KASA SE PRAZNI: Dijaspora smanjila slanje novca u Srbiju

Obavezno pročitajte

„Dragi naši”, odnosno oni koji rade u inostranstvu, u godini pandemije su svojim porodicama poslali za petinu manje para. Oktobarski izveštaj Svetske banke ukazuje na tendenciju naglog pada priliva deviznih doznaka u Srbiju za 20 odsto u 2020. godini, potvrđuje za naš list Vladimir Grečić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji koji se godinama bavi problematikom priliva doznaka od naše dijaspore.

„Pandemija kovida 19 je, bez sumnje, imala negativan uticaj na sve tokove transakcija u Srbiji, pa i na devizne doznake migranata i iseljenika naše zemlje”, kaže on. S obzirom na to da je u srpska dijaspora poslala u matičnu državu više od 4,2 milijarde dolara u 2019. godini, za prošlu godinu mogla se očekivati „pošiljka” vredna više od 3,3 milijarde dolara. U godini pre korone priliv deviznih doznaka migranata u matičnu državu bio je manji za 4,7 od priliva u 2018. godini, a kao jedan od razloga za manji priliv navođeno je i to što su odlazile cele porodice pa nisu imale kome da šalju pare.

Stručnjaci Svetske banke u oktobarskom izveštaju predviđaju da će kod zemalja sa niskim i srednjim prihodima, količina novca koju radnici migranti šalju u zemlje porekla biti manja do kraja 2021. za oko 14 odsto.

„Naravno, taj pad će građane nekih zemalja primalaca deviznih doznaka pogađati više, a neke manje, sve u zavisnosti od odnosa doznaka prema BDP-u. Među najvažnijim faktorima koji dovode do pada doznaka su slab ekonomski rast i nivo zaposlenosti u zemljama domaćinima migranata, visoke cene nafte, slabljenje vrednosti valuta zemalja koje šalju doznake u odnosu na američki dolar”, kaže Grečić.

Smanjenjem će u 2020. i 2021. godini biti pogođeni svi regioni, a najoštriji pad očekuje se u Evropi, pa samim tim i Srbiji i centralnoj Aziji (za 16 i osam odsto), zatim u istočnoj Aziji i na Tihom okeanu (11 i četiri odsto), na Bliskom istoku i u Severnoj Africi po osam odsto, u subsaharskoj Africi (devet i šest odsto), Južnoj Aziji (četiri i 11 odsto) i u Latinskoj Americi i na Karibima (0,2 i osam odsto).

„U ovoj pandemiji, negativni efekat smanjivanja izvora doznaka zahteva celovit odgovor ne samo zbog siromašnih zemalja, već i bogatih. Pre svega, globalna zajednica mora prepoznati korist zadržavanja migranata tamo gde jesu, u zemljama domaćinima, što je više moguće.

Zadržavanje migranata pomaže zemljama domaćinima da održe i ponovo pokrenu osnovne poluge usluga u svojim ekonomijama i omoguće da doznake u zemlje primalaca nastave da teku, čak i ako su na znatno smanjenom nivou. Drugo, zemlje donatori i međunarodne finansijske institucije takođe moraju da se uključe da pomognu zemljama porekla migranata ne samo da se bore protiv pandemije, već i da ublaže šok gubitkom ovih tokova privatnog dohotka, baš kada je ovim zemljama sa niskim prihodima i krhkim ekonomijama najpotrebnija pomoć”, smatra Grečić.

srb
Sve manje para od dijaspore za Srbiju

Prema poslednjim podacima NBS ukupan priliv po osnovu doznaka (ličnih transfera) u periodu januar–oktobar 2020. u Srbiji iznosio je 2,508 milijardi evra, što je za 424,6 miliona evra (14,5 odsto) manje u odnosu na isti period prethodne godine. Preračunato prema aktuelnom kursu dolar–evro onih 3,3 milijardi dolara o kojima govori Svetska banka je oko 2,7 milijardi evra tako da su podaci manje-više slični.

Inače, NBS koristi metodologiju platnog bilansa MMF-a prema kojoj su doznake obuhvaćene kroz stavku koja se naziva lični transferi, a obuhvata: doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoć i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima rezidentima Srbije

„Manji priliv doznaka je posledica pandemije virusa korona i njenog nepovoljnog uticaja na ekonomska kretanja u zemljama u kojima dominantno radi naša dijaspora. Prilivi doznaka niži su ne samo u Srbiji, već i na globalnom nivou. Uticaj pandemije na kretanja doznaka je dvojak. Pre svega, pad BDP-a u zemljama iz kojih se šalju doznake utiče na smanjenje raspoloživih sredstava koje ljudi mogu da izdvoje i da pošalju u matične zemlje. Dodatno, i same mere ograničavanja kretanja u cilju suzbijanja širenja virusa, otežavaju prenos dela doznaka koji se ne obavlja putem zvaničnih kanala, to jest doznaka koje dijaspora donosi u gotovini”, kažu u NBS.

Trošak slanja

Baza podataka Svetske banke o cenama doznaka pokazuje da je globalni prosečni trošak slanja 200 dolara iznosio 6,8 odsto od vrednosti doznake u trećem kvartalu 2020. i uglavnom je nepromenjen od prvog kvartala 2019. godine.

To je više nego dvostruko od cilja održivog razvoja 2030. koji predviđa tri procenta.

SourcePolitika

Ostavite komentar

Najnovije objave

Rani radovi “Čede podmornice”

Propali advokat Čeda Stojković zvani "Čeda podmornica" u svojoj bližoj ali i daljoj okolini poznat je kao teški alkoholičar,...

Još priča na sličnu temu