Nebojša Stefanović, koji se trenutno još nalazi na poziciji ministra odbrane, ima sopstvenu botovsku bazu od njemu lojalnih saradnika i članova SNS, koji ga štite u javnosti od napada stranačkih kolega, ali i drugih vanstranačkih pojedinaca. Jasno je da naprednjačka tvrđava popušta, da su zidovi popucali i da se polako.
Njegovi saradnici mogli bi da stanu uz njega kada dođe do „totalnog obračuna“ sa Aleksandrom Vučićem, u čijoj nemilosti se nalazi. Dovoljno je da bacite pogled na režimske medije, glasila vlasti, i sve vam je jasno. Ti isti mediji su ga do skoro dizali u nebo, pisalo o njemu kao najboljem ministru policije u istoriji, a sada ga besomučno gaze – sve naravno po nalogu lidera SNS.
Odavno je prestala biti javna tajna da postoje ljudi u stranci koji jesu ili su bar bili Stefanovićevi, odnosno, oni koje je on lično doveo na pozicije bilo javne bilo stranačke, o čemu je naš portal već pisao. Ali, koliko je pametno biti protiv šefa države? Setićemo se šta se desilo Aleksandru Jovičiću, bivšem predsednku beogradske opštine Palilula.
Po svemu sudeći, sada je došlo vreme da mu se pojedinci, uprkos tome što prolazi kroz Vučićevog „toplog zeca“, oduže time što će na društvenim mrežama braniti njegov lik i delo. Tako smo imali priliku da vidimo kako Nebojšine saradnice iz policije i vojske brane svog šefa na Tviteru, a onda su im se u njegovo veličanje na društvenim mrežama pridružili i drugi ljudi. Tako smo došli do botovanja za dr Stefanovića i direktnom suprotstavljanju mišljenju Vučićevih sledbenika.
– Srpski ministar vojni, pristojan, radan i nadasve normalan čovek. Kada se udruže u serviranju istih laži o njemu- par tzv. kolega, neostvarenih ličnih ambicija, i jedan Đilasov bademantil – to sasvim dovoljno i samo govori o njima – tvitovala je Bojana Jelovac, nekadašnja novinarka, potom zaposlena u odeljenju za medije u MUP-u.
Na njenu objavu je reagovao Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić“, rekavši da „poznaje one koji su zahvaljujući Nebojši Stefanoviću završavali bez razloga upravo na naslovnicama tabloida na kojima je on danas i bili žestoko napadani od njegovih podređenih u medijima na nacionalnim frekvencijama, jer on nije imao hrabrosti da se suoči lično“.
U diskusiju je uletela psiholog Dunja Simić, osoba od posebnog poverenja Stefanovića, a svojevremeno ozloglašene državne sekretarke MUP Dijane Hrkalović.
– Odavno je jasno da odlično poznajete Dragana Đilasa, pošto je njega Nebojša Stefanović najviše napadao. Ne bih rekla da nije imao hrabrosti da napadne svakog lopova i kriminalca, skroz je suprotno. Nego, imate li Vi hrabrosti da nam konačno kažete ko je političar pedofil – upitala je Simić, po starom oprobanom naprednjačkom receptu da se od žrtava pravi dželat.
Simić je, svojevremeno, bila glavna koordinatorka programa „Osnovi bezbednosti dece“, predstavnica osnivača „Mreže žena“ u policiji i pomoćnica načelnika Sektora za ljudske resurse. Zaposleni u MUP-u su tvrdili da je godinama Simić „vedrila i oblačila“ i svakome ko joj se nije svideo ili joj se zamerio, potrudila se da mu se osveti. Uprkos lošoj reputaciji, za Dunju Simić našlo se mesto u Ministarstvu odbrane, gde je sada savetnica Nebojše Stefanovića.
Nakon njih javili se se još neki tviteraši s podrškom dr Stefanoviću, uz reči „Ne govorite nikada o svom uspehu pred onima koji nisu uspeli. Baš takvi zavidni jezici i laju“ ili da je ministar „uzoran, pristojan i obrazovan!“, uz obavezan napad na političke neistomišljenike.
