Dražine naredbe o komunistima
“Bio je za patrijarha, a ne za oficira“, glasi uobičajena zabluda o generalu Draži Mihailoviću. Novootkrivena dokumenta pokazuju da je četnički komandant shvatao komunističku opasnost i da je naređivao uništenje komunista “bez milosti“ i “do poslednjega“
PIŠE: Miloslav SAMARDŽIĆ o Draži Mihajloviću
ANTRFILE
DRAŽINE NAREDBE IZ 1942. GODINE
Sem formalne zakonske obaveze o borbi protiv pete kolone, i posebno protiv komunizma, Draža je imao niz krupnih razloga za vođenje antikomunističke akcije. Pokušavao je da ih uništi još od jula 1941. godine, ali kada je u Crnoj Gori na licu mesta video posledice njihove vladavine u jednoj “sovjetskoj republici“, počeo je da izdaje naročito oštre naredbe u tom pravcu. Od leta 1942. godine, karakteristična Dražina naređenja o komunistima u Srbiji su sledeća:
Raspis svim komandantima, 15. jula:
“U pojedinim krajevima počele su se pojavljivati komunističke bande jačine 20-30 ljudi. Najenergičnije, svim silama, posredno i neposredno, bez ikakve milosti nastati da se unište čim se pojave. U ovim krajevima njihova zverstva bila su neopisiva. Ovo naređenje preneti svim susedima.“327
Draža Mihajlović
Majoru Dragutinu Keseroviću, 12. avgusta:
“Komuniste uništite po svaku cenu. U Vašem reonu možete biti samo Vi. Oni ne zaslužuju nikakvu milost i čovečnost. U Crnoj Gori su pobili na hiljade nacionalnog elementa. Moramo imati čistu situaciju da bi mogli okrenuti protiv okupatora.“328
Draža Mihajlović
Raspis svima, 18. avgusta:
“U Jugoslaviji mora biti jedinstven front. Komuniste i ljotićevce uništavati bez milosti svuda gde se pojave, ne birati sredstva.“329
Draža Mihajlović
Majoru Radoslavu Đuriću, 10. novembra:
“Preduzmite sa svima merama da očistite komuniste sa Kosova. Plaćajte Arnaute, koristite više trojke. Sve što znate i umete.“330
Draža Mihajlović
Majoru Keseroviću, 1. decembra:
“Komuniste goniti do istrebljenja i ako izjavljuju da su uz nas. Pokušavaju prevaru kao i uvek, a cilj im je da se dočepaju vlasti pa da ubijaju.“331
Draža Mihajlović
Poručniku Predragu Rakoviću, 10. decembra:
“Javljaju mi da u srezu Trnavskom ima komunista. Preduzmite najenergičnije uništavanje bez milosti.“332
Draža Mihajlović
Majoru Đuriću, 31. decembra:
“Dobro je što raščišćavate komuniste na desnoj obali Vardara. Produžite raščišćavanje što energičnije da nemamo posle sa njima muke. Naročito pomognite sveštenike i učitelje naše organizacije.“333
Draža Mihajlović
OSNOVNI TEKST:
Prema izveštajima Blagoja Neškovića J. B. Titu, sredinom 1942. godine u Srbiji je bilo 750, a sredinom 1943. godine 1.900 komunista i “običnih“ partizana.305 Bilo je još 2.000 partizana u Sremu, koji komunisti nisu računali u Srbiju.
Partizani su bili slabo naoružani i razbijeni u manje grupe, bez čvrstog sistema komandovanja. Zato su njihovi frontalni sukobi sa četnicima bili izuzetak, a terorističke akcije pravilo.
Kao i drugde van glavnine, oni su i u Srbiji imali zadatak da kad god mogu likvidiraju pripadnike Četničkog pokreta, ali i svoje političke protivnike. “Desetak viđenijih ljudi, koje su partizani smatrali političkim protivnicima, nađeni su pobijeni u potocima i jarugama nedaleko od svojih kuća. Kad su u Takovskom srezu ubili jednu ženu koja je odbila da ih primi na večeru i konak, nastalo je u kraju prilično uzbuđenje“, svedoči kapetan Zvonko Vučković o pojačanoj aktivnosti komunista u okolini Gornjeg Milanovca oko Nove 1943. godine.306
ŠTA SU RADILI PARTIZANI?
Uobičajene aktivnosti jedne partizanske grupe vidimo iz memoara komandanta Rasinskog partizanskog odreda, Dobrivoja Sekulovića. Krajem 1942. godine Sekulovićevi partizani su spalili opštinsku arhivu u Stupnju, a potom i u Rataju, naravno opljačkavši pritom seoske blagajne. Onda su u Vražogrncima “presekli tri telefonska stuba“, u Dobroljupcima takođe spalili opštinsku arhivu, “odneli sav novac i uništili nameštaj i telefon u opštini“, zatim su spalili drveni most na Rasini, itd.307
Od kraja 1941. do kraja 1943. Nemci nisu vodili operacije protiv partizana u Srbiji. Ni partizani nisu imali neku smišljenu akciju protiv Nemaca, nego su koristili priliku da kadgod likvidiraju njihove usamljene vojnike i izazovu masovna streljanja Srba, prema planu Komunističke partije s početka rata.
Najveću nesreću izazvali su juna 1943. godine u Kruševcu. Kod Ćelija su zapucali na dva kamiona sa nemačkim pozadincima koji su išli u Brus po namirnice. Za ubijenih osam i ranjenih 12 vojnika Nemci su u jednom danu, 29. juna, u Kruševcu streljali 596 Srba, što je bila najveća pogibija u istoriji ovog grada.308
Evo kako komandant Rasinskog partizanskog odreda opisuje napad na Nemce kod Ćelija:
Druga četa odreda sa jednom desetinom Topličana iz Jastrebačkog partizanskog odreda našla se, putujući za Župu, 17. juna 1943. godine u selu Ćelije. Odmorila se u sitnogorici hrastove šume u zaseoku prema Majdevu. Dok se u seoskim kućama pripremao doručak, patrole su primetile da se drumom od Majdeva ka Ćeliji i Brusu kreću dva nemačka kamiona puna nemačkih vojnika. Doneta je odluka da se kamioni napadnu iz zasede…309
Kod Sekulovića nema ni nagoveštaja kajanja, niti objašnjenja ovakvog nerazumnog postupka. Naprotiv, on kritikuje seljake što prilikom odvođenja na streljanje nisu napadali Nemce, otimali im oružje i bežali u šumu – gde bi stupali u partizanske redove. Narod je, naravno, prezreo komuniste i masovno odlazio u četnike.
Zato je “uobičajena taktika“ partizana, kad nisu izvodili akcije poput navedenih, kako piše Sekulović, bila da prilikom silaska u sela kriju petokrake i da se predstavljaju kao četnici.310 Inače su do hrane, kao i do novca, često dolazili pljačkom, tako da komandant nemačkih trupa u Srbiji general Bader i dalje nije uspevao da ih definiše: “Aktivnost komunističkih bandi rascepkana je kao i ranije na niz pojedinačnih poduhvata lokalnog karaktera i često se ne razlikuje da li se radi o običnim drumskim razbojništvima ili o političkim akcijama“, piše u Baderovom izveštaju od 31. januara 1943. godine.311
VEZE PARTIZANA I NEMACA PROTIV DRAŽINIH ČETNIKA
Nemce zato komunisti ne samo što nisu zabrinjavali, nego su pokušavali da ih upotrebe protiv svojih glavnih neprijatelja – četnika. Ovo je bilo lako izvesti, jer su i komunisti imali istu taktiku: upotrebiti Nemce protiv svojih, takođe glavnih neprijatelja, četnika. “Komunisti su u vezi sa Nemcima u Srbiji i sa ustašama u Bosni“, pisao je Draža komandantima u Srbiji, 15. decembra 1942. godine. Nešto ranije, u raspisu od 3. decembra, kao čoveka za vezu “između komunističkih vođa i Nojhauzena“ imenovao je advokata Radoja Vukčevića iz Beograda. “Nemci u beznadežnoj borbi protiv nas osećaju svoju nemoć i zato pokušavaju da pomoću komunista podriju naše redove“, stajalo je još u ovom raspisu.312
“Radoja Vukčevića, advokata iz Beograda, mogu sigurno da skinem“, javljao je poručnik Predrag Raković, komandant 2. ravnogorskog korpusa, 27. marta 1943. godine, tražeći konkretne podatke “protiv njega kao komuniste, jer ga neki uticajni Nemci još štite“.313
Konkretne podatke o nemačko-komunističkim vezama u Srbiji Draža je tražio od svih komandanata. “Lice koje je trebalo da mi da podatke o tim vezama kao i drugo uhapšeno je. Još nisam pronašao drugo lice. Ide dosta teško, jer tajna policija radi svim silama na otkrivanju naših ljudi“, žalio se major Radoslav Đurić, komandant Južne Srbije, 25. januara 1943. godine.314
Njegovi obaveštajci su posle mesec dana ipak uspeli da sakupe dosta informacija i 19. februara Đurić javlja da vezu sa Gestapoom održavaju urednik “Novog vremena“ Bogdan Simić, “komunista-trockista“, kao i poštanski činovnik Paunović. On je radio u Gestapou, a bio je prijatelj Milovana Đilasa, člana komunističkog Centralnog komiteta i Vrhovnog štaba. Đurić nastavlja:
“Kombinacija Gestapo-trockisti naročito je došla do izražaja prilikom puštanja oko 60 uhvaćenih vođa iz logora u julu i septembru prošle godine kada je trebalo oživeti komunističku akciju zbog suzbijanja porasta našeg pokreta…
Danas komunisti i dalje održavaju vezu sa Gestapoom, i jedan od načina njihovog rada je provaljivanje naših organizacija…
Poznato je da su komunisti preko Jadransko-podunavske banke dobili u leto 1942. godine desetak miliona dinara od jedne nemačke banke. Knjigovođa Jadransko-podunavske banke je Bora K. Ratković, najbliži rođak Vladimira Dedijera. To je bilo u isto vreme sa puštanjem iz lagera druge grupe uvaćenih komunista.“315
Nastavak depeše emitovan je 22. februara:
“Dedijer je jedan od glavnih komunističkih vođa u Srbiji. Vrlo je verovatno da je subvencija išla tim putem. Na Jastrepcu je u septembru 1942. godine primećena dobro naoružana grupa od oko 70 ljudi koji su bili obučeni u najnovija vojnička odela i imali svi gojzerice i moderno nemačko naoružanje.
U moravskoj Srbiji koju vodi trockista dr Rajko Jovanović i izvesni Marko Španac takođe stari trockista, pojavile su se ponovo komunističke vođe koje su pre nekoliko meseci bile pohapšene od strane Gestapoa. Vidnu ulogu između Gestapoa i komunista igra izvesna gospođica Stojanović, ćerka Aleksandra Stojanovića, novinara.“316
U komunističkoj arhivi pronađenoj u Gornjem Milanovcu krajem 1942, Okružni komitet je savetovao članovima partije “da se ubacuju u obaveštajnu službu okupatora i na taj način potkazivanjem produže borbu protiv nas“, piše kapetan Zvonimir Vučković, komandant 1. ravnogorskog korpusa.
Komunisti su “sa priličnom tačnošću“ obaveštavali Nemce o pokretima četnika, stekavši tako njihovo poverenje. “Nemci će uskoro otići, ali ovi sa Ravne Gore ostaju ovde i sa njima ćemo kuburiti celog života“, objašnjavali su komunisti svojim pristalicama.317
Major Simeon Ocokoljić Pazarac, komandant Mlavskog korpusa, izvestio je Dražu 19. januara:
Nemci su u toku oktobra i novembra prošle godine imali sastanke sa pretstavnicima komunista ovih krajeva i to sa: Boškom Vrebalovim, studentom medicine Jovanom Šerbanovićem i drugima. Boško je rodom iz Melaunaca a Šerbanović iz Loznice. Ove sastanke su držali kod s. Oreškovice i Dobrnje. Ovo su potvrđeni izveštaji.
Zbog nadiranja Rusa i jake propagande preko “Slobodne Jugoslavije“ i Radio Londona, oživela je komunistička delatnost u selima u blizini Požarevca. Komunisti su potpomagani od njihovih drugova, agenata nemačkih.
I naslanjaju se na same Nemce, te u blizini njihovih garnizona i rade. Dakle, tamo gde se naši odredi zbog blizine Nemaca često ne kreću. Naredio sam našim jedinicama silaženje do samog Požarevca, da bi se komunisti ugušili. Seljaci traže oružje da se sami brane.318
Major Dragutin Keserović izvestio je Dražu 26. januara kako su, posle borbe delova Rasinskog korpusa protiv partizana u Razbojni, odmah došli Nemci, pohapsili četničke pristalice, zapalili jednu i opljačkali više kuća. “Po svemu izgleda da su komunisti u vezi sa Nemcima i zbog toga nam je otežana borba. Gde se god desila borba između nas i partizana, posle 24 sata Nemci dolaze u poteru za nama. Potere radi čišćenja terena počele su“, pisao je Keserović.319
Tri dana potom Keserović je javljao o još drastičnijem slučaju. Dok se 2. rasinska brigada kapetana Petkovića borila protiv partizana, sa jedne strane su je napali Bugari i Nemci, a sa druge nedićevci pod komandom potpukovnika Mojsilovića. Od osovinskih trupa je tom prilikom poginuo potporučnik Dragoljub Popadić, a zarobljeni su vazduhoplovni potporučnik Dragoljub Nikolić i redovi Dragomir Bećirović i Adam Babić. S druge strane, partizani su ubili dva redova, Vladimira Vukojevića i Svetozara Terzića, koje su našli na lečenju kod seljaka.320
I 2. aprila major Keserović je javljao da je borba protiv komunista “otežana, jer Bugari i Nemci odmah idu u poteru za našim jedinicama“. Ipak, on je “preduzeo sve“ da se unište, tim pre jer su im upravo stigla “znatna pojačanja iz Lebana“.321 Prema tome, izveštaji majora Keserovića potvrdili su ono što su saznali obaveštajci majora Đurića: da su Nemci od uhapšenih komunista stvorili jedan partizanski odred, naoružali ga i poslali na Jastrebac, kako bi im služio pre svega za markiranje četnika.
Major Ljuba Jovanović javljao je 9. februara vesti iz Timočke krajine:
“Za uništavanje komunista ne biramo sredstva. Snaga imamo dovoljno. Oni su ovde izgubili svaku podršku naroda i u naseljena mesta ne dolaze. Neprijatelj ne samo da ih ne goni, nego mu služe kao glavni agenti.“322
A poručnik Borivoje Manić, komandant Požeškog korpusa, piše 10. februara:
“4. o.m. Nemci sa Bugarima upali u dve opštine Gugalj i Tabanovići. Ubili mi trojicu četovođa i upalili im kuće. Izdaja od strane komunista. Iduće noći zaklao sam trojicu komunista.“323
U čačanskom kraju najveće žrtve na ovaj način komunisti izazivaju 13. februara 1943. godine. Rakovićev oficir, poručnik Lučić, toga dana je organizovao zabavu u korist siromašne dece, u tri kafane u Mrčajevcima. Saznavši za zabavu, komunisti obaveštavaju nemački garnizon u Gornjem Milanovcu da su u kafanama četnici, iako su svi gosti bili u civilu i nenaoružani. Nemci noću neopaženo opkole kafane i nasumice ospu paljbu. Ubili su 13 muškaraca i dve devojke, spalili pet kafana i dve kuće i odveli 60 talaca. O ovome su Draži javili kapetani Zvonko Vučković i Predrag Raković, depešama od 15. i 18. februara.324
Četnici su najdalje početkom 1943. saznali da je radi slamanja ustanka u Srbiji 1941. godine “nemački đeneralštab upotrebio isti sistem koji je upotrebljen 1917. u Rusiji gde je plombiranim vagonom prebacio Lenjina da slomi ruski front“, kako je to Dražu obavestio major Đurić 17. februara, na osnovu pouzdanih informacija obaveštajne službe u Beogradu. Naime, juna 1941. Nemci su iz logora u okolini Minhena i Nirnberga preko Zagreba doveli u Srbiju 50 “najviših komunističkih vođa iz Jugoslavije“. Oni su bili zarobljeni u Španiji, ili uhapšeni u Francuskoj, pa su posle okupacije Francuske prebačeni u Nemačku. Major Đurić nastavlja:
“Pedeset komunističkih vođa prebačeno je u Srbiju da bi slomili srpski nacionalni front protiv okupatora i uneli bacile međusobne borbe i anarhije na Balkanu. Time je odmah u početku miniran od strane Gestapoa jedinstven narodni front balkanskih naroda i specijalno Srbije kao kvasca ustaničkog otpora.“325
Dakle, pošto je akcija Nemaca 1917. godine potpuno uspela – poraz na Istočnom frontu uz pomoć komunista pretvorili su u pobedu – oni je ponavljaju u Srbiji 1941, ali je primenjuju i kasnije, finansirajući komuniste i puštajući njihove ljude iz zatvora. U ovo doba, Draža je očekivao savezničku invaziju Jadrana u leto 1943. godine, a ujedno i najveću upotrebu komunista od strane Nemaca.
Pored pomenutog Đurićevog izveštaja i depeša o nemačko-komunističkoj sprezi koje je dobijao od komandanata iz raznih krajeva Srbije, Draža je imao u vidu i strateške sporazume između partizanskog Vrhovnog štaba i Nemaca, postignute u njihovim kontaktima od marta do maja 1943. godine. Zato on, primera radi, 18. maja upozorava komandanta beogradskih ilegalaca majora Aleksandra Mihajlovića da će u trenutku “glavne akcije“ Nemci ubaciti u Beograd komuniste iz Srema i Banata.326
“ČIŠĆENJE IZDAJNIKA KOMUNISTA I LJOTIĆEVACA VRŠIMO…“, Draža Mihajlović saopštava.
Zbog njihove malobrojnosti, tokom 1943. godine u Srbiji je bilo malo pravih borbi protiv komunista. Preovladavale su akcije pronalaženja i hvatanja pojedinaca i manjih grupa. Drugim rečima, četnici su protiv komunista više preduzimali policijske, nego vojne akcije. Prvi izveštaj o “čišćenju“ komunista, a ujedno i ljotićevaca, u Srbiji 1943. godine, Draža je dobio od poručnika Borivoja Manića, komandanta Požeškog korpusa, 6. januara:
“Čišćenje izdajnika komunista i ljotićevaca vršimo. Opštine severno od Požege čiste. Potere stale“ (nemačko-bugarske potere protiv četnika – prim. aut).334
(…) Major Ocokoljić 26. januara javlja da su četnici Mlavskog korpusa, “pored svih nemačkih potera“, u Požarevačkom srezu uhvatili i razoružali 12, a u Ramskom srezu devet komunista. Pritom je jedan četnik poginuo, a jedan ranjen. Tri kuće jataka su spaljene. “Čišćenje produžavamo do Dunava“, piše Ocokoljić.341
Kapetan Obren Ristović sutradan referiše:
“Prekjuče smaknut u Ježevici komunista Stojan Petković iz Ježevice. Od sada produžujem masovno, a ne pojedinačno čišćenje terena.“342
Major Saša Mihajlović, komandant Beograda, koji se u ovo vreme nalazio u Krajinskom korpusu radi organizovanja radio službe, 3. februara izveštava Dražu da se u okolini Bora krije grupa od 30 komunista na čelu sa profesorom Kostićem. “Upotrebljavam sve da ih uništim“, piše Mihajlović.343
“Da li ste obavešteni da se komunisti u svim krajevima dižu i da ih se broj u šumi svaki dan povećava?“ – pitao je Kalabić Dražu sredinom februara, nastavljajući:
“Moj prvi leteći bataljon kod Topole imao je nekoliko sukoba sa njima. Mojih dvojicu gardista uhvatili su i oderali glave živima.“344
Kapetan Zvonimir Vučković 15. februara izveštava Dražu da se sastao sa poručnikom Predragom Rakovićem. Zajedno su konstatovali da u njihovom kraju komunisti “ne mogu doći do izražaja“.345
“Pet najopasnijih sam smakao“, piše kapetan Obren Ristović 16. februara.346 Već 1. marta Ristović javlja da je u jednoj zemunici u selu Vapi, u saradnji sa nedićevcima, uhvaćen “okružni komitet komunista“, zaključujući da je to “najveći uspeh čišćenja u ovom delu Srbije“.347
Major Ocokoljić 4. marta piše da je likvidiran “čuveni komunistički vođa Šerbanović, koji je držao ceo požarevački kraj“.348
Istog dana Draža je dobio vest i o likvidaciji komunističke grupe profesora Labudovića, koja je “vršila najveći teror u srezovima Orašačkom, Kosmajskom, Kolubarskom, Kačerskom, Mladenovačkom i Oplenačkom“. Kapetan Dragiša Ninković, komandant Rudničkog korpusa, na kraju ove depeše konstatuje: “U najpogodnijem momentu preduzeo sam potrebno“.349
Međutim, deo ove grupe od 60 komunista tom prilikom je pobegao na zapad i spalio opštinsku arhivu u Osečenici. “Jurili smo za njima. U G. Lajkovcu primili borbu i prebegli u Tometino polje, gde su uhvatili i odveli Manićevog potporučnika Božovića“, javio je Kalabić nešto kasnije.350
Ninković se ponovo javio 20. marta, izveštavajući da je od početka meseca sa jakim odredom u neprekidnim poterama za komunistima. Oni su rasterani i “njihov svaki rad onemogućen je“.351
Major Dragoslav Račić 8. marta izveštava da u Azbukovičkom, Jadarskom i Posavotamnavskom srezu nema ni jednog komuniste, dok se u Pocerskom i Mačvanskom srezu krije njih šestoro. “Sve sam preduzeo da ih pohvatam“, stoji na kraju depeše.352
NAJTEMELJNIJA AKCIJA – 1943. GODINE
Poručnik Predrag Raković 11. marta piše da su 5. marta njegovi četnici opkolili grupu od 25 komunista u nekoj štali u selu Ostra. Tokom tročasovne borbe ubijeno je 14 komunista, među kojima i njihov komandir Radiša Kostić, a pet ih je zarobljeno, saslušano i streljano. Na osnovu zaplenjene arhive, piše zatim Raković, likvidiraće se jataci i pristalice. Ova grupa je opstala od 1941. godine jer joj je pomagao četnik Aca Savić iz 1. ravnogorskog korpusa. On je prethodno otkriven i streljan u okviru svoje jedinice.353
U obračunu sa komunistima Raković je koristio bivšeg partizana Kozodera, što je izazvalo proteste nekih oficira. Raković se 13. marta pravdao Draži:
“Bio je u partizanima, ali je sada u borbi protiv komunista odličan. Do sada sam skinuo priličan broj komunista, izvršilac je uvek bio Kozoder. Neka ti moji prigovarači iskoriste partizane u borbi protiv komunista kao ja, pa će sve biti dobro.“354
“Orašački i Kosmajski srez puni komunista. Naše ljude svaki dan ubijaju“, javljao je kapetan Dimitrije Antonović, komandant Kosmajskog korpusa, 13. marta.355 Komunističke grupe opstaće u ovom kraju sve do leta, kada je Draža vratio Kalabića sa Drine.
U Istočnoj Srbiji i dalje se nisu mogli uhvatiti komunisti profesora Kostića. Major Velimir Piletić, komandant Krajinskog koprusa, piše 19. marta:
“Grupu Kostića gonimo gde joj god uđemo u trag. Većinom se kriju u blizini Nemaca, gde im se teško može prići. Pri prolazu ostalih zona kreću se isključivo noću, a danju se zadržavaju na salašima. Da ih ne bi videli dok su na salašima vezuju salašare i ne dozvoljavaju im da iz salaša izlaze.“356
Najzad, ova grupa od 35 komunista je napadnuta 24. i 25. marta. U okršaju su joj naneti gubici od dva poginula i dva ranjena, pre nego što se podelila na dva dela i ponovo nestala. “Našeg jednog uhvatili i ubili“, javljao je Piletić 3. aprila.357
Kapetan Milorad Mitić, komandant Zlatiborskog korpusa, 21. marta podnosi kompletan izveštaj:
“Izvršeno čišćenje sledeće: 9 komunista, 3 gestapovca, 2 ratna bogataša trgovca građom i jedan pljačkaš. Kod mene se ne može da pojavi samonikla komunistička grupa. Garantujem na terenu, sem u varošima, nema komunista. Poneki simpatizer biće uklonjen.“358
Dva dana potom kapetan Radoslav Cvetić, komandant Javorskog korpusa, podnosi sledeći raport: “Komunista na terenu u šumi nema. Ima njihova simpatizera tri. Svaki pokušaj plaćaju glavom.“359
Poručnik David Simović, komandant Dragačevske brigade, sutradan piše: “U vezi Vaše depeše br. 921 izveštavam: Komunisti u mom srezu likvidirani. Sastao sam se sa Šnajderom (kapetan Obren Ristović, prim. aut) i on je prihvatio taj predlog za čišćenje komunista. Napravio je Bartolomejsku noć u svome srezu“.360
Ristović se javio 27. marta: “Da bi sačuvali glave, mnogi komunisti i njihovi jataci pobegli u Borski rudnik. Ostala još trojica sa Mandićem, pobegli iz sreza.“361
Od majora Đurića 30. marta stiže vest da je u sokobanjskom srezu, u saradnji sa nedićevcima, uništen Ozrenski partizanski odred. “Ubijeno 10 komunista među kojima i dva politkoma… Deset partizana je uhvaćeno, a dva su pobegla“, piše Đurić.362
Do tada najtemeljniju akciju čišćenja komunista u Srbiji Draža naređuje sredinom juna 1943. godine, povodom drastičnog mešanja Zapadnih saveznika u unutrašnje stvari Kraljevine Jugoslavije. Zapadni političari su znali da je cilj komunista “da se dočepaju vlasti pa da ubijaju“, kako je to Draža rekao majoru Keseroviću 1. decembra 1942. godine, i zato ih nikada nisu podržavali u svojim zemljama. Međutim, neprekidne pohvale jugoslovenskih komunista u zapadnim medijima još od jeseni 1942. godine, krunisane slanjem britanske vojne misije u štab J. B. Tita 28. maja 1943. i isporukama oružja partizanima – otkrivale su da se iza brega nešto krupno valja. Opasnost od komunista ukazala se znatno većom od njihovog brojnog stanja i borbene sposobnosti.
Zato Draža prikuplja podatke o svim komunističkim grupama u Srbiji i komandantima pojedinačno naređuje da ih “bezuslovno unište svim silama“. “Morate biti brzi, energični i bez milosti. Krupni događaji su na pomolu, koje komunisti ne smeju živi sačekati“, pisao je on primera radi potpukovniku Milutinu Radojeviću, komandantu Topličkog korpusa, 16. juna.363
(Iz knjige Miloslava Samardžića “General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta“, drugi tom.)
IZVORI:
305 P. Simić, Srbija, zemlja neobjašnjiva, 27-28.
306 Z. Vučković, Sećanja iz rata, 281.
307, 309 D. Sekulović, Župa u NOR-u, 129-130, 160.
308 A. Stošić, Pod nebom Kruševca, 400.
310 D. Sekulović, Župa u NOR-u, 155.
311 Zbornik dokumenata, tom 12, knjiga 3, 73-74.
312 AVII, ČA, K-299, reg. br. 15\1.
313 AVII, ČA, K-293, reg. br. 4
314 AVII, ČA, K-293, reg. br. 1\1.
315 i 316 AVII, ČA, K-293, reg. br. 2\1.
317 Z. Vučković, Sećanja iz rata, 281.
318, 319 i 320 AVII, ČA, K-293, reg. br. 1\1.
321 AVII, ČA, K-293, reg. br. 4\1.
322 AVII, ČA, K-293, reg. br. 3\1.
323 i 324 AVII, ČA, K-293, reg. br. 2\1.
325 i 326 AVII, ČA, K-293, reg. br. 2\1.
327 AVII, ČA, K-299, reg. br. 3\1.
328 AVII, ČA, K-299, reg. br. 3\1.
329 AVII, ČA, K-299, reg. br. 4\1.
330 AVII, ČA, K-299, reg. br. 14\1.
331 AVII, ČA, K-299, reg. br. 15\1.
332 AVII, ČA, K-292, reg. br. 17\1.
333 AVII, ČA, K-299, reg. br. 17\1.
334, AVII, ČA, K-289, reg. br. 5\1. (…)
341, 342 i 343 AVII, ČA, K-293, reg. br. 1\1.
344, 345 i 346 AVII, ČA, K-293, reg. br. 2\1.
347 i 348 AVII, ČA, K-293, reg. br. 3\1.
349, 350, 351, 354 i 355 AVII, ČA, K-293, reg. br. 4\1.
352 i 353 AVII, ČA, K-293, reg. br. 3\1.
356, 357, 358, 359, 360, 361 i 362 AVII, ČA, K-293, reg. br. 4\1.
363, 364 i 365 AVII, ČA, K-297, reg. br. 2\1.
