„O uspehu crnogorske policije možda najviše govori situacija oko Veljka Belivuka. To je kod vas u Srbiji s pravom najveća tema u poslednjih nekoliko meseci. Onda zamislite kakav je uspeh crnogorske policije koja se obračunala sa vođama Veljka Belivuka, odnosno ljudima koji su njemu izdavali naredbe“, rekao je za Nova.rs, potpredsednik Vlade Crne Gore i koordinator službi bezbednosti, Dritan Abazović.
U prvom delu velikog intervjua za Nova.rs, potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović je govorio o namerama pripadnika kavačkog klana da izvrše atentant na njega, zaštiti koju je dobio nakon tih saznanja, sprezi države i mafije, ali i o odgovornosti predsednika Crne Gore, Mila Đukanovića za bujanje kriminala u ovoj državi.
U nastavku razgovora za naš portal, Abazović je opisao na koji način doživljava odnose sa vlastima u Srbiji, u kojoj meri sarađuju crnogorska i srpska policija u borbi protiv mafije, kao i o hapšenju pripadnika crnogorskih kriminalnih klanova, među kojima su i oni za koje se ističe da su šefovi Veljka Belivuka.
„Najveći poraz crnogorske i srpske policije jeste to što su te grupe uspele da se razviju i ojačaju do te mere da mi danas na ovakav način tretiramo njihovo procesuiranje”, ističe Abazović.
*Jedan od navodnih vođa kavčana, Radoje Zvicer je u srpskoj javnosti poznat i kao neko ko je izuzetno blizak sa Veljkom Belivukom. Verujete li da je ta konekcija uticala na ukidanje zabrane ulaska Belivuku u Crnu Goru?
Sigurno da je ta mreža kriminalaca bila jako razrađena. O podvigu crnogorske policije možda najviše govori situacija oko Veljka Belivuka. To je kod vas u Srbiji s pravom najveća tema u poslednjih nekoliko meseci. Onda zamislite kakav je podvig crnogorske policije koja se obračunala sa vođama Veljka Belivuka, odnosno ljudima koji su njemu izdavali naredbe. Zbog toga, lično smatram da su Vlada Crne Gore i Ministarstvo unutrašnjih poslova postigli veliki uspeh, bez obzira šta će proces doneti u budućnosti.
Čak sutra da se završi mandat potpredsednika vlade, ja ću uvek biti ponosan na ovaj segment koji prevazilazi sve druge uspehe koje je vlada ostvarila u prethodnom periodu i sve uspehe prethodnih vlada u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Da li tu postoje određene konekcije, ko je kome šef, ko je izdao naredbe, ne mogu precizno da kažem, niti me to preterano interesuje.
Zahvalan sam državnim organima Republike Srbije na pomoći i mislim da saradnja između naše i srpske policije postoji, da je ona na dobrom nivou, iako može da se popravi. Zahvalan sam i na čestitkama koje su stigle od svih evropskih policija zbog našeg uspeha i mislim da bi u tom kontekstu trebalo da nastavimo našu zajedničku borbu protiv mafije.
Organizovani kriminal je transnacionalni, stoga moramo biti svesni da nešto što je problem u Crnoj Gori vrlo lako može postati problem i u Srbiji ili obrnuto. Samo zajedničkom saradnjom i iskrenim partnerskim odnosom možemo da napravimo veće iskorake i da konstatujemo dobre rezultate.
*Crnogorska policija je u januaru osujetila pokušaj Belivukovog ubistva, baš dok je bio u poseti Zviceru, da bi on nakon toga bio uhapšen po sletanju u Beograd. Ubrzo se priča razvila do te mere da smo i mi u Srbiji počeli da govorimo o vezama naše države i mafije. Jesu li i u kojoj meri saznanja crnogorske policije i službi doprinela kasnijem hapšenju Belivuka?
Mislim da smo jedni drugima mnogo pomogli u ovoj konkretnoj situaciji. To međusobno poverenje i saradnju bi trebalo jačati u budućnosti. Najveći poraz crnogorske i srpske policije jeste to što su te grupe uspele da se razviju i ojačaju do te mere da mi danas na ovakav način tretiramo njihovo procesuiranje.
Nadamo se da će 2021. biti godina zaokreta kad je reč o konkretnoj temi i da su sada te organizovane kriminalne grupe dobro razdrmane i da su njihovi “pipci” prilično prekinuti. Naravno, pred nama je još mnogo posla kako bi one, kao takve, bile u potpunosti eliminisane iz onoga što su njihove kriminalne aktivnosti.
*Mnogi su verovali da će nakon pada DPS-a s vlasti odnosi sa Srbijom krenuti uzlaznom putanjom. Međutim, gotovo da se ništa nije promenilo. Šta mislite, zbog čega je to tako?
Nažalost, postoje određeni problemi od kojih su neki i nasleđeni. U poslednje vreme postoji značajno otopljavanje tih odnosa. Nekoliko ministara je boravilo u Beogradu i mi očekujemo uskoro da se realizuju neke značajnije posete. Srbija je pomogla Crnu Goru u jednom veoma složenom trenutku kad nismo imali vakcine protiv koronavirusa. Mi smo veoma zahvalni i na svim drugim aktivnostima koje su usledile nakon toga. Smatram da postoji veliki prostor za saradnju i da bi trebalo da okrenemo novi list kad su pitanju naši odnosi. Ne možemo da promenimo prošlost, ali možemo da menjamo budućnost.
To bi trebalo da bude glavna poruka – sve ono što se desilo neka ide na čast jednoj ili drugoj strani, bilo pozitivno ili negativno. Međutim, mi moramo da iskoračimo dalje i da skrenemo fokus s nacionalizama na teme koje opterećuju građane, na životni standard, infrastrukturnu povezanost, na bolju saradnju, ekonomiji i turizam. Ja i ovu priliku želim da iskoristim da građane Srbije pozovem da dođu na letovanje sa svojim porodicama u Crnu Goru.
*Da li je odbijanje Srbija da izruči Crnoj Gori bivšeg predsednika SCG, Svetozara Marovića, taj kamen spoticanja u odnosima dveju zemalja?
To je jedan kamen spoticanja, možda ih ima više, ali to je jedan prilično vidljiv problem. Ja nemam razumevanja za objašnjenje zbog čega se taj čovek ne privodi pravdi.
*A šta je vama rečeno, zbog čega se to ne čini?
Nikad nismo dobili konkretan odgovor na to pitanje. Znate da su u nekoliko navrata ljudi iz vrha srpske vlasti upitani za proces oko Marovića, ali nikad nisam od njih čuo, makar javno, neko objašnjenje koje bi imalo neki veći smisao. Tog čoveka je lako privesti pravdi, nama znači mnogo, a nisam siguran da vama bilo šta znači. Zbog toga postoji određena nelogičnost koja se vrti oko tog čoveka. On slobodno patrolira ulicama Beograda i redovno ga viđaju Crnogorci koji tamo borave.
Nema razloga da ga državni organi Srbije ne isporuče za nešto što predstavlja ogromnu materijalnu štetu pričinjenu našoj zemlji. Ja očekujem da se u jednom trenutku situacija promeni i verujem da će kolege iz Srbije u jednom trenutku odlučiti da to i urade, zato što ne vidim nikakvu logičnu ravan da to ne učine. Do sad nisam čuo nijedan argument koji bi objasnio zašto se to ne radi.
Nije to nikakav megalomanski poduhvat koji značajno promenio naše odnose, ali simbolički to je zaista velika stvar. On je bio predsednik Srbije i Crne Gore, priznao je da je bio na čelu organizovane kriminalne grupe koja je napravila štetu Crnoj Gori koja se meri stotinama miliona evra. Simbolički, njegovo izručenje našim državnim organima bi predstvljao jedan veliki korak unapred ka tome da se pravda ostvaruje u Crnoj Gori uz pomoć Republike Srbije.
*S vremena na vreme imamo priliku da čujemo od političara u Crnoj Gori kako optužuju da zvanični Beograd i predsednika Vučića da se mešaju u unutrašnja pitanja Crne Gore. Šta vi mislite o tome?
Mislim da smo svi previše opterećeni prošlošću gde su ti uticaji bili veoma vidljivi i značajni. Mislim da bi trebalo sve manje da budemo balkanski političari, a sve više evropski, naročito ukoliko želimo da radimo nešto dobro za svoje zemlje.
U tom kontekstu, verujem da će predsednik Vučić i naša strana razumeti da bi u narednom periodu trebalo modifikovati pristup kako ne bi bilo tih šumova u komunikaciji. Nisam video neka preterana mešanja, jesam video neke neprimerene izjave, ne od predsednika Vučića, već od drugih predstavnika srpske vlasti.
Mi ne želimo da dolivamo ulje na vatru, želimo najbolje moguće odnose sa Srbijom, jer nam niko nije bliži od nje. Mi smo najmanja zemlja u regionu, želimo da vodimo jednu pacifističku politiku i naša ruka je apsolutno pružena. To ne znači da mi nemamo sopstveno dostojanstvo i da oko svih pitanja nećemo imati jasan državni stav. Bez obzira na našu veličinu, mi svoj integritet ne možemo dovoditi u pitanje.
*U javnim nastupima redovno ističete značaj vladavine prava, demokratije i borbu protiv korupcije i kriminala. S druge strane, nama u Srbiji često stižu zamerke iz uglednih međunarodnih organizacija baš po tim pitanjima. Kako vama u tom smislu deluje Srbija?
Mi smo 30 godina čekali na demokratski iskorak, a vi ste ga imali 2000. godine. Tada smo mi drugim očima posmatrali Srbiju i zavideli smo vam na onome što ste, uz brojne probleme koji su tada postojali, ipak uspeli da postignete. Okreće se kolo sreće, građani Srbije, kao ni građani Crne Gore, nikad ne smeju da gube nadu. Svaki čovek mora da zna da njegov glas ipak vredi i da bi trebalo da ga iskoristi.
Razumem sve restrikcije, sve probleme, medijske kontaminacije, pokušaje, pritiske, lobiranja – sve razumem. Ipak, ne bi trebalo nastupati sa sa stavom s kojim su nastupali brojni građani Crne Gore pre 30. avgusta – da je sve uzaludno i da niko ništa ne bi trebalo da pokušava zato što je jedan čovek potpuno nedodirljiv i da se ovde nikada neće dogoditi nikakva promena. Mi smo vam sad dobar primer da nije tako. Ne kažem to zato što mislim da bi sad trebalo navijati za neke promene u Republici Srbiji ili slično.
Da bi jačala građanska svest u Crnoj Gori, Bosni, Albaniji, Srbiji, ljudi moraju da budu svesni značaja sopstvenog suvereniteta koji u jednom trenutku žele da daju za neku vlast. Ako njihovo poverenje u ovom trenutku zaslužuje vlast koja je sada aktuelna u Srbiji, mi sa tim nemamo zaista ništa, već pozdravljamo i čestitamo. Isto tako smo i mi dobili čestitke kad smo dobili poverenje u Crnoj Gori. Ipak, uvek bi trebalo imati na umu da je svaka stvar prolazna i da je dobro za demokratiju da tokovi promena periodično dešavaju, a da njih ne doživljavamo kao velike revolucije i opterećanja.
*S obzirom na to da ste dugo vremena proveli u opoziciji i gotovo identične stvari prolazili kao stranke koje su nasuprot vlastima u Srbiji, da li možete da nam kažete šta je po vama ključna stvar za uspeh opozicije? Je l’ nužno potrebno to jedinstvo?
Moj jedini savet građanima bi bio – držite se principa, univerzalnih vrednosti i pravde i onda nemate razloga da se bojite. Ničega se nemojte plašiti ako ste sigurni u ono što radite, samo koračajte hrabro ka tom putu i ne činite zlo drugima i to će se u jednom trenutku kapitalizovati. Svi bismo mi voleli da se naše promene, kako lične, tako i životne, dešavaju brže, ali za sve je potrebno vreme. Ja mislim da je važno voditi principijelnu politiku i biti od reči, jer će to, pre ili kasnije, dobiti podršku naroda.
*Kakav onda rezultat očekujete od liste „Crno na bijelo – Može Bokeški“ na izborima u Herceg Novom?
Mislim da ti izbori neće biti preterano interesantni, jer DPS nema ni teoretsku šansu. Zbog toga nema tenzija, niti onih scena koju su ranije viđene u Nikšiću, a koje ne služe na čast nama kao društvu. U Herceg Novom je jedna prilično opuštena atmosfera i mislim da će nova vlast biti vrlo slična prethodnoj. Očekujem da ti izbori pokažu novo lice izbornog procesa u Crnoj Gori i očekujem dobar rezlutat naše liste. U svakom slučaju, odmah nakon Herceg Novog bi trebalo da se bavimo turističkom sezonom i raduje me što Herceg Novi nije upao u taj „vrtlog“ političke polarizacije.
*S obzirom na to da još uvek nema naznaka kad ćete doći u zvaničnu posetu Srbiji, da li vas možemo očekivati u privatnoj poseti Beogradu, imajući u vidu da vam deo familije živi u našoj prestonici?
Moja agenda je u prethodnih 150 dana bila prilično zbijena i to nema veze sa mojom željom za dolazak u Srbiju. Ja bih voleo da se ta poseta desi što pre, jer verujem da bi to mogao biti način da damo jedan skromni doprinos povezivanju dveju država. Ako ta poseta treba da se desi, onda bi dobro bilo da se ona realizuje uoči turističke sezone. Bilo dobro da se obiđu zemlje regiona, što već neki ministri rade, a ako u mojoj agendi bude Republika Srbija, onda ću s velikim zadovoljstvom doći. Takođe, moram da naglasim da su vašim zvaničnicima ovde uvek otvorena vrata.
*Vaš brat je izuzetno cenjen lekar u Beogradu. Kako on komentariše vaše političko delovanje?
Ja se uvek šalim sa svojim bratom kako on konkretno pomaže ljudima. U tome je prilično uspešan. S druge strane, mi kad pomažemo to niko ne prepoznaje i postoji percepcija da ti napori u „prazno“. Oni leče pojedince, a mi lečimo društvo, s tim što su oni prilično uspešni, a mi imamo mnoge nedostatke. O politici ne razgovaramo, jer njega to ne zanima. U svakom slučaju, pruža mi podršku kao svom bratu, jer, što bi mi u Crnoj Gori rekli: “Nema me đe.”
Mislim da ono što on radi u Beogradu, po svetu i što radi za Crnu Goru je jako korisno i verujem da će jedan deo tog rezultata biti značajan i u regionalnom smislu, posebno ako uzmemo u obzir da se koncept matičnih ćelija dodatno razvija u ovom periodu. U svakom slučaju, žao mi je kad ga tretiraju kao deo nekog političkog obračuna, jer on sa tim nema aspolutno nikakve veze, niti ga je politika ikada zanimala. Ja ga podržavam u onome što on radi, a on često zna da meni kaže kako bi bilo dobro da promenim posao.
