12.6 C
Belgrade
petak, 7 oktobra, 2022

DOMINACIJA RUSIJE: Evropa na kolenima zbog žege i gasa

NAJČITANIJE

- Advertisement -

U slučaju potpune obustave isporuka ruskog energenta, čak i nemački krematorijumi razmatraju snižavanje temperature u pećima.

- Advertisement -

Nemački krematorijumi strepe od manjka gasa, koji im je potreban u poslu. Francuske nuklearke na Roni i Garoni zbog vrućine snižavaju proizvodnju struje jer ne mogu vrelom vodom da ohlade turbine. Brisel predlaže preradu gradske kanalizacione vode za navodnjavanje polja pred žetvu. Usred nezapamćene žege praćene sušom, ledenih odnosa sa „Gaspromom”, i paprenih troškova za nabavku tečnog gasa (LNG), Evropska unija je u stanju opipljivog energetskog rastrojstva, zbog čega je cena tog energenta i juče nastavila samo da raste.

Tako je na ključnoj evropskoj energetskoj berzi u Holandiji cena gasa za isporuke vikendom porasla na 200,5 evra po megavat-satu (čitavih sedam evra u odnosu na dan ranije), dok je cena koja se sada plaća za oktobarske isporuke tog energenta porasla za 4,9 evra, dostigavši 200,6 evra po megavat-satu, preneo je Rojters.

- Advertisement -

Istovremeno, ruski gas nastavio je i juče da „kaplje” prema EU (trenutne isporuke su oko petine ugovorenih), između ostalog i zbog zategnute sage povodom vraćanja remontovane „Simensove” turbine iz Nemačke u Rusiju. Iz „Gasproma” ovih dana posebno naglašavaju da od ukupno šest turbina na instalaciji u Viborgu kod Sankt Peterburga, trenutno radi samo jedna, zbog, kako kažu, „tehničkih problema izazvanih sankcijama” na preostale četiri.

U sveopštem energetskom košmaru u kom je, na primer, širom Španije snabdevanje potrošača vodom noću smanjeno, uz zabranu pranja vozila i ukidanje tuševa na plažama, Brisel upozorava da se treba spremiti „za najgore”. Drugim rečima, da „ Gasprom” potpuno prekine snabdevanje EU, pre nego što tamo napune energoskladišta za zimu. Povodom pripremanja zaliha gasa za zimu, Brisel je ipak optimista.

„Može se očekivati da će članice EU napuniti svoja kapacitete skladištenja gasa na 80 odsto do 1. novembra. Trenutno, ti kapaciteti su puni 70,54 odsto, što je više od petogodišnjeg proseka, koji iznosi 70,32 odsto”, saopštilo je Udruženje operatera gasne infrastrukture u EU (GIE), preneo je portal „EU obzerver”. Koliko god ova vest na prvi pogled delovala ohrabrujuće za potrošače gasa u EU, ključni detalj izostaje u saopštenju GIE. Naime, da je cena gasa u EU danas mnogostruko veća nego u prethodnom petogodišnjem periodu. Energoberze pritom procenjuju da bi nabavljeni gas od sada do kraja jeseni u EU mogao da košta i „deset puta više od istorijskog proseka”, preneo je Rojters.

Mere štednje energije u EU počinju ovih dana da dobijaju groteskne oblike. Tako je zvanični Madrid upozorio da zimus temperatura grejanja po stanovima i radnim prostorijama ne sme biti viša od 19 stepeni, u protivnom, prestupnicima će biti razrezane kazne između 6.000 i 60.000 evra! Šta u međuvremenu po ovoj sparini da rade, na primer, španski potrošači leda, gde samoposluge ograničavaju ne samo temperaturu vazduha po prodavnicama već i količine kesa zamrznute vode koje tamo još mogu da kupe? „Povećana tražnja zbog letnjih vrelina dovodi ovih dana do grabeži”, upozorava najveća tamošnja maloprodajna mreža „Merkadona”.

Na onoj „drugoj strani života”, Sven Jerk Sobolevski, predsednik konzorcijuma nemačkih krematorijuma, ističe da taj biznis uveliko razmatra planove za vanredne situacije, koji obuhvata prelazak na korišćenje električne struje i eventualno snižavanje temperature u pećima. Inače, u Nemačkoj godišnje umire oko milion ljudi, pri čemu je 75 odsto potom kremirano, navode podaci tog konzorcijuma.

U međuvremenu, na moguće zastrašujuće posledice eventualne (potpune) nestašice gasa po život najjače evropske ekonomije, upozorila je ove sedmice i nemačka Komercbanka.

„Ozbiljna nestašica u snabdevanju prirodnim gasom mogla bi da izazove lanac nesagledivih posledica za nemačku ekonomiju”, preneo je londonski „Fajnenšel tajms” ocenu Komercbanke.

Teška recesija, slična onoj iz vremena finansijske krize 2009. godine, gotovo neizbežne restrikcije koje bi teško pogodile tamošnju hemijsku i industriju plastike, proizvodnju papira, građevinarstvo… neke su od mogućih posledica najgoreg scenarija, po proceni Komercbanke.

U međuvremenu, u Nemačkoj je već usvojen zakon po kom će od 1. oktobra biti uvedeni novi nameti domaćinstvima i industriji za potrošnju gasa kako bi se pomoglo dobavljačima koji se suočavaju s rastućim cenama (od jedan i po do pet centi po potrošenom kilovat-satu). Istovremeno, zvanični Pariz računa da će „zahvaljujući evropskoj solidarnosti”, druga najjača evropska ekonomija „biti spremna za zimu”, ističe Anjes Panije Runaše, francuska ministarka energetike.

Kolika bi bila evropska energetska solidarnost u slučaju potpune obustave snabdevanja prirodnim gasom, ostaje da se vidi. Među 27 članica EU trenutno je na snazi samo šest sporazuma (između osam država) o međusobnom energetskom ispomaganju u vanrednim situacijama, i to bez čvrstih odredaba o tome kako i kada bi se gas iz članica koje imaju skladišta doturao onima s manjkom i pod kojim finansijskim uslovima, prenosi portal „Evraktiv” iz Brisela.

- Advertisement -
SourcePolitika
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti