Srbija na udaru
Direktor Instituta za ljudska prava njujorškog Kolumbija univerziteta Dejvid Filips izjavio je da, kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, postavljanje određenog roka može primorati strane da donose teške odluke koje su im potrebne kako bi se postigao dogovor.
„Evropska unija, kao posrednica, trebalo bi da postavi rok za okončanje dijaloga, jer proces ne bi trebalo da traje unedogled. Mislim da je 12 meseci razuman period“, rekao je za Glas Amerike Filips, nekada viši savetnik Sekretarijata UN i američkog Stejt departmenta, prenosi Tanjug.
PM awards David Philips Skanderbeg medal – News – Elections 2014 …
On smatra da bi okončanje pregovora trebalo da podrazumeva, kako je rekao, uzajamno priznanje Srbije i Kosova, kao, kako Filips ističe, „suverene i nezavisne države u postojećim granicama“.
Filips je ocenio da je potrebno da SAD izađu na scenu i upotrebe svoj uticaj u ohrabrivanju strana u razgovoru da postignu kompromis.
Kada je reč o dijalogu, Filips je rekao da je od presudnog značaja utvrditi sudbinu 1.500 nestalih i obratiti pažnju na do sada postignute sporazume, utvrditi njihov status i potpuno ih primeniti.
Filips smatra da nije najjasnije želi li Srbija zaista da bude deo Evropske unije.
„Važno je da predsednik Aleksandar Vučić jasno i nedvosmisleno saopšti da je Srbija posvećena članstvu u EU. Biće potrebno da izabere između evroatlantskih integracija i romanse koju održava sa Rusijom i Kinom“, kaže Filips.
On smatra da, ako je Vučić ozbiljan u vezi sa integrisanjem sa zapadnim zemljama – onda posrednik u dijalogu ima uticaj u procesu.
Filips ukazuje da je važno da obe strane u pregovorima budu fleksibilne i spremne na kompromis, ali da je pre toga potrebno da Evropska unija izgradi poverenje sa Prištinom i stavi tačku na pitanje vizne liberalizacije.
Kada je reč o tome šta Priština treba da uradi, Filips smatra da Priština treba da primeni sporazume postignute u dijalogu, prvenstveno sporazum o Zajednici srpskih opština (ZSO).
On, međutim, smatra da ZSO treba da bude bez izvršnih ovlašćenja, u skladu sa odredbama ustava tzv. Kosova, i principima koje je utvrdio Marti Ahtisari.
Istovremeno, Filips ocenjuje da bi Srbija trebalo da poboljša stepen poštovanja manjinskih prava, pogotovo albanske manjine.
Filips je, takođe, ocenio da je predlog o razmeni teritorija bio gubljenje vremena.
