Sadržaj teksta
Oko političkog mišljenja, ako ga čovek uopšte i ima može da dođe do slaganja ili neslaganja ali oko jedne stvari nema dileme. U toku proglašenog vanrednog stanja pa zatim i policijskog časa od strane Aleksandra Vučića zato što se pravi predstava da se za sve on pita u ovoj zemlji, a ne da je on samo kolonijalni upravnik dok se računi polažu Nemačkoj i EU, jedina partija koja se redovno oglašavala povodom policijskog časa navodeći pri tome da je nelegalno uveden bila je partija DJB na čelu sa Sašom Radulovićem.
Istini za volju bilo je tu još šest poslanika, pa su u narodu prozvani Sedam Veličanstvenih aludirajući na vestern film iz šezdesetih godina dvadesetog veka.
Mejnstrim mediji ćute
Nije postojala mejnstrim medijska kuća koja je prenosila konferencije za novinare koje je Saša Radulović svakodnevno održavao. Treba se podsetiti ta je u gotovo svakoj govorio da su mere sulude, da policijski čas nije potreban i da srpski narod nije idiotski kako ga je Aleksandar Vučić doživeo i da mere treba pod hitno smanjiti i dovesti ih na nivo zdravog razuma i prihvatljivosti čoveka.
N1, Nova S i svi tzv. slobodni i nezavisni mediji, tačnije slobodni i nezavisni od zemlje Srbije ali veoma zavisni od svojih gazda su ignorisali konferencije Saše Radulovića verovatno zato što je policijski čas Aleksandra Vučića odgovarao njihovoj agendi i propagandi gde je trebalo zastrašiti stanovništvo i pozaključavati ih u stanove.
Mediji ostaju gluvi, ništa ne govore o Saši Raduloviću, ignorišu kao da ne postoji i kao da nije jedan od lidera političke scene u Srbiji, bar kada je u pitanju opozicija.
Otvaranje, izbori i protesti u Julu
Kada su 21. juna završeni neregularni, a zašto ne reći i pokradeni izbori a i za to su dokaz imali predstavnici stranke DJB počeli su protesti i nezadovoljstvo građana koje je kulminiralo julske večeri kada je narod upao u skupštinu, pa i narednih dana kada je policijska presija nad ljudima postala gotovo nehumana za 21. vek. Beograd je postao mini ratna zona obračuna nezadovoljnih građana i policija i političarima tu mesta nije bilo. Videlo se odmah na početku, opozicioni političari su pokušali da dođu, bivali bi oterani, neki su dobili i ćušku ali jedini koji je prihvaćen od strane naroda bio je Saša Radulović.
Arhiva sajta Srbin info to može da potvrdi, jer je novinar Zlatanović zabeležio razgovore Saše Radulovića i DJB sa građanima gde su pokušavali da dođu do zajedničkih rešenja i dogovora, što je u javnom mnjenju koje nije mejnstrim naišlo na simpatije.
Početak etiketiranja Radulovića i DJB
Ubrzo nakon toga, kada su tzv. slobodni i nezavisni mediji uvideli da je Radulović jedan od retkih političara koji sme da ode među ljude a da pri tome ne dobije salve uvreda, orkestirano su krenuli u kampanju nazivajući ga pogrdnim imenima, pokušavajući da ga diskredituju nazivajući DJB strankom teoritečarima zavere u kojoj veruju da je zemlja ravna ploča, što naravno veze sa zdravim razumom nije imalo ali agresivna kampanja je morala da se sprovede. To je odgovaralo i vlasti, jer u DJB vide jedinu realnu opasnost ali su se i opoziciji snovi raspršili kada su uvideli da postoji partija koja može da ode na narodni protest a da ne bude pri tome oterana.
Vratimo se unazad
Ipak, ako se setimo napadi na DJB i Sašu Radulovića krenuli su još ranije, i to direktno od strane N1 televizije i Jugoslava Ćosića. U gostovanju 2017. godine na televiziji N1 uoči predsedničkih izbora Saša Radulović je govorio o tome u kakvoj se sprezi nalazi vlast sa navijačkim grupama, Aleksandrom Stankovićem zvanim Sale Mutavi i Veljkom Belivukom zvani Velja Nevolja, o činjenici da su imali službene legitimacije, službeno oružje, da su komunicirali sa vrhom države i tome na koji način te grupe peru novac od trgovine narkoticima i o krivičnoj prijavi koju je podneo.
Voditelj N1Jugoslav Ćosić je dočekao ovo na nož, tražio dokaze, kao da je posao građana da istražuju kriminal i sakupljaju dokaze, a ne da svoja saznanja podnesu u krivičnoj prijavi, a da policija i tužilaštvo istražuju. Inače, u to doba ceo Beograd je znao i naravno cela policija i svi novinari i svi su se pravili blesavi. Sada, 4 godine kasnije, se sve ovo što je Saša Radulović govorio o sprezi vlasti i kriminala pokazuje kao istina. Koliko je života moglo biti spašeno da je reagovano na vreme? Zašto se nijedan medij nije bavio istraživačkim novinarstvom, već su odlučili da ignorišu ono što je govorio Saša Radulović pre 4 godine?
Suverenizam
Ono što ne odgovara vlasti i tzv. slobodnim i nezavisnim medijima i tzv. opoziciji je upravo ta reč. Suverenizam. Reč koja se u Srbiji ne spominje a DJB je prva partija koja je to učinila. Srbija je kolonija, Vučić je kolonijalni upravnik i valja nam se rešiti takvog statuta naše zemlje. Takođe DJB sve češće pokušava da objasni da je trenutno borba između koorporacija i republika, što takođe ne odogvara tzv. opoziciji i tzv. slobodnim i nezavisnim medijima jer su i oni sami ispostava koorporacija koje se zaklinju u to da im je cilj da ljude izveštavaju blagovremeno i pravovremeno a zapravo im je, na prvom mestu profit, pa tek onda sve ostalo.
Optužbe
Opozicija DJB kritikuje da su Vučićevi, Vučićevi opet govore da su opozicija, RTS, N1, Nova S i drugi mejnstrim mediji ih ne spominju. Što će reći da nemaju ni sa kim dogovor i da su na pravom tragu, čim ne odgovaraju nijednoj političkoj mantri u Srbiji. Ostaje da se vidi kako će DJB i Saša Radulović odigrati na pregovorima sa vlasti i da li će se ulaziti u koaliciju na predstojećim izborima.
BONUS VIDEO
