15.1 C
Belgrade
četvrtak, 25 februara, 2021

KASA SE PRAZNI: Dijaspora smanjila slanje novca u Srbiju

NAJČITANIJE

- Advertisement -

„Dragi naši”, odnosno oni koji rade u inostranstvu, u godini pandemije su svojim porodicama poslali za petinu manje para. Oktobarski izveštaj Svetske banke ukazuje na tendenciju naglog pada priliva deviznih doznaka u Srbiju za 20 odsto u 2020. godini, potvrđuje za naš list Vladimir Grečić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji koji se godinama bavi problematikom priliva doznaka od naše dijaspore.

„Pandemija kovida 19 je, bez sumnje, imala negativan uticaj na sve tokove transakcija u Srbiji, pa i na devizne doznake migranata i iseljenika naše zemlje”, kaže on. S obzirom na to da je u srpska dijaspora poslala u matičnu državu više od 4,2 milijarde dolara u 2019. godini, za prošlu godinu mogla se očekivati „pošiljka” vredna više od 3,3 milijarde dolara. U godini pre korone priliv deviznih doznaka migranata u matičnu državu bio je manji za 4,7 od priliva u 2018. godini, a kao jedan od razloga za manji priliv navođeno je i to što su odlazile cele porodice pa nisu imale kome da šalju pare.

Stručnjaci Svetske banke u oktobarskom izveštaju predviđaju da će kod zemalja sa niskim i srednjim prihodima, količina novca koju radnici migranti šalju u zemlje porekla biti manja do kraja 2021. za oko 14 odsto.

- Advertisement -

„Naravno, taj pad će građane nekih zemalja primalaca deviznih doznaka pogađati više, a neke manje, sve u zavisnosti od odnosa doznaka prema BDP-u. Među najvažnijim faktorima koji dovode do pada doznaka su slab ekonomski rast i nivo zaposlenosti u zemljama domaćinima migranata, visoke cene nafte, slabljenje vrednosti valuta zemalja koje šalju doznake u odnosu na američki dolar”, kaže Grečić.

Smanjenjem će u 2020. i 2021. godini biti pogođeni svi regioni, a najoštriji pad očekuje se u Evropi, pa samim tim i Srbiji i centralnoj Aziji (za 16 i osam odsto), zatim u istočnoj Aziji i na Tihom okeanu (11 i četiri odsto), na Bliskom istoku i u Severnoj Africi po osam odsto, u subsaharskoj Africi (devet i šest odsto), Južnoj Aziji (četiri i 11 odsto) i u Latinskoj Americi i na Karibima (0,2 i osam odsto).

„U ovoj pandemiji, negativni efekat smanjivanja izvora doznaka zahteva celovit odgovor ne samo zbog siromašnih zemalja, već i bogatih. Pre svega, globalna zajednica mora prepoznati korist zadržavanja migranata tamo gde jesu, u zemljama domaćinima, što je više moguće.

- Advertisement -

Zadržavanje migranata pomaže zemljama domaćinima da održe i ponovo pokrenu osnovne poluge usluga u svojim ekonomijama i omoguće da doznake u zemlje primalaca nastave da teku, čak i ako su na znatno smanjenom nivou. Drugo, zemlje donatori i međunarodne finansijske institucije takođe moraju da se uključe da pomognu zemljama porekla migranata ne samo da se bore protiv pandemije, već i da ublaže šok gubitkom ovih tokova privatnog dohotka, baš kada je ovim zemljama sa niskim prihodima i krhkim ekonomijama najpotrebnija pomoć”, smatra Grečić.

srb
Sve manje para od dijaspore za Srbiju

Prema poslednjim podacima NBS ukupan priliv po osnovu doznaka (ličnih transfera) u periodu januar–oktobar 2020. u Srbiji iznosio je 2,508 milijardi evra, što je za 424,6 miliona evra (14,5 odsto) manje u odnosu na isti period prethodne godine. Preračunato prema aktuelnom kursu dolar–evro onih 3,3 milijardi dolara o kojima govori Svetska banka je oko 2,7 milijardi evra tako da su podaci manje-više slični.

Inače, NBS koristi metodologiju platnog bilansa MMF-a prema kojoj su doznake obuhvaćene kroz stavku koja se naziva lični transferi, a obuhvata: doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoć i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima rezidentima Srbije

„Manji priliv doznaka je posledica pandemije virusa korona i njenog nepovoljnog uticaja na ekonomska kretanja u zemljama u kojima dominantno radi naša dijaspora. Prilivi doznaka niži su ne samo u Srbiji, već i na globalnom nivou. Uticaj pandemije na kretanja doznaka je dvojak. Pre svega, pad BDP-a u zemljama iz kojih se šalju doznake utiče na smanjenje raspoloživih sredstava koje ljudi mogu da izdvoje i da pošalju u matične zemlje. Dodatno, i same mere ograničavanja kretanja u cilju suzbijanja širenja virusa, otežavaju prenos dela doznaka koji se ne obavlja putem zvaničnih kanala, to jest doznaka koje dijaspora donosi u gotovini”, kažu u NBS.

Trošak slanja

Baza podataka Svetske banke o cenama doznaka pokazuje da je globalni prosečni trošak slanja 200 dolara iznosio 6,8 odsto od vrednosti doznake u trećem kvartalu 2020. i uglavnom je nepromenjen od prvog kvartala 2019. godine.

To je više nego dvostruko od cilja održivog razvoja 2030. koji predviđa tri procenta.

- Advertisement -
SourcePolitika
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti