohemija, Sipo, Jumko, Lasta, Trajal, MSK i dr. ). Nastaviće se dalji pad „ stuba našeg razvoja“ , stranih direktnih investicija, koji je ove godine došao do 50%, dok će nažalost ponovo izostati ozbiljniji strukturni podsticaji domaćoj privredi.
Njoj, uz ozbiljan nedostatak investicija, u visoko koruptivnim privrednim uslovima, a dodatno i usled nastavka tekuće pandemije, zasigurno preti desetkovanje u 2021. god. Time će i višegodišnji spoljnotrgovinski deficit od oko 6 milijardi evra, verovatno ostati na tom nivou, s tom razlikom što će se u sledećoj godini mnogo teže pokrivati, jer će se, pored svega iznetog, nastaviti trend smanjenja priliva novca u Srbiju po osnovu doznaka iz inostranstva, a koje je u prvih devet meseci ove godine već dostigao pola milijarde evra.
Tužnu sliku o oko 200.000 ljudi koji su ostali bez posla u ovoj, pojačaće realno najmanje još toliko samo početkom sledeće godine, kada se okončaju, više nego amaterske, podsticajne mere vlade iz ove godine, kao i usled sve izraženijeg povratka naših radnika, prvenstveno iz Zapadne Evrope.
Na brzinu sklepan i nerealan budžet za 2021. god., koji između ostalih nelogičnosti, čak umanjuje i socijalna davanja najugroženijim kategorijama stanovništva i to u jeku pandemije, biće verovatno podvrgnut višekratnim rebalansima, kako godina bude odmicala. Sve realne privredne teškoće i probleme vladajuća elita će pokušavati da pokriva spektakularnim infrastrukturnim projektima, najavom početka epohalne eksploatacije nalazišta litijuma i ostalih retkih metala kod nas, te naravno i velikim „uspesima“ u konačnoj pobedi nad pandemijom, kada vakcinacija krene u punom obimu.
Ništa svetlija nisu ni naša realna očekivanja unutar političkih događanja za 2021. god., koja bi po svemu mogla biti jedna od onih prelomnih u istoriji, kada će se na mnogim frontovima u svetu, pa i kod nas, intenzivirati borba protiv globalne diktature, zaodenute plaštom borbe protiv tekuće pandemije.
Sveukupni nagomilani gnev naroda, kao splet, kako privrednih, sistemskih, tako i političkih problema, pa na kraju i svih propusta i nelogičnosti u borbi protiv pandemije, žestoko će početi da se izliva relativno brzo po smirivanju pandemije i svih mera koje će je pratiti, a to je najkasnije do polovine sledeće godine. Šekspirova „zima našeg nezadovoljstva“ će se verovatno produžiti i na proleće sledeće godine, kada će krenuti procesi (socijalni buntovi, litije za odbranu Kosova i dr.), koji će dovesti do verovatnih vanrednih opštih i predsedničkih izbora najkasnije do jeseni 2021. god.
Sve će ovo biti praćeno postepenim, ali sigurnim izduvavanjem SNS balona, uz intenziviranje njihovih mafijaško-klanovskih obračuna, te Vučićevim novim ustupcima Zapadu, posebno onih po pitanju Kosova. Zapad će, međutim, sa svoje strane već uveliko imati spremljenu zamenu za njega i njegovu ekipu, koju će tada samo otvoreno podržati, a što je već sada vidno kroz otvorenu borbu naših prozapadnih elita za naklonost meceni.
Pri tome će šanse naše stvarne patriotske opozicije još uvek biti jako male da postane ozbiljniji igrač na političkoj sceni, pa će veliki uspeh za nju biti i samostalni ulazak u parlament, pod uslovom ujedinjenog nastupa u jednoj koloni. Verovatno će tek neki sledeći izbori, nakon ovih, kada se i SPC aktivno uključi u politička događanja, kao u Crnoj Gori, doneti neki veći pomak u ovom smislu.
Vrlo interesantno će, međutim, biti kako će se naša sadašnja vladajuća elita ponašati kad se uskoro od nove američke administracije bude postavilo pitanje ispunjavanja određenih stavki iz čuvenog Vašingtonskog protokola, posebno onih koje se odnose na Kosovo i onih o suzbijanju uticaja Kine i Rusije na Balkanu, odnosno kako će se izboriti sa posledicama svoje nepromišljene i diletantske politike.
Možda će nedavno započeta velika igra kod nas oko početka rada Turskog toka i dalje uloge Srbijagasa u tome, biti jedan od osnovnih pokazatelja ukupnih događanja u Srbiji 2021. god.
Kina i Rusija
Produbljivanje procesa multipolarnosti i daljeg posrnuća zapadnog neoliberalnog ekonomskog modela će se zasigurno nastaviti i u sledećoj godini, a verovatno još više i ubrzati pošto će glavne posledice tekuće pandemije doći na naplatu zajedno sa posledicama ekonomske krize najkasnije oko polovine sledeće godine. S druge strane, za to vreme će se nastaviti snažan izlazak iz krize Kine, započet još ove godine sa oko 2% rasta BDP-a, kao i Rusije, čiji je realno pad BDP u ovoj godini višestruko bio manji od zemalja Zapada.
Obe su se, naime, pokazale kao iskusni i žilavi borci sa pandemijom, pa su se izborile i bore sa pandemijom mnogo uspešnije i trošeći pri tom neuporedivo manje sredstava od razvijenih zapadnih zemalja. Bez obzira što je u mnogim ekonomskim pokazateljima Kina već prestigla Ameriku, sledeća godina će dovesti do još jačeg približavanja, pa i prevazilaženja Amerike, kod pokazetelja u kojima je zaostajala (u preradi nafte i dr.), posebno usled loših performansi koje se očekuju u Americi u 2021. god., tako da je kineski optimizam sasvim realan, kada govore o „azijskom veku“ u kome se ceo svet okreće na njihovu stranu.
Njihov grandiozni projekat „Pojas i put“, u koji je do sada uključeno 76 zemalja, će se nastaviti, bez obzira na opstrukcije Zapada na mnogim osetljivim mestima, a koje će se sigurno i nastaviti.
Vodeći ruski ekonomisti najavljuju stabilan privredni rast Rusije u 2021. god. od minimum 8%, a baziraju ga na strateškom planiranju, velikom naučnom i tehničkom potencijalu, a takođe i na očekivanoj ceni nafte od minimum 50 USD za barel. Rusija će po svemu sudeći biti, ne samo u sledećoj godini, već dugoročno i glavna sila vojno-političkog odvraćanja u zatvaranju puteva svima onima koji nastoje da pokrenu nove ratove u svetu, gde je Sirija očiti primer, te su zato u poziciji da mirno sačekaju poteze nove američke administracije.
Strah i iznenađenje na Zapadu od gubitka pozicija i zaostajanja, usled ogromnog napretka Kine i Rusije, biće sve veći, tako da će se i sledeće godine intenzivirati pokušaji njihovog obuzdavanja svim raspoloživim sredstvima, besomučnom igrom sankcija, koje će se po pravilu uvek obiti o glavu onom koji ih je pokrenuo. Bez obzira na sve ovo, Turski i Severni tok 2 će uveliko biti u funkciji u 2021. god., jer ekonomski interesi će na kraju pobediti političke kalkulacije i smicalice.
Ostaće, međutim, vrlo interesantno pitanje u ovom kontekstu, kako i na koji način će Kina, a posebno Rusija, u narednoj, kao i narednim godinama, formirati i uspostaviti nove strategije širenja svoje meke moći u svetu, s obzirom da su, pogotovu ruske, bile do sada isuviše nejasno i nedovoljno definisane.
