21 C
Belgrade
nedelja, 3 jula, 2022

DOK NAS SMRT NE RASTAVI: Željko Mitrović i grupa naprednjaka žele da promeni ustav kako bi Vučić mogao da bude doživotni predsednik!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

(P)likovi

Željko Mitrović i grupa naprednjaka predlažu da Srbija promeni Ustav kako bi bilo omogućeno da Aleksandar Vučić vlada doživotno

Dok nas smrt ne rastavi

Aleksandar Vučić je položio zakletvu i počeo novi petogodišnji predsednički mandat. Za Željka Mitrovića, Bogdana Obradovića, Sandru Božić i još neke primerke s naprednjačke deponije to nije dovoljno, malo je pet godina. Oni žele da Vučić vlada do smrti. S obzirom da je zaveo diktaturu, opljačkao Srbiju, pogazio Ustav i zakone, da je ugušio medije i rasturio opoziciju, Vučić je već stvorio uslove za trajan boravak na vlasti. O načinima koji mogu da mu pokvare taj plan piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev prijatelj i saradnik.

Predrag Popović

- Advertisement -

S rukom položenom na Miroslavljevom jevanđelju i Ustavu Republike Srbije Aleksandar Vučić je položio zakletvu. Ozbiljan, kao da se ne zaklinje pred Rističevićem, Atlagićem, Lavom Pajkićem, Kebarom i sličnim manekenima užasa, Vučić je odrecitovao: „Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću svesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti, tako mi Bog pomogao.“

Vučić se zakleo da će poštovati Ustav i zakone? Lepo je šalama početi novi diktatorski mandat, osvojen na lažnim izborima. Još lepše je što na kraju poziva u pomoć Boga. To rade svi građani Srbije, pa i ateisti, kad se sete da žive u državi kojom vlada mentalno poremećeni vođa zločinačkog kartela. Normalni ljudi, kad vide šta je Vučić napravio od države, kad vide kakva je vlast, a i kakva je opozicija, mogu samo da se nadaju u Boga. Doduše, i naprednjaci se nadaju u boga, ali svog.

– Bog ne postoji! Gospodin Vučić je izuzetak koji potvrđuje to pravilo – kaže Toma Mona Momirović, i nije jedini koji tako misli.

- Advertisement -

Vođen istom pameću i ulizičkim bestiđem, teniski trener i narodni poslanik Bogdan Obradović je pre četiri meseca promovisao ideju o ukidanju demokratskog sistema, parlamentarizma i ostalih trivijalnosti, koje samo nerviraju šefa kartela oko Srpske napredne stranke.

– Treba promeniti Ustav i Aleksandra Vučića postaviti za doživotnog predsednika Srbije. Što se mene tiče, ja bih ukinuo parlament i sva ostala ministarstva i ostavio bi da to bude kancelarija predsednika, koja će to sve da radi – rekao je Obradović u intervjuu za televiziju Nova S.

Na privatnoj žurci, koja je organizovana posle Vučićeve inauguracije, u apostolskom zanosu, Željko Mitrović je predložio da se pokrene inicijativa za promenu Ustava kako bi se omogućilo da „šef“ dobije još nekoliko predsedničkih mandata i da, praktično, ostane doživotno na vlasti. Izgleda čudno, ali Mitrović je to obrazložio vrlo racionalnim argumentima. Naprosto, opozicija ne postoji, a narod je u totalnoj apatiji, pa nema ko da ugrozi Vučićevu vladavinu. U takvim okolnostima oročenje vlasti na „dok nas smrt ne rastavi“ predstavlja samo usaglašavanje Ustava s realnim okolnostima.

Apostol Mitrović ima i konkretan plan. On predlaže da se ne okleva s pokretanjem procesa ustavnih promena. Odmah, čim se konstituiše novi saziv parlamenta i izabere sledeća vlada, treba izaći s predlogom o izmenama Ustava. S kim god da formira većinsku koaliciju, SNS neće imati neophodnu dvotrećinsku većinu za pokretanje procedure u Skupštini. Međutim, Mitrović i za to ima rešenje. Uveren je da ne bi bilo teško uceniti opozicionare da učestvuju u tom ludilu. I ta procena nije bez osnova.

Opozicija se rasula posle aprilskih izbora. Pristankom na učešće na Vučićevim montiranim izborima sve opozicione stranke su dale demokratski legitimitet diktatoru. Iako su svi, lideri opozicionih stranaka kao i njihovi glasači, znali da ne postoje elementarni uslovi za održavanje fer izbora, pristali su na ulogu dekora. Neki stanački lideri su na to prinuđeni pritiscima mentora iz stranih ambasada.

Neki su, svesni svoje beznačajnosti, morali da to prihvate jer nisu imali drugo rešenje. Kad bi ostali van parlamenta morali bi da napuste politiku i bave se nekim poštenim poslom, a na to nisu navikli. Svi zajedno su svesno lagali glasače, širili optimizam i nadu u pobedu na beogradskim izborima, ulazak u drugi krug predsedničkih izbora i, potom, stvaranje referendumske atmosfere u kojoj bi mogao da bude pobeđen i Vučić. Na kraju, svi su se zadovoljili osvojenim poslaničkim mestima i masnom apanažom iz republičkog budžeta. Dobili su funkcije i novac, baš ih briga za građane. Mitrović predlaže da ih se ucenjuje upravo time što su osvojili.

– Ako Vučić poželi da opozicioni poslanici u Skupštinu dolaze goli, ili da se ošišaju na ćelavo, svi će to uraditi. Šta drugo? Kad bi odbili, Vučić bi mogao da raspusti Skupštinu i raspiše nove izbore, a oni dobro znaju da nemaju šanse da preskoče cenzus – kaže Mitrović ono što i Vučić misli.

To zna i Dragan Đilas, zato na sve načine pokušava da dokaže lojalnost „predsedniku svih građana“. Istog dana kad je Vučić polagao zakletvu, Đilas je osetio potrebu da ga još jednom pohvali i da potvrdi legitimitet njegove diktature, prošarane pljačkom i ubistvima.

– Na Aleksandru Vučiću je odgovornost da svoj drugi predsednički mandat, koji preuzima na dan kada je ceo svet u ogromnoj krizi, obavlja poštovanjem ustavnih ovlašćenja predsednika, doprinoseći tako smanjenju tenzija u društvu, ali i izgradnji urušenih institucija. Vučić je dobio izbore koji nisu bili ni fer, ni demokratski, ali broj glasova koji je dobio pokazuje da je volja većine građana da on bude predsednik u sledećem periodu. Vučić bi trebalo da svojim autoritetom, koji crpi iz broja glasova koje je dobio, utiče da u parlamentu imamo slobodnu debatu i da se izabere nova vlada ne za 90 dana, koliki je maksimalni zakonski rok, nego mnogo ranije. Na Vučiću je i odgovornost da Srbija zaista bude deo Evrope i da definitivno krenemo na tu stranu, zato što je druga opcija apsolutno ravna katastrofi – rekao je Đilas.

Frida Kalo (meksička slikarka) je tvrdila da se dobar brak zasniva na zaboravu. Bračni partneri moraju da zaborave sve čime su nervirali jedno drugo. Primenom tog saveta, Đilas je i pre venčanja, u aktuelnom postizbornom flertu, zaboravio da je Vučić stvorio atmosferu u kojoj je Đitler targetovan kao najveći pljačkaš naroda, lopov i tajkun. Predsednik Stranke slobode i pravde je zaboravio i hajku na njegovu saradnicu Mariniku Tepić, koja je pod pretnjama morala da se iz Pančeva preseli u Novi Sad. Zaboravio je i prebijanje Borka Stefanovića, pa i batinanje mnogih stranačkih aktivista širom Srbije.

Pljačku javnih resursa i privatne imovine, zločine klana Veljka Belivuka, korupciju u „Beogradu na vodi“, proizvodnju i prodaju droge iz „Jovanjice“, prolivanje krvi građana na beogradskom asfaltu u julu 2020… Sve je Đilas zaboravio pod uticajem „autoriteta koji Vučić crpi iz broja glasova koje je dobio“, odnosno ukrao, kupio ili namakao pretnjama i ucenama. Isti argument sutra bi mogao da posluži Đilasu da podrži Mitrovićevu ideju o Vučićevom doživotnom predsedničkom mandatu. Pod uslovom da Đilas dobije status doživotnog lidera opozicije. Ipak, kako sada stoje stvari, SSP nema podršku ni 619 glasača.

U rasulu su i ostale opozicione stranke. Narodna stranka pokušava da se konsoliduje nakon raspuštanja ili napuštanja nekoliko kompletnih opštinskih odbora, ali i istaknutih funkcionera. Vuk Jeremić o ključnim pitanjima, kao što su sankcije Rusiji, iznosi korektne stavove, koji narušavaju evroatlantsku histeriju. Međutim, da bi ti stavovi privukli pažnju javnosti i podršku građana potrebni su mediji i stranačka infrastruktura.

Zdravko Ponoš ima pristup medijima iz United grupe, ali nema snage ni da okupi dovoljno saradnika za registraciju političkog pokreta. Iako ima nešto tvrđe i korektnije stavove o Vučiću, nego Đilas, Ponoš takođe izbegava teme koje su bitne građanima. Promene ne mogu da se sprovedu pričama o razlikama u političkim programima, jačanju državnih institucija i demokratskih procedura. Za građane, koji balansiraju na ivici egzistencije i strepe od inflacije, nestašica, gubitka posla i gladi, Ponoševe teme predstavljaju nepotrebnu metafiziku.

Metafizikom se bavi i Savo Manojlović, lider inicijative „Kreni – Pokreni“. Iako je bilo najava da će napraviti stranku s Ponošem, Manojlović je promenio plan. Palo mu je na pamet da krene u samostalnu političku avanturu, pa da formira svoju partiju u kojoj neće biti mesta za preletače, za kadrove koji su bili na funkcijama u drugim strankama. Ideja o okupaljanju novih, nekompromitovanih ljudi je odlična. Šteta što nije primenjiva u praksi. Ko ranije nije hteo da se valja u političkom glibu, neće ni sada.

U problemu su i lideri tzv. patriotskih stranaka. Dveri, Zavetnici i grupacija oko Demokratske stranke Srbije bez Vučićeve finansijske, logističke i medijske podrške ne bi uspeli da preskoče cenzus.

Svesni toga, svi se dodvoravaju gazdi. Iako je očigledno da Vučić priprema javnost za uvođenje sankcija Rusiji, patriote to ignorišu. Ponavljaju opšta mesta o neraskidivom bratstvu Srba i Rusa, a glasno ćute o Vučićevoj paroli „Evropska unija nema alternativu“.

Boško Obradović predlaže da se organizuje referendum na kome će se građani izjasniti o uvođenju sankcija. Jasno mu je da od toga nema ništa, ali eto, rekao je i spasao dušu svoju. I telo, koje ne bi dobilo poslanički mandat da mu Vučić nije pozajmio dr Branimira Nestorovića. Baš zato da mu „šef“ ne bi uzeo Nestorovića i time ga opet gurnuo ispod cenzusa, Obradović, kao i ostale patriote, izbegava sve ostale probleme, kojima Vučić uništava Srbiju, kao što su priznanje autokefalnosti tzv. Makedonske pravoslavne crkve i priprema priznanja nezavisnosti lažne albanske države Kosovo.

tome nema šta novo da kaže ni Milica Đurđević Stamenkovski. Doduše, ona ne krije da joj nedostaju gostovanja u jutarnjem programu Pinka i Hepija. Kad bi joj Vučić opet dozvolio pristup televizijama, ona ne bi zaoštrila kritiku, ali bar bi promovisala modnu kolekciju proleće-leto, da opravda status srpske političke Kim Kardašijan. Isti problem ima i Miloš Jovanović, koji opozicioni imidž dokazuje gostovanjima na N1 i Nova S, ali i plasiranjem priče da je u odličnim odnosima sa Gospodinom Đilasom.

Do juče, Vučić je tvrdio da Srbija u pregovorima s Albancima vodi 5:0. Valjda iz sažaljenja, da protivnik ne pretrpi katastrofalni poraz, sad pristaje na sve što traže. Da bi to opravdao, Vučić vrši veći pritisak na Srbiju, nego što to rade Amerikanci, Nemci i ostali sponzori nezavisnosti albanske države na srpskoj teritoriji. U stvaranju utiska da Srbiji preti totalna propast ako ne uvede sankcije Rusiji i ne prizna nezavisnost Kosova, Vučiću svom snagom pomažu lideri svih građanskih stranaka. Moraju. Kao i Vučiću, ambasadori zapadnih zemalja su i njihove gazde. Osim toga, ne smeju da naljute diktatora, od njegove milosti zavise njihove plate i poslanički mandati.

Strahom, ucenom i podmićivanjem Vučić je obezbedio i podršku raznih intelektualaca, umetnika i ostalih predstavnika lažne elite. Većina akademika i univerzitetskih profesora pristaje da se bruka ćutanjem, ali ne i javnom podrškom vođi. Za razliku od njih, mnogi umetnici pristaju na otvorenu bruku. Kao iskusan nakupac ljudskih duša, Vučić uživa u toj trgovini. Kako i ne bi kad mu se ostvario san koji je snevao još kao radikal. I tada je hteo da komplekse niže vrednosti leči kupovinom podrške javnih ličnosti. U ono vreme nudio je mnogo veće pare nego danas, ali uzalud. Niko nije hteo s njim i Vojislavom Šešeljem. Sad, kad je na vlasti, sami se nude.

Mnogo je trofeja u Vučićevoj kolekciji popularnih parazita, ali nijedan koga ceni. To je nedavno dokazao odnosom prema Bori Đorđeviću. U vreme diktature Slobodana Miloševića legendarni roker je pevao o „babi Juli“ i „Al Kaponeu“, prizivao je anđela da pogleda dom svoj i vidi prizore potresne, nesrećne i bolesne, čemer, smrt i jad, bogalje i prosjake. Isti Bora Čorba sada ne vidi prizore potresne, nego peva u slavu diktatora Vučića. Za te potrebe, trebalo bi da nastupi u Novom Sadu, u okviru manifestacija koje će se do jeseni održavati u „Evropskoj prestonici kulture“. Po prvom planu, Riblja Čorba trebalo je da održi koncert u junu. Kad je obavešten da je taj termin sporan, pošto se Bora Đorđević oseća loše, sve teže podnosi borbu protiv karcinoma pluća, Vučić je odmah dao lekovit predlog: „Obećajte mu veći honorar, ozdraviće“.

Isto mišljenje o moralnim načelima kojima se rukovodi Đorđević ima i njegov kolega Goran Bregović.

– Manje mi je logično što je Vojislav Koštunica kod Bore, nego što je Bora kod njega, jer Bora voli zanose. Ja Boru jako cenim, s tim da on ne ceni kod sebe to što ja cenim kod njega – govorio je Bregović pre 20 godina.

Sad obojica, i Bregović i Đorđević, podržavaju Vučića. Podržavaju ga i Aca Lukas, Haris Džinović, Zorica Brunclik i slični simboli prošlosti koja traje. U toj ergeli posebno mesto ima Svetlana Ražnatović. Ona se nije prodala za novac, nego za političku zaštitu od pravosuđa. Otkad je Arkan ubijen, Ceca se stavljala na raspolaganje svakoj vlasti. Koštunicu je javno nazivala „voljenim premijerom“, a podržavala je i Vuka Draškovića, Velju Ilića i, naročito, Ivicu Dačića. Dok je nosila nanogicu, kao kaznu za malverzacije prilikom trgovine fudbalerima, teških 22 miliona evra, na slavi joj je pevao ministar policije Dačić. Instinktom šatorske pevaljke odmah je prepoznala Vučića kao kompleksaša željnog pažnje. Osvojila ga je s malo laskanja, nekoliko zajedničkih fotografija i pohvala, koje je mogao da iskoristi u predizbornim kampanjama. On je iskoristio njenu slavu, a ona se rešila mnogih sudskih predmeta.

– Podržavam Vučića jer je vredan čovek, obraća pažnju na sve, a cilj mu je da Srbiji bude bolje. Stala sam uz Vučića iz ljudskih, moralnih i patriotskih razloga. Svojim krvavim radom i rezultatima je dokazao da je pravi čovek za lidera ovog naroda. Pokazao je bezrezervno zalaganje za mir u regionu, finansijski prosperitet naše zemlje i Srbiju je zaista stavio na poziciju lidera u ovom delu Evrope. Zaslužio je i moju ličnu podršku i podršku cele moje porodice. Moja deca su odlučila da prvi glas daju upravo Vučiću i to ne zato što im je bilo ko tako sugerisao, već zato što osećaju i veruju da tako treba, i ja ih u tome podržavam – govorila je Svetlana Ražnatović.

Sa istom konvertibilnom iskrenošću Vučića podržavaju i „pravi umetnici“ poput Mikija Manojlovića, Dušana Kovačevića, Emira Kusturice i Laze Ristovskog. Osim Miloševićeve, oni su podržavali svaku vlast. Kovačević je, u vreme Borisa Tadića, dobio mesto ambasadora Srbije u Portugaliji. Kusturica je praktičniji, od Tadićeve vlasti je uzeo milion evra za izgradnju „Andrić-grada“ u Višegradu. Ristovskom je Demokratska stranka davala stanove u Beogradu.

– Svi ljudi imaju cenu, svi su na prodaju – govori Vučić.

Ima umetnika koji su to javno priznali i potvrdili ličnim primerom. Jedan od njih je slavni violinista Jovan Kolundžija, koji je svojevremeno za NIN opisao kako je dobio poslovni prostor za „Gvarnerijus centar lepih umetnosti“.

– Slučajno sam saznao da se u Ulici Džordža Vašingtona, iza farbarske radnje, nalazi zanimljiv prostor, koji se koristi kao magacin. Da bih ubedio prodavce da me puste u magacin predstavio sam se kao stručnjak za gipsarske radove. Bio sam oduševljen onim što sam video i rešio sam da taj prostor privedem pravoj nameni. Uz pomoć tadašnjeg gradonačelnika Nebojše Čovića uspeo sam da iselim farbaru i postanem zakupac. „Gvarnerijus“ se sastoji iz tri celine: kafea, koncertne sale i galerije. U kafeu organizujem promocije i koktele, naravno na građanskom nivou, bez narodne muzike – rekao je Kolundžija.

Ne zna se kome je sada oteo poslovni prostor i priveo ga svojoj nameni, ali naivno je pretpostaviti da Kolundžija podržava Vučića besplatno. Na tržištu ima mnogo elitista koji se nude diktatoru, a on ne štedi. Nema razloga, ne daje iz svog džepa. Naprotiv, on kupuje sve. I estradne zvezde, slavne rokere, pisce, glumce, lekare, sportiste… Kupuje i obične, anonimne građane. Svaki glas mu je potreban. Zato se i nervira zbog pada rejtinga. Više od pola miliona građana, koji su pre dve godine glasali za SNS, na aprilskim izborima je odustalo od te ludosti iako ih je vladar podmićivao sa po sto evra. Vučić je to shvatio kao izraz nezahvalnosti. Sirotinja ne želi da glasa za njega, a on ju je stvorio.

No, njemu za utehu, a na štetu Srbije, podržavaju ga najbogatiji. Jedan od njih, Željko Mitrović, predlaže promenu Ustava kako bi Vučić mogao da doživotno ostane na vlasti, kao drug Tito.

– Nije samo Tito do smrti bio na vlasti. I Đinđić je vladao doživotno – kaže Milomir Marić.

Morbidno podsećanje, podvučeno finom dozom cinizma, predstavlja glas razuma u dvorskoj sviti. A, jadna je svita u kojoj je Marić promoter razuma. Ipak, ni on ne sme da ide toliko daleko u kritici, pa da podseti svog „šefa“ da su, za vreme njegove vlasti, doživotni opozicionari bili Slavko Ćuruvija, Oliver Ivanović, Vladimir Cvijan i mnogi drugi.

Vučiću se sviđa ideja o večnoj vladavini, ali svestan je da rok njegovog trajanja ne zavisi od njega. Ucenjen najtežim krivičnim delima, rastrzan je strepnjom hoće li i kada će američke ili evropske službe da objave dokaze njegovih kriminalnih i korupcionaških zlodela. Stranci su već eliminisali njegov klan, koji je predvodio Veljko Belivuk. Pokvarili su mu dilove sa Darkom Šarićem. Sad su se namerili na Zvonka Veselinovića. Vrbovali su njegove kumove Nebojšu Stefanovića i Slavišu Kokezu. Ostavio ga je i Zlatibor Lončar. Imaju prepiske s aplikacija Anem i Skaj, koje dokazuju vezu između njega i članova njegove porodice s vođama mafijaških gangova. Dovoljno je da se objavi jedna sporna komunikacija, pa da Vučić umesto na vlasti ostane doživotno u zatvoru.

U strahu od pravde i zakona, Vučić se nada da će uspeti da se nagodi sa stranim centrima moći. U zamenu za oprost kriminalnih grehova nudi političke ustupke. Da bi sačuvao sebe, svog brata Andreja i sina Danila, spreman je da uništi Srbiju. Uveren je da će mu Amerikanci oprostiti sve što je radio, od šverca oružja i droge, do pranja novca i nerazjašnjenih ubistava njegovih političkih protivnika, samo ako uvede sankcije Rusiji. Vučić zna da će to izazvati privredni kolaps, inflaciju, bedu i glad. Ali, baš ga briga. Neka propadnu država i narod, samo da bi se on izvukao od odgovornosti za najteže zločine, koje je izvršio u poslednjih deset godina.

Vučić je sam odredio svoju i cenu Srbije. Ili on, ili Srbija. Neko mora da bude kažnjen i zatvoren. I to hitno. Srbija više nema vremena da čeka da joj neko sa strane – CIA, DEA, Europol, GRU… – donese slobodu. Nisu potrebni dokazi Vučićevog kriminala s famoznih telefonskih aplikacija. I bez toga svi građani Srbije znaju ko ih je opljačkao, ko ih je osudio na rad u robovlasničkim uslovima, ko ih sprečava da se normalno leče, školuju, hrane… Zna se ko je proterao više od 700.000 mladih i obrazovanih ljudi i ko preostalim podanicima svakog dana šalje javne izvršitelje ili stranačke uterivače kapilarnog terora. Zna se ko je diktator i ko su njegove žrtve.

Kucnuo je poslednji čas za pobunu robova, za oslobođenje Srbije od Vučića, njegovog kartela i svih ulizica i prodanih duša, koje su mu se stavile na raspolaganje. Za obostrano dobro, i za Vučića i za Srbiju, bilo bi značajno da se što pre okonča njegov boravak na vlasti. On i njegovi paraziti dobili bi priliku da u miru kazneno-popravnih ustanova okaju grehove, a Srbija da osvoji pravo na budućnost.

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti