Žujović o trenutnoj situaciji
Zbog čega – da bismo sačuvali mentalno i fizičko zdravlje „uprkos svemu“ – najpre treba da počnemo da se smejemo, u razgovoru za „Pečat“ tumači pulmolog i načelnik dnevne bolnice u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu, koji je u jeku pandemije virusa korona posle nekoliko dežurstava (pored lične zaštitne opreme) i sam postao žrtva zaraze.
Dr Dejan Žujović, pulmolog i načelnik dnevne bolnice u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu, po zadatku je u jeku pandemije virusa korona iz matične ustanove otišao u KBC „Dr Dragiša Mišović“ i posle nekoliko dežurstava i pored lične zaštitne opreme i sam postao žrtva zaraze. Srećom, velikim zalaganjem svojih kolega, i uz pomoć skupe antivirusne terapije, posle desetak dana je izlečen. Iz perspektive stručnjaka za plućne bolesti, a onda i pacijenta, prvi je upozorio javnost na nedovoljan broj respiratora u srpskim bolnicama.
A onda se s dvojicom svojih kolega, lekara, prvoga dana protesta pred Skupštinom pridružio ogorčenom narodu da iskaže nezadovoljstvo zbog najave mogućeg ponovnog uvođenja policijskog časa.
Povoda za razgovor s hrabrim i u mnogo čemu neobičnim dr Žujovićem ima napretek, nas je interesovalo šta misli o najaktuelnijim temama.
„Situacija je mnogo ozbiljnija nego što misli većina naroda kome Krizni štab i mejnstrim mediji plasiraju laži i poluinformacije. Napadnuti smo virusom koji nije prirodan već proizveden u laboratoriji, i dok broj zaraženih svakodnevno raste, naši resursi za odbranu su sve upitniji. Jer organizacija zdravstvenog sistema Srbije nametnuta nam je od savetnika predsednika Srbije koji je došao iz Engleske i pre toga uništio zdravstvenu zaštitu u svojoj zemlji.
Posledice su nesagledive kako u pogledu broja obolelih i žrtava zaraze, tako i na sveukupnom ekonomskom planu. Narod je to, vidim, shvatio, i odlučio da stvar uzme u svoje ruke, a ja ću mu i lično pomoći jer smo stigli do crvene linije preko koje ne može dalje. Virus korona je počeo da budi naše đedove u nama. Ja sam probuđeni Šumadinac rodom iz Kraljeva koji zovu đedova ne odoleva. Moramo da izbegnemo još jedno međusobno prolivanje srpske krvi i sprečimo biološko nestajanje nacije“, rekao je na početku razgovora za
„Pečat“ dr Žujović.
Doktore, ne izgledate kao neko ko je preležao opasnu bolest! Kako ste uspeli da „fasujete“ virus?
To što sam kao doktor oboleo od korone i nije mi važnije životno dostignuće. I ne bi trebalo da me određuje, jer moje životne stavove, moje političke, emotivne, ljudske i komšijske stavove ne određuje to čime se bavim. Zarazio sam se kada sam iz matične ustanove premešten u KBC „Dr Dragiša Mišović“ kao stručna pomoć zbog potrebe službe. Dežurao sam svaku drugu-treću noć od 22.30 do osam ujutro pod skafanderom i kompletnom ličnom zaštitnom opremom.
Sve dok jednom nisam otišao da posetim kolegu anesteziologa koga nisam poznavao, divnog mladog čoveka, mog Šumadinca rodom iz Kragujevca. I pored sve propisane zaštite, vreme kontakta je učinilo svoje. Posle četiri dana, neposredno pred poslednje dežurstvo, probudio sam se s jakom drhtavicom i neverovatnim pokretima tela, a nakon sat dobio temperaturu 39 stepeni. Pozvao sam koleginicu koja je bila zadužena za brigu o medicinskom osoblju i na njenu inicijativu uradio skener, što je pokazalo upalu kompletnog desnog plućnog krila. Srećom, zbog dobre kondicije nisam osećao zamor ni imao druge komplikacije.
Sledećih desetak dana bio sam pacijent svojih kolega. Kad su došli u vizitu, pitali su me šta će mi parfemi koje sam doneo iz kuće, a ja im odgovorio da se pred Svaroga ide čist i mirišljav. Ubrzo sam počeo da radim sklekove na terasi trudeći se da mentalno ne podlegnem lošim mislima ili depresiji. I uz zaista veliku pomoć ljudi koji rade u KBC „Dragiša Mišović“ relativno brzo sam izlečen.
