10.8 C
Belgrade
sreda, 22 septembra, 2021

DRHTE USTA PICOUSTA: Dokazi da je Vučić bio sa bratom i sinom u kriminalu, POSLEDNJI DANI SLOBODE!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Mladen Nenadić, tužilac za organizovani kriminal, potpisao je optužnicu protiv grupe Veljka Belivuka. Na 322. strane opisani su monstruozni zločini tog klana, ali ne pominje se niko od njihovih zaštitnika iz političkog vrha. Nezavisno od te montirane optužnice, u medijima se nastavlja mnogo ozbiljnija istraga. Pokušavajući da zaštiti sebe, svog brata Andreja i sina Danila, Aleksandar Vučić vodi kampanju u kojoj odgovornost za saradnju s Belivukom prebacuje na Nebojšu Stefanovića i Dijanu Hrkalović. Prepucavanje u režimskim medijima i na društvenim mrežama skicira sledeću optužnicu, mnogo značajniju, na kojoj se neće naći samo opskurne ubice, nego i Vučići i svi ostali iz vrha naprednjačkog kartela. Postoje dokazi i svedoci njihove krvave sprege, dovoljni da ih sve zajedno oteraju na doživotnu robiju.
Veljko Belivuk je, navodi se u optužnici, klao ljude. Nož u ruke mu je stavio Aleksandar Vučić. Ne zna se tačan broj njihovih ubijenih, otetih i nestalih žrtava, ali zna se da je njihova neraskidiva krvava veza dokazana snimcima susreta i razgovora, kao i izjavama svedoka.

Saša Ivanić i Zoran Babić, zamenici tužioca, šest meseci su vodili istragu, koja je završena optužnicom protiv Belivuka, Marka Miljkovića i još 28 pripadnika klana, koji se terete za pet ubistava, otmice, jedno silovanje i prodaju droge. Tužilac Mladen Nenadić je hirurški precizno montirao optužnicu, kojom je svu odgovornost za zločine prebacio na neposredne izvršioce krivičnih dela, ne dopustivši ni da se nasluti bilo kakva veza s političarima, polacijcima, sudijama…

Iako su Belivuk, Miljković i još neki osumnjičeni pominjali veze s predstavnicima vlasti, to je zabeleženo u spisima, ali ne u optužnici. Zanemarene su i izjave porodica nestalih i ubijenih žrtava Belivukove grupe, u kojima su otkriveni tragovi koji vuku prema vrhu vlasti i policije. Aleksandar Vučić je Nenadićevu optužnicu proglasio za “remek delo”.

- Advertisement -

Iako stvaraju utisak da su zadovoljni urađenim poslom, obojica se tresu od straha. Nenadić se kolegama u Tužilaštvu za organizovani kriminal žali da ne spava i ne jede, gorko se kaje što je prihvatio funkciju na kojoj mora da izvršava Vučićeve naloge, koji će ga kad-tad odvesti na optuženičku klupu, kao saučesnika Belivukovog ganga i naprednjačkog kartela.

Kao Nenadiću, i Vučiću je kasno da se kaje. Uzalud je montirao “remek delo”, mimo njega nesmetano cure brojne informacije o sprezi porodice na vlasti s mesarima iz Ritopeka. Uzalud Vučić sada, pred saradnicima iz tzv. Kriznog štaba, priznaje autorstvo nad projektom “Janjičari”, koje je hteo da iskoristi za prljave poslove na stadionu i na ulicama. U strahu od suočavanja s vlastitom odgovornošću, Vučić priča da je angažovao žandara Nenada Vučkovića Vučka da na Partizanovim tribinama formira novu navijačku grupu, što je on i uradio uz pomoć Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, i Aleksandra Vidojevića, zvanog Aca Rošavi. Dok su oni vodili grupu, pod kontrolom Dijane Hrkalović, sve je išlo po planu.

“Janjičari” su razbili partizanovce koji su skandirali “Vučiću pederu”, tukli su i zlostavljali građane na opozicionim protestima, novinare na predsedničkoj inauguraciji i drugim prilikama, a doprineli su uterivanju kapilarnog straha u predizbornim kampanjama. Zauzvrat, imali su zaštitu policije i kooperativnih sudija, koji su im odlagali odlazak na robiju po presudama za dilovanje droge. Ubistvom Saleta Mutavog, glavnu ulogu u “Janjičarima” je preuzeo Belivuk. Istisnuo je Vučka i Rošavog i način delovanja podigao na neslućeni nivo sadizma i patologije.

- Advertisement -

Vučić se sad zaklinje da nikad ne bi dozvolio Belivuku da se razmahne, ali nije ni pomislio da je spreman na to da otima ljude, muči ih, kolje, tranžira, melje i pravi ćevape od ljudskog mesa. Ne bi imao moralni problem s tim da navijačke huligane koristi za torturu nad političkim protivnicima, svaka vlast je to radila, ali ovi su preterali.

Čak i da je to tačno, a nije, to ne može da bude olakšavajuća okolnost, koja bi mogla da abolira Vučića od odgovornosti za formiranje, razvoj, zaštitu i upotrebu kriminalne grupe Velje Nevolje.

Uostalom, tek će se otkriti da li je Belivuk, i po čijem nalogu, učestvovao u ubistvu pevačice Jelene Marjanović, pa i advokata Vladimira Cvijana. Ni Vučić se neće iznenaditi ako Belivuk na suđenju otkrije pojedinosti o ta dva zločina, koji još nisu razjašnjeni, a čiji tragovi vuku prema ljudima iz Vučićevog okruženja, pa i prema njemu lično.

– Da, ja sam ubio Jelenu Marjanović. Da, ja sam ubio Vladimira Cvijana – rekao je pre nekoliko dana Vučić, u jednom od intervjua za Pink.

Iako je pokušao da karikira, izgleda da je iz Vučića progovorila podsvest. Jasno mu je da će Belivuk ispuniti preteće obećanje, koje mu je dao prilikom poslednjeg susreta na Hilandaru, za Božić ove godine: “Ako tonem, neću potonuti sam, povući ću na dno i tebe”.

Vučić je dobro shvatio upozorenje. Zaista, pokušao je da pomogne svom vojniku Velji. Kao i u slučaju istrage ubistva Vlastimira Miloševića, kompromitovani su mnogi dokazi, prikupljeni posle hapšenja Belivuka i njegovih saučesnika.

Policajci, prilikom pretresa jednog šteka, tobože slučajno nisu videli pištolje i novac. Takođe, dok je vršen uviđaj kod jame u kojoj je pronađeno telo Aleksandra Halabrina, niko nije našao njegov pasoš i zlatni sat, koji su se nalazili u blatu. Najveći propust napravljen je prilikom pretresa kuće u Ritopeku. Tužioci i pedesetak policajaca detaljno su pretražili kuću. Prikupili su nekoliko stotina predmeta, snimili i fotografisali sve, izdvojili i dali na analizu uzorke DNK. Zamenici tužioca Ivanić i Babić detaljno su analizirali sve što je nađeno u Ritopeku i počeli su na osnovu toga da skiciraju optužnicu. Ni oni, kao ni njihovi šefovi Nenadić i Vučić nisu očekivali da neko analizira i njihov rad.

Tužilac Nenadić je 9. maja, dva meseca nakon prvog pretresa, dobio informaciju da se u kući nalazi tajna prostorija, s preciznim uputstvom kako se do nje dolazi i ulazi. Na zadnjem zidu garaže, bliže podu, postoji metalna šipka. Kad se ona povuče, pomeriće se betonski zid i otvoriće se prolaz u “klanicu”. Tamo se nalazila mašina za mlevenje mesa, sekire, korita i najlonske folije.

Vučić je prvo posumnjao da je tu informaciju plasirala Dijana Hrkalović. Ispostavilo se da je izvor neuporedivo ozbiljniji i opasniji, s elementima inostranosti. Nenadić nije mogao da ignoriše obaveštenje koje je dobio od američke službe FBI, pa je naredio da se ponovi pretres kuće u Ritopeku.

Tek tada je Vučić shvatio da na meti Amerikanaca nije samo Belivuk. Da su hteli samo da eliminišu Belivukovu grupu, kao deo Kavačkog narko klana, mogli su da to urade i posredno, prepuštajući slučaj srpskim institucijama.

Obaveštenje o klanici, koje su poslali Tužilaštvu za organizovani kriminal, potvrdilo je Vučićeve strepnje da FBI i DEA prate ceo slučaj, pa i da usmeravaju istragu, što znači da neće dozvoliti da se ona zaustavi na liniji koja bi njega i članove njegove porodice ostavila na bezbednoj udaljenosti.

Kad je Belivuk shvatio da mu Vučić ne može i ne sme pomoći, odlučio je da pretnju o zajedničkom potonuću sprovede u delo. Tužiocu Ivaniću je, početkom jula, ispričao detalje svojih susreta s Aleksandrom Vučićem, kako su se sastajali u stanu Katarine Šišmanović, o čemu su se dogovarali i po kojoj ceni. Belivuk je naglasio da ima snimke tih susreta.

Nehotice, opet usled izliva podsvesti, Vučić je to potvrdio u prvom nastupu posle objavljivanja Belivukovih tvrdnji.

– Ono što je tu veliki problem, videli ste, oni imaju satove sa kojih snimaju, i tonski i video. Oni su obučeni za to, znaju šta je kontrapratnja, znaju sve drugo. Za to je potrebna neka profesionalna obuka, to nije neka kriminalna obuka, već su to radili neki ljudi, koji su nekada bili u sistemu. To bez toga nije moguće. Neki od njih su uhapšeni, neki nisu, moramo da neđemo dovoljno dokaza – rekao je Vučić u intervjuu 21. jula.

Vučić zna da ga je Belivuk snimao, ali ne zna šta je sve zabeleženo i, što mu je najveći problem, ne zna gde je nestao sat sa špijunskom kamerom. Prema onome što je Belivuk ispričao tužiocu, sigurno je snimio razgovore u kojima je Vučić tražio da spreči skandiranje protiv njega na stadionu i da zapreti taksistima, koji su protestovali protiv aplikacije “Car Go”, iza koje su stajali Ana i Igor Brnabić. Naravno, to nije ni hiljaditi deo kompromitujućeg materijala.

Na društvenim mrežama, pre nekoliko dana, objavljen je kratak snimak telefonskog razgovora Veljka Belivuka i Ljubiše Buhe Čumeta, bivšeg vođe surčinskog klana. U razgovoru nema ničeg bitnog, javnost je saznala samo da jedan drugog zovu “lutko”. Međutim, već i to je jako neprijatan signal za Vučića. Za celu priču nije bitan Čume, ali jeste njegov drugar Ivan Todorov, nekada vrlo uticajan u BIA, danas raspoređen na funkciju ambasadora Srbije u Budimpešti. Bez odobrenja Todorova, Čume ne bi kontaktirao sa Veljom Nevoljom, što znači da je ta struja u BIA podržavala širenje uticaja i snage klana, koji je optužen za monstruozna ubistva. Iako ne zna ko je autor tog snimka, Belivuk ili Buha, ni ko ga je pustio u javnost, Vučić je prestravljen. Ko god stoji iza toga, nije dobro po Vučića. Ako je Buha, to znači da je BIA krenula da se distancira od Vučića, a u njenoj arhivi ima mnogo toga što može da posluži u te svrhe. Ako je Belivuk, odnosno neko njegov, onda je to najava mnogo ozbiljnijih otkrića.

Belivukova grupa je 8. avgusta prošle godine ulovila i zlostavljala Partizanovog navijača I.S. Kad su ga videli pored stadiona s telefonom u ruci, pretpostavili su da ih špijunira, uhvatili su ga i uvukli u “bunker”. Tri dana su ga držali vezanog, mučili su ga i ispitivali o pripadnicima navijačke grupe “Alkatraz”. Iako su shvatili da nije nikakav špijun, silovali su ga bilijarskim štapom i oterali uz pretnje ubistvom, ukoliko prijavi zlostavljanje.

Bratislav Gašić, šef BIA, 4. avgusta ove godine obavestio je Vučića da postoji snimak tog mučenja na Partizanovom stadionu i da će, prema informacijama kojima raspolaže služba, uskoro biti okačen na Tviter.

– Jel Danilo na snimku? – bilo je jedino Vučićevo pitanje.

Gašić je rekao da ne zna, nije video snimak, samo zna za njega. Vučić mu, naravno, nije poverovao. U skladu sa svojom doktrinom “rat in a corner”, kao pravi pacov sateran u ćošak, Vučić više nikome ne veruje. Najmanje Gašiću. Direktora BIA smatra odgovornim za gubitak kontrole nad Belivukovom grupom. Policija i BIA su imali saznanja o svemu što se dešavalo u kući u Ritopeku i na Partizanovom stadionu. Kad su supruge Gorana Veličkovića Goksija i Zdravka Radojevića prijavile njihov nestanak, MUP je lako utvrdio kad su, kako i u čijem društvu nestali.

Praćenjem bezbednosnih kamera i preko telefonskih baznih stanica bez problema su otkrili celu putanju, ali ništa nisu preduzeli. Policija je snimala ulaz u “klanicu”, a dronovima je nadgledala dvorište. Svejedno, ništa nije preduzeto protiv ubica. Vučiću je još mnogo bitnije što Gašić ništa nije preduzeo kako bi sakrio tragove druženja Danila sa Borisom Karapandžićem i Aleksandrom Halabrinom. Karapandžić je uhapšen kao pripadnik Belivukove grupe, nalazi se na zajedničkoj optužnici, a Halabrin nije imao tu sreću, ubijen je prošle godine. Mara Halabrin, majka pokojnog Aleksandra, javno je govorila o poznanstvu i saradnji svog sina s Danilom Vučićem, kao i sa Petrom Panićem, Vučićevim kumom.

Sad Aleksandar Vučić smatra da je Gašić kriv što nije sprečio objavljivanje tužne priče majke čiji sin je brutalno likvidiran. Gašić ćuti i trpi, ne pokušava ni da negira očigledno besmislene optužbe, pošto on nije imao bitno mesto u lancu komandovanja Belivukovom grupom. Ne trudi se ni da podseti Vučića da je glavnu reč vodila Dijana Hrkalović.

Belivuk i Miljković u iskazima, u kojima su govorili o kontaktima s Vučićem, Aleksandrom Vulinom, Željkom Mitrovićem i Svetozarom Vujačićem ne pominju ni Nebojšu Stefanovića, ni Dijanu Hrkalović. Pripadnik te bande Bojan Hrvatin, kome je namenjena uloga svedoka saradnika, tužiocu je ispričao kako je čuo da Belivuk govori da “grupa nema budućnost ukoliko Nebojša Stefanović izgubi mesto ministra policije”, ali ni to se ne citira u optužnici. Tužilaštvo za organizovani kriminal nije pokrenulo istražne radnje, kojima bi utvdilo da li ima istine u Belivukovim i Miljkovićevim pričama o vezi s Vuči-

ćima, Vulinom i drugim ljudima iz vrha vlasti.

Nenadić zna da će zbog toga, kad dođe vreme, i sam morati da odgovara, ali trenutno se više plaši Vučića, nego zakona, pa i američkih agenata, koji vode igru. Zasad, i on pokušava da se predstavi naivan i neobavešten, baš kao trio Belivukovih političkih zaštitnika: Vučić-Stefanović-Hrkalović.

Svako od njih ima svoju ulogu u morbidnom igrokazu. Vučić i Stefanović održavaju ravnotežu straha, neprestano testirajući jedan drugog. Američke službe su Tužilaštvu za organizovani kriminal prosledile samo 69 od 818 dokumenata o grupi Veljka Belivuka. Vučić sad strepi, ne zna šta se sve nalazi u ostalim prilozima, da li ima dokaza koji njega direktno povezuju sa Belivukom.

Vučić je 20. oktobra prošle godine, kad je najavio obračun s “mafijom koja seče glave ljudima”, ne pominjući ime Veljka Belivuka, rekao da policija poseduje dokaze iz njihove komunikacije “skajpom”. Iako danas to predstavlja kao lapsus, odnosno potvrdu da se ne razume u tu materiju, da ne pravi razliku između “skajpa” i “skaja”, jasno je da laže. To i sam priznaje, pošto se istovremeno predstavlja i kao ekspert, koji zna kakve su razlike između aplikacija “skaj” i “anom”, ko koju kontroliše i za šta je upotrebljavana.

Znao je i ranije, kad je i sam koristio te kriptovane komunikacijske kanale. Međutim, do prošlog oktobra nije znao da je i sam navučen, a da je za sve što se sprema bio obavešten Nebojša Stefanović.

Aleksandar, Andrej i Danilo Vučić, Stefanović, Hrkalovićka, Vulin, Papić, kao i još neki državni funkcioneri koristili su obe sporne aplikacije. Razlika je u tome što je Stefanović znao da FBI kontroliše “anom”, a DEA “skaj”. Prateću komunikaciju na tim aplikacijama, Stefanović je napravio bogatu arhivu dokaza koji kompromituju Vučića, ali i ostale potencijalne protivnike.

Američka DEA je, preko holandske i belgijske policije, obavestila srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal o sadržaju prepiske pripadnika Belivukove grupe i ostalih korisnika “skaja”. To je uradila i FBI, preko francuske policije i Europola, sa sadržajem skinutim sa “anoma”.

Međutim, srpskom tužilaštvu su prosleđene fotografije ekrana mobilnih telefona, pa se to ne može koristiti kao dokaz u postupku. Ipak, Nenadić je i to uvrstio u optužnicu, iako zna da će to biti osporeno na sudu. Tužilaštvo je objavilo nadimke koje su na “skaju” koristili pripadnici Belivukove grupe. Velja Nevolja se, kao što i priliči vođi ganga, predstavljao kao Soprano. Miljković je upotrebljavao dva nadimka, Kratos i Leon. Srđan Lalić – Bari. Dejan Tešić – Fleš. Bojan Hrvatin – Anikin i Leo Luka. Marko Andrić – Disenador…

U prepisci učestvuje i korisnik sa nik name “Kum”. Pošto u određenim razgovorima, pripadnici Belivukove ekipe “Kuma” nazivaju “Žvalavi” i “Šef”, pretpostavlja se da se to odnosi na Aleksandra Vučića. Dobro obavešti izvor iz istrage, za Magazin Tabloid kaže da postoje indicije, koje upućuju da se iza nadimaka “Pop” i “Dollar” krije Andrej Vučić, a Danilo Vučić iza “Del”. To još nije potvrđeno, ni demantovano, baš kao ni pretpostavka da je Dijana Hrkalović koristila pseudonim “Nari”.

Na jednom mestu, u prepisci s početka decembra 2018. godine, navode se informacije o susretu Soprana i Kuma. Ako su tačni navodi o identitetu korisnika “skaja”, znači da su se tada sreli Belivuk i Vučić. Te večeri je Aleksandar Vučić gostovao na RTS-u, u emisiji “Upitnik”. Opozicija je tada opkolila zgradu RTS-a, ispred koje su, umesto policije, dežurali pripadnici Belivukovog klana. Na you tube još postoje snimci na kojima se vidi kako ćelavi i nabildovani momci u civilu zabranjuju prolaz građanima ispred ulaza u Aberdarevoj ulici. Ni taj događaj, iako potvrđuje vezu Belivuka i Vu-čića, nije bio predmet interesovanja tužilaca, koji su vodili istragu.

sadržajima razgovora s ubicama, koji bi mogli da se pojave u javnosti, a potom i u sudskom postupku, brine se i Dijana Hrkalović. Postupajući po Vučićevim uputstvima i naređenjima, ona je upravljala Belivukovom grupom, ali i policajcima, koji su kriminalcima pružali zaštitu u konkretnim slučajevima. Hrkalović je dva puta saslušana u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, nijednom o organizovanoj kriminalnoj grupi Veljka Belivuka. Pošto je na vreme dala do znanja Vučiću da će se braniti svom snagom, on ju je provukao kroz medijsko blato, ali nije smeo da usmeri istragu prema njoj. Na njihovu žalost, u svakom trenu može da neko sa strane, kao na primeru klanice u garaži, ukaže na propust u istrazi, pa da i ona završi na optuženičkoj klupi, gde joj je i mesto.

“Ako se ne plašiš, onda nisi živ. Ako se plašiš, već si mrtav. Ako si oboje, onda možeš nastaviti da plešeš. Dakle, zaplešimo” – napisala je nedavno Hrkalović na svom nalogu na Instagramo.

Ni živa, ni mrtva, poziv na ples je uputila Vučiću. Međutim, oko nje plešu mnogi pokojnici, njeni. Preko društvenih mreža, pa i na njen i telefon njenog oca i brata, kao i porukama na vratima njenog stana u Ulici vojvode Stepe, Hrkalovićka dobija poruke članova porodice, prijatelja i saradnika otetih i ubijenih žrtava Belivukove grupe. Majke ubijenih je javno i tajno proklinju, prizivaju osvetu i prete obećanjima da će je progoniti do groba.

Sličnu vrstu poruka dobija i od svojih bivših vojnika, od članova porodica Belivukovih pritvorenih kriminalaca, ali i njihovih ortaka koji su na slobodi. Oni smatraju da ih je Hrkalovićka izdala i pustila niz vodu. Belivuk i Miljković su rešeni da ne padnu sami, nego da sa sobom povuku Vučiće i Vulina, pa, podrazumeva se, i Hrkalovićku. Očekivali su da će ona, baš kao i Stefanović, da iskoristi kompromitujući materijal protiv Vučića, kako bi ga ucenila da im pomogne. Umesto toga, Hrkalovićka i Stefanović brinu se samo za sebe, pokušavaju da se što lakše provuku kroz ceo slučaj i da operu ruke od krvi Belivukovih žrtava.

Stefanović to radi zaklanjajući se iza Amerikanaca.

– Istraga protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka je započela u vreme dok sam ja bio na čelu MUP-a. Ključni segment te istrage upravo je trenutak kada je FBI deširovala komunikaciju na aplikaciji “skaj” – rekao je Stefanović.

– FBI nije radio ništa. Pod milim bogom, ništa – odgovorio je Vučić.

– Kao što se iz moje izjave jasno čuje, ni u jednom trenutku nisam rekao da je FBI učestovao u istrazi protiv Belivuka i njegove grupe – slagao je Stefanović.

Uzalud takvim budalaštinama zamajavaju javnost. Možda će takvim trikovima uspeti da privremeno odlože suočenje s pravdom, ali i sami znaju da morati da odgovaraju za podršku klanu Veljka Belivuka. Prava optužnica tek će biti napisana i potkrepljena dokazima koji otkrivaju prirodu odnosa Belivuka, Vučića i ostalih ljudi iz vrha naprednjačkog kartela.

– U narednim nedeljama počeće da isplivavaju novi dokazi o vezama ljudi iz vrha države sa klanom Veljka Belivuka – tvrdi Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke.

Aleksandar Vučić je montirao optužnicu protiv svog komandosa Veljka Belivuka, precizno odredivši granicu do koje pravda može da dobaci. U saradnji s tužiocem Nenadićem zaštitio je Stefanovića, Hrkalovićku, Gorana i Aleksandra Papića, Novaka Nedić, Nenada Vučkovića, Aleksandra Vidojevića i mnoge druge, a sve kako bi zaštitio sebe, brata Andreja i sina Danila.

U Srbiji neće biti pravde dok se iza rešetaka, pored koljača iz Belivukove grupe, ne nađu i politikanti koji su ih štitili od zakona, huškali, davali naloge …

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti