Centar savremene politike/European Western Balkans objavio je izveštaj iz senke „Stanje demokratije u Srbiji 2021“. Oslanjajući se na kriterijume za članstvo u EU iz Kopenhagena, kao i izveštaje Evropske komisije o državama kandidatima, „Stanje demokratije u Srbiji 2021“ pokriva pet oblasti: izbore, rad parlamenta, upravljanje, civilno društvo i slobodu izražavnja.
Stanje demokratije u Srbiji 2021” peti je po redu godišnji izveštaj iz senke koji Centar savremene politike / EWB objavljuje na ovu temu, a pokriva period od oktobra 2020. do septembra 2021. godine.
– Od 2017. godine, kada izlazi prvi izveštaj iz senke Centra savremene politike o stanju demokratije u Srbiji, došlo je do jasnog i ubedljivog slabljenja demokratskih institucija, kako po ocenama stranih, tako i domaćih organizacija i stručnjaka – navodi se u uvodu.
Kako se dodaje, nakon kontroverznih parlamentarnih i lokalnih izbora u junu 2020, ali i drugih ozbiljnih problemima pokrivenih prethodnim izveštajem, postavljeno je pitanje da li je Srbija još uvek demokratska zemlja, kao i da li se zbog toga udaljava od članstva u Evropskoj uniji.
– Godinu dana kasnije, oba pitanja ostaju otvorena. U Srbiji funkcioniše skoro pa jednopartijski parlament bez opozicije, civilno društvo i mediji se nalaze pod pritiskom, dok je medijski pluralizam još ugroženiji. Sa druge strane, Srbija nije napravila ni najmanji korak ka članstvu u Evropskoj uniji u poslednjih godinu dana, ne otvorivši nijedno novo poglavlje ili klaster u ovom periodu – navodi se.
U izveštajnom periodu, navodi se u dokumentu, pokrenuti su procesi radi popravljanja izbornih uslova, ali za sada nema dokaza da je ijedan od ovih procesa značajnije unapredio izborne uslove.
Kada je reč o radu parlamenta, u izveštaju se navodi da je period u kojem u Narodnoj skupštini Republike Srbije nema nivoa pluralizma uobičajenog za demokratske države, a koji traje preko dve godine, ukazuje na sada već duboku krizu parlamentarizma u Srbiji.
– Ovaj kontekst oduzima suštinski značaj svim proceduralnim poboljšanjima koja su se u međuvremenu javila. Ona će se moći smatrati suštinskim poboljšanjem u radu parlamenta ako se zadrže i u sazivima u kojima budu bile predstavljene relevantne opozicione organizacije – stoji u izeštaju.
Prostor za slobodno delovanje i razvoj organizacija civilnog društva (OCD) nastavlja trend sužavanja, iako su formalno preduzete određene mere za njihovo uključivanje u proces izrade određenih propisa.
Izveštaj ističe da u podrivanju rada OCD značajnu ulogu nastavljaju da imaju i fantomski portali poput sada već ugašenog portala Prismotra.
– Ovaj portal je nakon objavljivanja izveštaja Stanje demokratije u Srbiji za 2020. godinu, njegove autore označio kao doušnike Zapada u Srbiji i objavio njihove biografije.
U odeljku o slobodi izražavanja, podseća se da je, sredinom marta, šest novinarskih udruženja istupilo je iz Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, a kao razlozi navedeni su „napadi na KRIK, ali i kontinuirani napadi na članove i članice ovih udruženja i asocijacija u medijima koji krše Kodeks novinara Srbije, a koji ostaju bez adekvatne reakcije”.
I u ovom izveštajnom periodu mediji u Srbiji naišli su na mnogobrojne prepreke, od ekonomskih pritisaka kroz sufinansiranje medijskih sadržaja, do SLAPP tužbi, ograničavanja medijskog pluralizma i smanjenja slobodne konkurencije na medijskom tržištu.
Izveštaj je objavljen u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ koji sporovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ) uz podršku Kraljevine Švedske.
