U svojoj tiradi o tabloidima ova „moralna gromada“ očigledno je u intervjuu
Danasu, u kom je napao i predsednika SANU što je govorio za Kurir, zaboravio da pomene da je i sam bio suvlasnik jednog – Presa, i to sa tajkunom Miškovićem.

Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, predstavio se u intervjuu za Danas maltene kao mesija, moralni čistunac, borac za demokratiju, a u istom tom intervjuu dao je sebi za pravo da vređa intelektualnu elitu – akademike, profesore, ambasadore i da im deli lekcije kako će se ponašati, u kojim medijima bi smeli ili ne da se oglašavaju! Ova „moralna gromada“ usudila se da prozove akademike, profesore i novinare jer ćute, a zatražio je i od „profesionalnih novinara“ da se ograde od onih koji rade u tabloidima. Isti taj borac za demokratiju je dozvolio sebi da kritikuje predsednika SANU Vladimira Kostića zbog intervjua Kuriru, ali i američkog ambasadora Entonija Godfrija zbog gostovanja na TV Hepi.

U svojoj tiradi o tabloidima očigledno je zaboravio da pomene da je svojevremeno i sam bio suvlasnik jednog – Presa, i to sa tajkunom Miroslavom Miškovićem, i koji je koristio za obračun sa političkim neistomišljenicima, neretko i sa stranačkim kolegama iz DS. Nije ni slovom pomenuo, očito opet zaboravljajući, da danas stoji iza malog bljutavog tabloida, novog Presa, koji piše navijačke tekstove o određenim opozicionarima. I to toliko bljutavog i neprofesionalnog da nikada u svojim „tekstovima“, koji obiluju neistinama, neproverenim informacijama i napadaju po diktatu ovog moćnika i njegovog interesno-poslovnog lobija, nema odgovor i druge strane.

Ko mu se zameri…

– Ne čitam Kurire, Informere, Telegrafe, kao ni ostala propagandna glasila koja služe za širenje mržnje i „ubijanje“ svih kojih drugačije misle. Smatram da je sramota što za takvo glasilo govori predsednik SANU – kazao je Đilas, a usput izrazio i čuđenje što je američki ambasador otišao na TV Hepi. Govoreći o medijima, Đilas je naveo i da nije krivica samo u „režimskim medijima“, već i u onim profesionalnim koji nikako da se ograde od onih koji rade u tabloidima.

– Već sam govorio i o krivici svih onih koji ćute kako ne bi postali meta tih napada. Zašto profesionalni novinari ne izađu i ne kažu da ljudi koji rade u Informeru, Kuriru, Srpskom telegrafu, Pinku nisu novinari – kazao je on. Nije novina da upravo oni koji imaju najmanje prava i kredita dele moralne lekcije, pa čak i akademicima, ali da nekadašnji suvlasnik tabloida priča o štetnom uticaju tabloida na društvo, jeste.

Đilas je očito zaboravio šta je radio sa svojim tabloidom Pres – da je svako ko mu se zamerio završio na naslovnoj, da je, u želji da preuzme DS, blatio deo saboraca. A taj manir zabijanja noža u leđa najbližim saradnicima, mešetarenje po drugim strankama, otimanje ljudi „neguje“ i danas. Samo poslednji u nizu je, da ga podsetimo ako je i to zaboravio, Vuk Jeremić, kojem u tajnom dilu sa Nikolom Jovanovićem otima ljude i odbore.

Garnituru svojih ljudi iz nekadašnjeg tabloida Pres kasnije je udomio u svojim drugim medijima ili stranci. Tako je Vuk Vučurević, koji je bio direktor Presa, kasnije je bio na istoj poziciji u Našim novinama, koje su važile za bliske Đilasu, a danas je generalni sekretar u SSP. Đorđe Stefanović, koji je bio direktor firme koja je izdavala Pres, a jedno vreme je radio i u Đilasovoj „Dajrekt mediji“, danas je direktor malog bljutavog tabloida, novog Presa, koji upravo i služi kao glasilo njegovog SSP.

Sve je ovo Đilas preskočio da pomene govoreći o tabloidima i nečasnim novinarima, iskoristivši tako list Danas, koji je nekad važio za ugledni, građanski list, za promovisanje novog, umivenog političara, gadljivog na tabloidno pisanje.

Lažni evropejac

Nije se nekadašnji gradonačelnik setio da pomene i da je u vreme dok je vodio Beograd delio koverte podobnim novinarima, onima koji su bili spremni sve da urade za njegov prljavi interes.

Čitajući pomenuti intervju, teško da bi čovek ovog „umivenog“ Đilasa mogao da poveže sa onim nekadašnjim. Sa čovekom koji je dao ovlašćenje svom gradskom menadžeru da potpiše aneks ugovora sa firmom „Apeks solušen teknolodži“, koja je uvela sistem bus plus naplate, a kojim se ovoj kompaniji omogućava da dobije milione prodala karte za prevoz ili ne.

Sa čovekom koji je nabavio tramvaje, čuvene „špance“, a koji zbog dužine ne odgovaraju uslovima u Beogradu. Ili onda kada je nasilno raselio Rome, zbog čega se pola evropske administracije diglo protiv Srbije. Ne bi čovek ovog lažnog evropejca mogao da poveže ni sa onim Đilasom koji je ponosno isticao da nema šta on da ide na gej paradu, ne skrivajući prezir prema članovima te zajednice. Ili kad je istrajao u svom naumu da poseče velelepne platane u centru Beograda i pored upozorenja struke i javnosti. Nije Đilas slušao struku ni kad su ga upozoravali da ne treba da se gradi Most na Adi, da su potrebniji mostovi u drugim delovima grada, ali i kad je neko izvukao računicu koliko je Đilasovo čedo s jednim pilonom preplaćeno.

Može biti i da nije reč o istom onom Đilasu koji je doveo rijaliti u Srbiju i zaradio ozbiljne pare na tom formatu, a sad kuka o štetnom uticaju istog kad je on ispao iz igre.

Pitanje je i da li je Dragoljub Petrović, glavni urednik Danasa, koji je, uzgred, tri godine pisao kolumne za Kurir, a koji je sada omogućio Đilasu da u novinama koje vodi proziva njegove kolege, zaboravio svu štetu koju je nekadašnji gradonačelnik naneo medijima. Ili su na tu amneziju Petrovića uticali honorari koje dobija u Junajted grupi.

Možda su Đilas i  list Danas sve ovo zaista i zaboravili, ali građani Srbije nisu.

Marko Matić: Mediji nisu smeli ni sliku da mu objave bez dozvole

Marko Matić, analitičar, kaže da su pokušaji lidera SSP da, prema sopstvenom nahođenju, određuje ko su podobni novinari, a koji ne, jasan pokazatelj da je on bio i ostao tajkun i političar koji je čitavu svoju delatnost zasnovao na kontroli medija:

– Najopasnije je što je to radio u vreme dok je bio na vlasti, kada mediji nisu smeli čak ni njegovu fotografiju da objave dok ne dobiju dozvolu za to. Pritiscima i pretećim izjavama o medijima Đilas i danas poručuje šta bi se dogodilo sa medijskom scenom Srbije ukoliko bi se on ponovo našao u mogućnosti da sa pozicije vlasti.

Ivan Ninić o finansijskim izveštajima: Za malverzacije u Presu niko nije odgovarao

Ivan Ninić, osnivač Centra za vladavinu prava, kaže da Đilas zaboravlja da je on bio začetnik medijsko-marketinškog biznis vladanja kroz tabloid Pres.

– Stvoren je tabloid (Pres) za obračun sa neistomišljenicima, ali i sa stranačkim kolegama. Pritom, taj tabloid je bitno determinisao odnose i unutar opozicionih stranka – otvarao je afere samo za pojedine ljude. Kompletno oglašavanje Presa zavisilo je od kanalisanja državnog novca i pritisaka na privatne kompanije. Taj njegov medijski biznis projekat je propao kad su Đilas i ekipa izgubili uticaj na budžetsko-novčane tokove. To kažem na osnovu činjenica, jer sam imao uvid u zapisnike poreske policije o finansijskim tokovima Presa. I nije mi poznato da je iko odgovarao za te finansijske malverzacije – kaže Ninić.