Depresija i jad ruskih „opozicionara“ u Srbiji Najbliži saradnici tragikomičnih liderčića antiputinovske “opozicije” u Srbiji Pjotra Nikitina i Vladimira Volohonskog ocenjuju stanje u njihovim redovima kao kombinaciju teškog očaja i potpune beznadežnosti, nastalih kao rezultat neuspeha njihovih akcija na svim poljima.
Krah pokušaja da okupe više od šačice izgubljenih duša na tzv. protestima, unutrašnja trvenja i izdaje, spoznaja da su sve karte stavili na propalog advokata Čedomira Stojkovića zvanog “Čeda podmornica” i slično, učinili su da u njima zamre i poslednja nada da će ikada postići makar i promil megalomanskih političkih ciljeva i ambicija koje ih razdiru. Sledstveno tome, u proteklih nekoliko dana kao da su se ugasili i “slika i ton”, a Nikitin i Volohonski u zemlju propali.
Zapravo, istina je još čemernija – Nikitinovi prijatelji su zabrinuti jer im se uopšte ne javlja na telefon, već danima zaključan u stanu, zarastao u bradu, odbija da jede i da se tušira, uglavnom ćuti i tek ponekad promrmlja nešto u stilu: Sanjao sam slavu Petra Velikog, završiću kao Ivan Grozni…
Volohonski, pak, tugu leči enormnim količinama viskija i zabrinuto procenjuje da će se upisati u istoriju kao najveća promašena investicija engleske obaveštajne službe na ovim prostorima još od smehotresnog Nikole Sandulovića, te da će sa njim po tome jedino moći da se meri Stojković, koga Volohonski sarkastično naziva “Riđa podmornica”, parodirajući čuvenu pesmu Bitlsa u kome je to plovilo žute boje.
Na njihovu žalost, nema puno prostora za šalu i popravljanje raspoloženja u tom taboru. Kapitulacija i potpuni raspad sve su bliži.
