VAŠINGTON – Američka kongresmenka Dina Tajtus poručila je da je pozitivan znak što Srbija ne podržava rat u Ukrajini, i da se nada da će je SAD ohrabriti da zauzme aktivniji stav i u vezi sa sankcijama Rusiji.
Tajtus, demokrata koja je nedavno započela sedmi mandat u Predstavničkom domu Kongresa SAD kao predstavnica savezne države Nevada, ponovo će biti deo Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, kao i Pododbora za Evropu , u čijoj nadležnosti su zemlje Zapadnog Balkana.
Vučić: Ukrajina je prijateljska zemlja Srbiji, ali nismo…
Ona je u intervjuu za Glas Amerika danas rekla da je u martu 2022. zajedno sa svojim kolegama iz Kongresa poslala pismo državnom sekretaru Entoniju Blinkenu u kojem poziva na dublje angažovanje SAD na Balkanu, u kontekstu ruskog rata u Ukrajini, iz razloga što je, kako je navela, postalo očigledno da Rusija pomera granice na svakom koraku.
„Svakako sa Srbijom, sa Moldavijom, sa Ukrajinom. I zato smo želeli da budemo sigurni da smo tamo postavili čvrstu granicu, kako Rusija ne bi mogla da proširi svoj uticaj na područja izvan onih gde je već bila u ratu sa Ukrajinom”, izjavila je Tajtus navodi Tanjug.
Ona je rekla i da smatra da je taj dublji angažman američke administracije bio primetan i u odnosima sa Srbijom tokom protekle godine, pored sve pomoći koja je otišla Ukrajini i sankcija Rusiji.
Kurtijeve javne rasprave za otimanje srpske zemlje
Govoreći o lokalnim krizamama u regionu, u kontekstu ukrajinskog rata, Tajtus je rekla da je brine da Moskva može da iskoristi svoj uticaj da potkopa demokratske institucije i gurne te zemlje nazad u sferu uticaja Rusije.
„Videli smo kako se Srbija sada usprotivila i kaže da ne podržava rat u Ukrajini. Postoje neki prilično pozitivni znakovi u Moldaviji, sa novim liderom koji je još više prozapadni, i gaji simpatije ka onome što NATO nudi. Tako da mislim da to funkcioniše, ali svakako je izazov”, rekla je Tajtus.
Na pitanje kakvo je njeno mišljenje o snažnom proruskom i proputinovskom raspoloženju u Srbiji i činjenici da Beograd još ne uvodi sankcije Moksvi, američka zvaničnica je rekla da „nije sve savršeno ali se kreće u pravom smeru” , i takođe je izrazila nadu da će SAD moći da je ohrabruje da zauzme „aktivniji stav”.
Ona je još rekla, da će nakon reizbora ponovo biti u Odboru za spoljne poslove Kongresa i njegovom Pododboru za Evropu i da će joj ključni prioriteti, što se tiče spoljne politike SAD biti jačanje odnose sa NATO-om, eventulano proširenje alijanse na Finsku i Švedsku, i pružanje pomoći zemljama poput Poljske ili Mađarske u kojima, po njenim rečima, demokratija nazaduje.
Tajtus je rekla i da će ohrabriti republikance, koji sada upravljaju Odborom za spoljne odnose Kongresa da se organizuje novo saslušanje o Zapadnom Balkanu.
Vučić: U ponedeljak u Briselu ostajemo pri crvenim linijama o KiM
Američka zvaničnicaje još navela da zemlje Zapadnog Balkana možda ne privlače pažnju medija, ali da Stejt department i SAD svakako prepoznaju da su im potrebni prijatelji u teškim oblastima i da oni neće odustati od svoje pomoći tim zemljama.
Ona je za Glas Amerike, povodom prve godišnjice ruske invazije na Ukrajinu, govorila i o spoljnoj politici SAD, kontinuiranoj podršci Kijeva, u šta spada i nedavna poseta predsednika Džozefa Bajdena.
Tajtus veruje da su američki predsednik i SAD bili vrlo efikasni u jačanju transatlantske alijanse i ujedinjavanju zapadnoevropskih zemalja u podršci Ukrajini protiv ruske agresije.
Ona je govorila još o sankcijama Moskvi kao „alatu američkih spoljnih poslova” i rekla da one funkcionišu i da imaju ogroman uticaj na rusku ekonomiju, ne samo u oblasti bankarstva, već i u otporu prema bilo kakvom izvozu koji bi Rusija mogla da ima.
„Viđeli ste kako mnogi od njihovih biznisa posrću. Dakle, da, sankcije funkcionišu. A predsednik je upravo najavio da će biti sankcija protiv elita i kompanija koje pokušavaju da izbegnu sankcije koje smo već postavili ili podržavaju rusku ratnu mašinu”, saopštila je Tajtus.
Ona je još najavila, vezano za rat u Ukrajini da će Kijevu biti poslato dodatno oružje, i da su se SAD obavezale da će se boriti do kraja, kao i Ukrajinci, kao i da postoji određeni optimizam da se Ukrajina neće predati i da Rusija neće marširati ulicama njenog glavnog grada.
