19.7 C
Belgrade
subota, 25 juna, 2022

Dobrovoljci iz Srbije opet spremni da ratuju za Rusiju

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Bratislav Živković je u „stanju pripravnosti“ još od oktobra prošle godine u vreme kada je Rusija počela da raspoređuje svoje snage duž granice sa Ukrajinom. Radio slobodna Evropa piše da je on na svom Fejsbuk nalogu, koji prati oko 3.200 ljudi, takvu poruku tada ostavio da bi se uskoro među komentarima našao i ovaj „Javi kada se kreće“. Živković je 2018. bio obuhvaćen istragom u Srbiji zbog osnovane sumnje da je organizovao učešće drugih osoba na stranom ratištu.

Uhapšen je u avgustu 2018, da bi tužilaštvo u aprilu 2019. obustavilo istragu koja se vodila protiv njega. Tako da zbog učešća na stranim ratištima, što je u Srbiji krivično delo, nikada nije odgovarao.

Radio slobodna Evropa (RSE) razgovarao je sa njim dan uoči početka ruske intervencije na tlu Ukrajine. Prema njegovim rečima, mnogi državljani Srbije koji su 2014. i 2015. godine otišli u Donjeck i Lugansk da se bore, i trenutno su na licu mesta. „Mnogi Srbi su se tamo već oženili, imaju svoju decu i porodice„, kaže Živković. I dok u Srbiji i većini drugih država regije zvaničnici sa neizvesnošću iščekuju u kom pravcu će se razvijati situacija koja preti svetskom miru, za ovog paramilitarca koji se u javnosti pročuo prizmanjima da se 2014. dobrovoljno borio na strani separatista, nema dileme. „Uopšte ne sumnjam da će i dobrovoljci iz Srbije normalno da dođu, iz Republike Srpske (bh. entitet), Crne Gore, iz Severne Makedonije da se priključe borbi protiv agresije ukrajinske armije„, kaže Živković. To se, prema njegovim saznanjima, još nije desilo. 

- Advertisement -

Kakvi su zvanični podaci o odlascima u Ukrajinu? 

Iz Srbije je, prema procenama ambasade Ukrajine u Srbiji iz decembra 2018, više od 300 građana otišlo da se bori na proruskoj strani u sukobu koji je do sada odneo oko 14.000 života. Učešće i organizovanje učešća u ratu u stranoj državi u Srbiji je krivično delo od početka primene izmena Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. godine, sa zaprećenim kaznama i do deset godina zatvora. Za učešće u ratu u Ukrajini na strani proruskih strana u periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiji je doneto 32 osuđujuće presude.

Kazne su uglavnom bile blage. Jedna osoba je 2021. osuđena i zbog organizovanja odlaska na ratište u Ukrajinu, a kazna je šestomesečni zatvor u kućnim uslovima. Ruski predsednik Vladimir Putin je 21. februara priznao samostalnost separatističkih regija Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine i odobrio slanje trupa u tu oblast. Obe regije graniče se sa Rusijom i od 2014. godine su pod kontrolom boraca koje podržava Rusija. Ovo rusko priznanje izazvalo je oštre reakcije i sankcije zapadnih zemalja. 

- Advertisement -

Situacija drugačija u odnosu na 2014. i 2015. godinu

Aleksandar Radić, urednik Balkanske bezbednosne mreže i vojni analitičar iz Srbije, ocenjuje da je za očekivati da pojedinci iz Srbije ponovo odu na front u Ukrajinu. „Imamo mi snažnu rusofiliju u srpskom narodu, ima tu onda ljudi koji podstaknuti kombinacijom svoje emocije i avanturizma odluče da krenu negde“, kaže Radić. Međutim, ukazuje da je situacija sa dobrovoljcima sada drugačija u odnosu na onu 2014. i 2015. godine. „Sad, kad je i formalno ruska vojska prisutna tamo, eventualni ratni scenario podrazumeva angažovanje ruskih regularnih vojnih snaga i u tom kontekstu mislim da se potencijalna uloga pridošlica sa strane marginalizuje, može čak i u uskostručnom pogledu da Rusima predstavlja smetnju„, pojašnjava Radić. 

Dodaje da to može predstavljati smetnju i u političkom smislu. „Bilo kojoj zemlji iz koje dođu ti borci to može da predstavlja političko opterećenje„, zaključuje Radić. Poruke iz Donbasa na društvenim mrežama Dešavanja u Donbasu na društvenim mrežama aktivno komentariše još jedan srpski dobrovoljac, Dejan Berić. Berić je srpski državljanin, koji se kao snajperista borio na strani proruskih separatista u Donjecku, a učesnik je i ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. „Rat je počeo„, naveo je Berić u videu koji je 21. februara objavio na svom Jutjub kanalu. 

 On u videu ne navodi eksplicitno da se nalazi u Donjecku, ali izražava spremnost za borbu. „U principu, mi smo spremni ne samo da se branimo, nego i da krenemo napred ako treba„, kaže Berić. Takođe, na svom nalogu na ruskoj društvenoj mreži Telegram Berić proteklih dana aktivno objavljuje snimke za koje navodi da su sa prve linije fronta, čiju autentičnost RSE nije mogao da potvrdi. Berić uz video snimke daje svoja tumačenja dešavanja na istoku Ukrajine. 

U Srbiji se protiv Berića pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu vodi postupak za učešće u ratu u stranoj državi. Kako se navodi u pisanom odgovoru tog tužilaštva za RSE, Berić se tereti zbog učestvovanja u ratu u stranoj državi, ali on nije dostupan nadležnim organima u Srbiji. 

O profilu boraca Šta državljane Srbije motiviše da idu na ratište u Ukrajinu i o kakvom je profilu ljudi reč, za RSE objašnjava Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije (VSS). „Jedan motiv je da idete patriotski iz tog nekog ličnog ubeđenja, ljubavi prema toj zemlji i tom narodu i smatrate svojom moralnom obavezom da se pridružite u odbrani njihovih interesa i nekakvih nacionalnih ciljeva. A drugi motiv može da bude da ste ‘pas rata’ i da idete da ratujete po svetu za novac.“ 

Srbija i Rusija tradicionalno održavaju bliske odnose, koje su zvaničnici dveju zemalja često nazivali „bratskim“. Ruske zastave i zahvalnost narodu Rusije česte su poruke javnih dešavanja u Srbiji. Prema istraživanju Instituta za evropske poslove, objavljenom 2021, odnos Srbije i Rusije najvišom ocenom ocenilo je oko 36 odsto anketiranih. Najveći broj anketiranih građana Srbije, 83 odsto, smatra da je Rusija prijatelj Srbije. 

U prijateljstvo sa Rusijom, pokazalo je istraživanje, najviše veruju mladi do 30 godina i stariji od 60. Novica Antić kaže da je među onima koji su ratovali Ukrajini malo veterana iz ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. Veći korpus, pojašnjava on, čine mlađe osobe, koje nisu učestvovale u ratovima devedesetih. 

Očigledno se radi o licima koja su još u nekoj adolescentskoj dobi, verovatno pod uticajem određenog vaspitanja ili možda propagande kojoj su bili izloženi, nekog fundamentalizma, došli u poziciju da imaju neke svoje ideale, ideologiju zbog koje se javljaju da učestvuju u takvim operacijama u svetu“, kaže Antić. 

Pozivi za regrutaciju iz Donbasa

 Savez dobrovoljaca Donbasa je 18. februara je na ruskoj društvenoj mreži Telegram objavio poziv dobrovoljcima da se jave kako bi se formirao rezervni odred u Donbasu. Ta organizacija objedinjuje ruske i dobrovoljce iz Srbije i drugih država. Istog dana, separatistički lideri u Lugansku i Donjecku izdali su naredbu o opštoj mobilizaciji muškaraca od 18 do 45 godina i zabranili muškarcima tih godina da napuštaju teritorije. 

- Advertisement -
Source021
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti