Iako je Sporazumom koji su Beograd i Priština prihvatili u februaru u Briselu predviđeno i rešavanje statusa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, u ohridskom Aneksu o ovome nema ni reči. Zato se nameće pitanje šta će se desiti s imovinom SPC i kakva je sudbina više od 1.300 manastira, crkava i drugih objekata koji se nalaze na Kosovu i Metohiji.
Član 7 Evropskog sporazuma s kojim su se u Briselu prošlog meseca usaglasili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti, predviđa rešavanje statusa SPC na Kosovu i Metohiji.
“Obe strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu i sposobnost za pružanje usluga u određenim oblasti, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova. Strane će formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pružiti snažan nivo zaštite srpskim mestima verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima”, piše u Sporazumu. .
Međutim, u Aneksu sporazuma s kojim su se obe strane usaglasile u subotu u Ohridu, SPC se ne spominje. Kad je reč o tački 7 Sporazuma, precizira se samo da Kosovo odmah pokreće pregovore za obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu u skladu sa relevantnim prethodnim sporazumima iz dijaloga koje je utvrdio EU posrednik.
Status SPC ne može da se izbegne
Bez obzira na izvesnu zabrinutost koja se pojavila u javnosti ovim povodom, mišljenje Igora Novakovića iz Centra za međunarodne i bezbednosne studije je da nije ni bilo potrebe za spominjanjem SPC u Aneksu.
Manastir Visoki Dečani
“Več u prvoj tački Aneksa se obe strane obavezuju da ispoštuju sve stavke Sporazuma, dakle da se dogovore i oko statusa SPC. Mislim da su i Sporazum i Aneks prilično opšte postavljeni, da bi bilo što manje političkih izazova koji bi bili vezani za njihovo prihvatanje. Ali, rešavanje statusa SPC je nešto što se ne može izbeći. Status Srba i SPC, odnosno kulturne i verske baštine na Kosovu za nas su dve najvažije stvari”, navodi Novaković.
Smatra i da je veoma važno što je ovo pitanje uvršteno u Sporazum.
Do februara i njegovog potpisivanja, smatralo se da je Ahtisarijevim planom to pitanje rešeno, ali sad vidimo da nije i da može da bude velika prepreka za sporazum Beograda i Prištine. Moje mišljenje je da će se ovim problemom tek baviti u okviru implementacije samog sporazuma”, zaključuje Novaković.
Dva modela, tri predloga
Inače, on je i jedan je od autora analize u kojoj su navedeni mogući mehanizmi zaštite za srpsku versku i kulturnu baštinu na Kosovu, koja je urađena pre tri godine.
Na imovinu SPC na Kosovu mogli bi da se primene modeli Svete Gore i Vatikana, a predložena je i eksteritorijalnost za srpske manastire, model enklava, kao i dualni suverenitet.
Novaković je tada rekao da su predloge “vukli” iz dva evropska modela – Svete Gore i Vatikana, te da su dali tri predloga o kojima bi vredelo razmisliti.
Na srpske manastire i crkve mogla bi se primeniti eksteritorijalnost, koja podrazumeva status sličan diplomatskom i podrazumeva funkcionalne veze sa Republikom Srbijom. Drugo rešenje su enklave, koje bi podrazumevale direktan suverenitet Republike Srbije nad teritorijom na kojoj se nalaze manastiri. Treći predlog je dvojni suverenitet ili kondominujum, a to znači zajedničko vlasništvo dvaju subjekata nad određenom teritorijom.
