DRAGANA TRIFKOVIĆ: Nemačka demokratija, progon slobode misli i slobode govora

Obavezno pročitajte

Piše: Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije

Nemačka, kao vodeća zemlja EU, retorički se zalaže za poštovanje demokratije, demokratskih načela i insistira na ostvarivanju ljudskih prava i sloboda. Uostalom demokratija i ljudska prava su ideologija na kojoj je kolektivni Zapad na čelu sa SAD, utemeljio svoju politiku nakon Drugog svetskog rata. Međutim, danas se otvoreno dovodi u pitanje pozadina takve politike, koja je nakon pada Berlinskog zida vodila mnogobrojne ratove u ime demokratije i ljudskih prava. Paradoksalno zvuči i sama ideja otpočinjanja vojne agresije na suverene države koje se nalaze hiljadama kilometara daleko od SAD, u ime „demokratizacije“. Milioni žrtava takvih ratova ostali su uskraćeni za osnovno pravo, a to je pravo na život, i to u ime poštovanja ljudskih sloboda. Iz tog razloga, demokratske vrednosti su danas to te mere zloupotrebljene od strane kolektivnog Zapada, da one imaju negativnu konotaciju i asociraju na agresiju, kršenje ljudskih prava i sloboda.

- Advertisement -

Aktuelna dešavanja na svetskoj političkoj sceni, sve više ogoljuju ove činjenice. U vrlo kratkom roku od politike slobodnog kretanja ljudi i robe, multikulturalizma, dobrosusedske politike i poštovanja sloboda- koju je zastupala EU, došli smo u situaciju da prisustvujemo izgradnji nove gvozdene zavese i da postanemo očevici zabrane kretanja ljudi, ukidanje ruske kulture u Evropi, zabrane ruskih knjiga, učešća Rusa u sportskim, kulturnim događajima, otvorenog militarizma EU prema susedima, političkih ucena i represija, ukidanja osnovnih ljudskih prava i sloboda, zabrane izražavanja, novinarskog izveštavanja, otimanja privatne imovine ljudi itd. Sve ove represije EU ne primenjuje samo u međunarodnim odnosima, već i nad sopstvenim građanima. Eklatantan primer je Nemačka gde su pod udarom svi njeni građani koji se usude da misle svojom glavom i izraze svoje mišljenje.

Kada o tome govorimo, moramo da uzmemo u obzir i činjenicu da Nemačka nije suverena država (kao ni ostale države članice EU) i da su predstavnici političkog establišmenta potpuno otuđeni od interesa građana koje zastupaju. To je osnovni razlog koji sve više ovo društvo/društva vodi u sukob. Politička nestabilnost i protesti građana prisutni su kako u Nemačkoj, tako i u drugim zemljama EU.

Kako bi čitaoci mogli da uvide u kojoj meri je sloboda ukinuta u EU, navela bih dva primera iz Nemačke u koja sam direktno upućena, s obzirom na to da je reč o mojim prijateljima i kolegama.

Prvi primer je slučaj progona opozicionog političara iz Nemačke Petra Bistrona, poslanika nemačkog Bundestaga iz redova Alternative za Nemačku i člana Odbora za međunarodnu saradnju Bundestaga. Poznato je da se opoziciona partija Alternativa za Nemačku zalaže za razvoj dobrih odnosa sa Rusijom i protivi se politici sukobljavanja i sankcionisanja koju sprovodi nemačko rukovodstvo. Takođe članovi ove stranke usprotivili su se ukidanju osnovnih ljudskih prava tokom pandemije, kao i obaveznoj vakcinaciji. Zbog toga je ova opoziciona stranka pod stalnim udarom kako medija, koje kontroliše (uslovno govoreći) nemačka vlast, tako i institucija države. Mnogobrojni su primeri organizovanih provokacija protiv pripadnika ove opozicione partije u Nemačkoj, od medijskog progona preko organizovanja protesta ispred zgrada u kojima stanuju članovi Alternative za Nemačku, štampanja i javnog deljenja poternica za njima, do pokretanja raznih neosnovanih optužbi pred pravosudnim organima Nemačke.

Foto: Petr Bistron i Dragana Trifković

Tokom marta ove godine u Minhenu je održan protest protiv uvođenja obavezne vakcinacije u Nemačkoj, kojem je prisustvovao i nemački poslanik Petr Bistron. On je na protestu održao emotivni govor tokom kojeg je mahao rukama, a minhensko tužilaštvo je to prepoznalo kao „nacistički podrav“ (zloglasni nacistički „zig hajl“ – pozdrav desnom rukom „od srca ka suncu“).

Foto: Zamrznuti kadar iz videa sa skupa u Minhenu

Nezvisni novinari su pregledali ceo video snimak Bistronovog govora i nisu ustanovili ništa osim mahanja dlanom poslanika prema publici. Napravili su iste takve fotografije iz zamrznutih kadrova nenamernih pokreta rukom, vodećih političara među kojima Angele Merkel i Olafa Šolca. Međutim to nije sprečilo Bundestag da, na predlog bavarskog tužilaštva, oduzme imunitet Petru Bistronu. Ova odluka u Bundestagu usvojena je zahvaljujući glasovima onih vladajućih stranaka koje svakodnevno optužuju Rusiju za navodno ugnjetavanje opozicije. Prema navodima nezavisnih medija u Nemačkoj, isti tužilac koji tereti gospodina Bistrona, 2017. godine je odobrio pretres političara zbog objave na društvenoj mreži: „Nacisti su se vratili, ali sada sebe nazivaju antifašistima ”. Sud je u tom slučaju odbacio optužbe i nije kaznio političara, kako je to tužilac predložio.

Iza ovakvih postupaka nemačkog tužilaštva očigledno stoje namere da se diskredituje svako protivljenje represiji i zvaničnoj politici sukobljavanja i sankcionisanja. Petr Bistron je često u svojim govorima u Bundestagu isticao da je „optuživanje Rusije za kršenje međunarodnog prava licemerje, s obzirom na ilegalnu vojnu operaciju NATO-a protiv Jugoslavije 1999. godine”.

Takođe gospodin Bistron zastupa stanovište da je Kosovo i Metohija neodvojivi deo Srbije, o čemu je više puta govorio u Bundestagu (više o tome čitaoci mogu da saznaju iz intervjua na sledećem linku:

Drugi primer na koji sam htela da skrenem pažnju čitalaca je slučaj nemačke državljanke Aline Lip, koja se već godinu dana nalazi u Donbasu i odande preko dostupnih platformi izveštava javnost o dešavanjima direktno na terenu. Na svom telegram kanalu, Alina Lip je 24. februara objavila da Ukrajina već osam godina ubija civile u Donbasu. Okarakterisala je to kao genocid nad ruskim stanovništvom i napisala je da ljudi u Donbasu podržavaju rusku vojnu operaciju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine. Nakon toga Alina je dobila optužnicu od nemačkog pravosuđa kojom joj preti tri godine zatvora, zbog izveštavanja javnosti. Oni smatraju da to što je Alina objavila kao mišljenje koje je stekla na licu mesta, je kriminalni akt. Kako se to može nazvati ako ne rat protiv slobode govora? Međutim Nemačka država je otišla i korak dalje. Ona je zaplenila novac sa Alininog bankovnog računa i blokirala ga je. Pored toga blokiran je i bankovni račun Alininog oca, što je potpuno neverovatno.

Nekoliko dana nakon što je Alina dobila optužnicu, glavni nemački kanal ARD objavio je snimak granatiranja Donjecka i pogibije civila, gde su obavestili javnost da ruska vojska bombarduje civile. Međutim to je bila lažna vest, jer nije ruska vojska gađala Donjeck, već ukrajinska. Narednog dana nemački kanal je objavio demanti i izvinio se gledaocima za dezinformaciju. Najveći paradoks ovog slučaja je to da je Alina dobila i obaveštenje od nemačkog suda da joj nije dozvoljeno da se brani, niti da prisustvuje suđenju, jer bi to uznemirilo javnost.

Na kraju treba spomenuti i slučaj novinara i ratnog izveštača Manuela Oksenrajtera, koji je preminuo prošle godine u izgnanstvu, jer je Nemačka na osnovu lažiranih dokaza podigla optužnicu protiv njega za terorizam. Oksenrajter je takođe pisao realno o dešavanjima u zonama konflikta i zbog toga bio proganjan od strane nemačkih vlasti i branitelja „demokratije“, što je sigurno uticala na njegovo zdravlje i konačno gubitak života.

Ostavite komentar

Najnovije objave

VLADIMIR PUTIN: Vukli su nas za nos, trebalo je ranije započeti dejstva u Ukrajini

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je jedino zbog čega bi moglo da se žali to što Rusija nije...

Još priča na sličnu temu