DIŽI SE SRBIJO, NE DOZVOLI PARADU: Zapad hoće da ubije i porodicu i Boga, ali i da ga zameni

Jasno je da je jedina prava svetovna zaštita od totalitarnih pretenzija bogoboračkog i anti-čovečanskog Zapada multipolarni poredak zasnovan na poštovanju tradicija i njihovih različitosti. Previše ispod radara medija na srpskom prostoru je prošla nedavna informacija koju je na forumu „Armija-2022“ u Podmoskovlju izneo predsednik komisije za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece pri Patrijaršiji RPC, Fjodor Lukjanov.

Naime, Ruska pravoslavna crkva predlaže da se usvoje specijalni međunarodni akti za utvrđivanje tradicionalnih vrednosti u modernom svetu, a da bi platforme za diskusiju mogle biti ODKB, BRIKS i ŠOS.

Kako navodi Lukjanov, danas postoji velika potreba za usavršavanjem bioetičkog zakonodavstva koje ograničava eksperimentisanje na ljudima u svim fazama razvoja, počevši od začeća. Takođe su potrebni akti za zaštitu porodice kao saveza muškarca i žene i „zaštite prava biološkog pola – biti onakvim čovekom kakvim se rodimo, muškarcem i ženom“.

U sferi informativne i duhovne bezbednosti, pak, potrebno je pokrenuti temu zaštite ličnosti i dostojanstva čoveka u digitalnom prostoru.

Glavna pretnja miru

Tokom 1990-ih se u Srbiji odomaćio izraz „kao sav normalan svet“.

To je bila krilatica kojom se u isto vreme izražavala čežnja za životom bez ratova, sankcija i stranih ultimatuma, ali i jasna usmerenost ka zapadnom načinu življenja i vrednostima utemeljenim na Zapadu, pogotovo tokom Hladnog rata – parlamentarna demokratija, slobodna štampa, nemešanje države u privatni život, sloboda savesti, sloboda tržišta i privređivanja, itd.

Taj ideal je podrazumevao i ubeđenost da je najbolje živeti „dosadnim životom“, uredno plaćajući poreze i baveći se svojim privatnim stvarima i čak i ne znati napamet imena političara koji te zastupaju, dok god oni rade ono zbog čega su izabrani.

Međutim, predlog koji iznosi Lukjanov oslikava suštinu da su se stvari temeljno promenile. Dovoljno je samo postaviti pitanje – a od koga je potrebna zaštita porodice kao saveza muškarca i žene, zaštita biološkog pola, zaštita ličnosti i dostojanstva čoveka? I koga je tačno potrebno ograničiti u domenu eksperimentisanja nad ljudima?

Ukratko – od političkog Zapada.

Sa Zapada su krenuli najžešći napadi usmereni na porodicu kao zajednicu muškarca i žene, predvođeni ozakonjivanjem i normalizacijom homoseksualnih „brakova“, a zatim i omogućavanjem takvim parovima usvajanje dece.

Sa Zapada je krenuo i napad na biološki pol, koji je sada navodno postao stvar ličnog izbora ili, u slučaju dece, indoktrinacije i trajnog sakaćenja nevinih duša nedovoljno zrelih za donošenje takvih odluka – a ne bioloških datosti prisutnih od začeća.

Sa Zapada, pogotovo u vremenu posle 11. septembra 2001. godine, krenuo je napad na privatnost i integritet ličnih podataka, o čemu je najbolje svedočio Edvard Snouden.

A kao što sada isplivava u Ukrajini, Zapad je taj koji najagresivnije učestvuje u eksperimentisanju nad ljudima, kršeći sve zamislive bioetičke norme i obzire, u „slavnoj“ tradiciji nacističke Nemačke.

Ono što čini stvar još opasnijom i predmetom globalne zabrinutosti je to što se zapadne „elite“ ne zadovoljavaju time da svoj rat protiv Boga, čoveka i njegove prirode ograniče na sopstveni državno-politički prostor – mada bi već i to samo po sebi predstavljalo globalnu opasnost.

Stvar je u tome, kao što uostalom znamo, da zapadne elite i međunarodne institucije pod njihovom kontrolom na najagresivniji način nastoje da svoje „vrednosti“ nametnu, i silom oružja ako treba, ostatku sveta. Taj totalitarni globalizam i netrpljenje bilo kakve alternative je danas glavna pretnja svetskom miru i opstanku čovečanstva i planete.

Dakle, kad se govori o nastojanjima da se po svaku cenu (ponovo) nametne jednopolarni svet, nije reč samo o geopolitičkoj dominaciji.

Cilj je zameniti Boga

Faustovska zapadna „civilizacija“ ne želi „samo“ fizičku kontrolu nad svetom, već i duhovnu – iako je odavno odbacila duhovnost. Ali joj baš zato svaka duhovnost i smeta, pa je, u sklopu svoje kampanje agresivnog materijalizma i racionalizma, povela rat protiv tradicionalnih religija i svetih spisa, i onog što oni kažu o božanskom i o čovečanskom.

Jer, cilj je ne samo „ubiti Boga u ljudima“ (mnogi se sećaju kako se u vreme ateističkog titoizma kod mnogih roditelja odomaćila pretnja deci: „ubiću Boga u tebi“ – a da u ogromnoj većini razljućeni očevi i majke nisu ni shvatali šta stvarno govore), nego i zameniti Boga.

Ili, po samouverenim rečima Juvala Hararija, „duhovnika“ Klausa Švaba i Svetskog ekonomskog foruma: „Istorija je počela kad su ljudi izmislili bogove, a završiće se kad ljudi postanu bogovi“. A Harari smatra da smo vrlo blizu tog trenutka, odnosno „izbijanja iz domena organskog“ i stvaranja novog algoritmičnog „boga“ – veštačke inteligencije – koji će učiniti konačan kraj „mitu“ o ljudskoj slobodi.

Oni koji su čitali i veruju u monoteističke svete spise znaju da je đavo pao na zemlju sa svog visokog nebeskog položaja pošto se pobunio protiv i pokušao da dođe na mesto Boga. U pripremi za transhumanističku budućnost koja treba da „prevaziđe“ i, po rečima Hararija, učini „suvišnim“ čoveka stvorenog po liku i podobju Božijem, vodi se sve otvoreniji rat protiv čoveka i njegove prirode – odnosno svega onog što prepoznaju i štite tradicionalne vrednosti kultura širom planete.

Ruska pravoslavna crkva očigledno prepoznaje tu opasnost i zato i upućuje ovaj poziv, i to ne samo pravoslavnima.

Jasno je da je jedina prava svetovna zaštita od totalitarnih pretenzija bogoboračkog i anti-čovečanskog Zapada multipolarni poredak zasnovan na poštovanju tradicija i njihovih različitosti. Dakle, za razliku od zapadnog totalitarnog jednopolarizma, multipolarni svet u nastajanju po samoj svojoj definiciji ne pretenduje na nametanje bilo čijih vrednosti (sa ili bez navodnika) celoj planeti.

Štaviše, njegova izgradnja je poslednja nada za kakvu-takvu normalnost – ne u smislu neke nove uravnilovke već upravo u zaštiti prava na različitost, ali i na integritet čovekove prirode, ličnosti i dostojanstva.

Ko danas hoće bar da pokuša da „živi kao sav normalan svet“ – tu težnju može da ostvari samo unutar multipolarnog sveta. Kao što nužno mora da odbaci institucionalizovanu i ideologizovanu „nenormalnost“ koja se paklenom upornošću i arogancijom nameće sa Zapada, pod geslom i prinudom raznih „integracija“ koje „nemaju alternativu“, čime već na delu pokazuju da je za današnji politički Zapad ljudska sloboda, baš kao i ljudska priroda, samo „mit“.

Aleksandar Pavić