O tome piše Predrag Slijepčević (Peđa Leuka)u svom “UPOZORENJU” koje se deli po društvenim mrežama. Tekst prenosimo u celosti:
UPOZORENJE
Prošlog ponedeljka sam bio na sastanku gde su se prezentovali rezultati istraživanja o uslovima lečenja kancera pluća u 26 zemalja u Evropi, među kojima je i Srbija.
Sastanku su prisustvovali lekari, predstavnici Batuta, PIO fonda, članovi Udruženja Punim plućima, koje se bori protiv kancera pluća i ja kao predstavnik Foruma pacijenata Srbije.
Istraživanje je radio čuveni Ekonomist iz Londona. Sastanak je bio stručnog karaktera, tako da nije bilo obaveštenja za javnost. Rezultate nam je prestavila gospođa koja je samo zbog toga i došla iz Londona.
U njenom prikazu je navela ciljeve istraživanja, način i sve ostale bitne činjenice iz istraživanja. Kako u Srbiji nama nekih podataka, ili ako ih ima, onda su zastareli, iznela je i to činjenično stanje.
Pored nje, obratilo nam se i nekoliko lekara, takođe iznoseći činjenice i manjkavosti kod nas. Na kraju se javila i predstavnica udruženja i rekla šta to sve pacijente tišti. I sve je to urađeno sa jasnim ciljem da se pokaže realno stanje u Srbiji, kada je u pitanju kancer pluća.
Jasno i objektivno je ukazano na propuste i dati su predlozi kako da se stanje poboljša.
Kada je započela otvorena diskusija javila se Pomoćnik direktora za javno zdravlje i populacionu politiku Prof. dr Darija Kisić Tepavčević spec. epidemiologije. Ona je i razlog što ovo pišem.
Prvo je gošći iz Engleske odgovorila da, iako jeste da nemamo sve podatke, a ni Nacionalnu strategiju, da to nije važno jer se na tome radi, i da će jednog dana sve to biti. Onda je doktorima objasnila da je stanje u zdravstvu odlično, a svima nam je rekla da se radi na tome da pušači koji obole od kancera pluća, budu ograničena neka prava, kad je lečenje u pitanju, zbog upravo te činjenice da su pušači.
Iako nismo verovali šta čujemo, ipak smo morali da reagujemo. I tako smo svi, jasno i glasno rekli Pomoćnici Direktora da nije u pravu, da propusta ima veoma mnogo i podvukli smo da nikakva diskriminacija pacijenata na pušače i nepušače nije prihvatljiva, i da bi to bio problem i etičke prirode, a to i sam Ustav Srbije ne dopušta.
Pomoćnica Direktora se složila da postoje mali problemčiči etičke i pravne prirode, ali da će to oni da reše. Nije objasnila ko su to oni. A upravo je to suštinsko pitanje. O njemu ćemu još malo kasnije.
HRVATSKI BIOLOG: Gde vam je zdrav razum? Zašto je 300 smrti važnije od 50.000? A RAK?
Da ne bi dužio priču, ovo se nastavilo sve dok, Pomoćnica Direktora nije iskoristila priliku, kada se spomenuo mogući ozbiljan primer korupcije državnih organa, a zarad netačnog rangiranja uspešnosti Srpskog zdravstva na nivou Evrope, i demonstrativno napustila skup.
Inače, skup se nastavio, i završen je i bez prisusva Pomoćnice Direktora.
Zemlja je nastavila da se okreće i oko svoje ose, a boga mi i oko Sunca, Kao da se ništa nije desilo.
Nešto manje od dva okreta Zemlje oko svoje ose, ili drugačije rečeno u sredu, opet smo se videli, gorepomenuta Pomoćnica Direktora i ja.
Prisustvovali smo tribini koja je održana u Sava Centru povodom predstavljanja publikacije “Rani karcinom dojke u populaciji žena u Republici Srbiji: opterećenje bolešću u sadašnjosti, izazovi i stremljenja u budućnosti”.
Nosilac izrade ovog ovog dokumenta je Institut za javno zdravlje “Batut”. Pomoćnica Direktora je predstavljala nosioca izrade ovog dokumenta a ja sam došao i u ime Foruma pacijenata Srbije, i u ime Leuke. Publikacija je predstavljena i sve je bilo u naboljem redu dok nisu počela pitanja.
Jedna od pacijentkinja koja je upravo završila sa lečenjem je postavila pitanje, zašto se žene koje ne odu na zakazani pregled dojki mamografom, nekako ne primoraju da urade pregled, čak i pod pretnjom kazne, jer je rano otkrivanje jedan od preduslova uspešnog lečenja.
E, na to pitanje, Pomoćnica Direktora se ozarila i sva srećna izjavila da iako je tema malo škakljiva i sa nizom otvorenih pitanja, da je novi zakon rešio to pitanje. Kako, pa prosto.
Žene koje se ne pojave na mamografiji će, ako obole od karcinoma, plaćati 70 % od cene lekova.
Na to je pacijentkinja koja je postavila pitanje zgroženo rekla da je to užasno, jedna od doktorki je ispravila Pomoćnicu Direktora rekavši da je to nacrt zakona i da se ona duboko nada da to neće proći, jer postoje etičke a i pravne poteškoće. Još nekoliko prisutnih je jasno izrazilo svoje neslaganje.
Ako mislite da se Pomoćnica Direktora pokolebala, grešite. Opet je rekla da iako postoje problemčiči, oni će to rešiti.
I opet nam nije objasnila ko su to oni.
Moram da priznam da sam i ja učestvovao.
Kako sam u ponedeljak pokušao da Pomoćnici Direktora objasnim da su tema pacijenti i kako im pomoći, a ne nadgornjavati se i pokušavati da nam se dokaže da je stanje odlično, a svi znamo da je katastrofalno, sada sam joj rekao da država nema pravo da kažnjava žene što se ne odazivaju na pozive. Neuspeh je krivica države. I upozorio je da ne pokušavaju da diskriminišu pacijente, jer to neće na dobro da izađe. Ta polemika nije dugo trajala jer je tribina vrlo brzo završena. Možda i zbog toga što bi bilo glupo da Pomoćnica Direktora ode sa prezentacije svoje publikacije, Pomoćnica Direktora je ostala do kraja.
Evo ovo su činjenice. I odgovorno tvrdim da sve što sam napisao, jeste se i desilo.
Ovih dana sam mnogo razmišljao šta ovakav stav jednog od najviših rukovodioca, jedne tako važne državne institucije kao što je Batut znači.
Ako neko ko predstavlja državu izjavi da su pušači sami krivi za rak koji su dobili, i da prema tome ne trebaju da imaju sva prava na lečenje kao i drugi. Ako neko ko predstavlja državu izjavi da će da će žene koje nisu otišle na zakazanu mamografiju plaćati 70% cene ako dobiju rak dojke.
Nisam našao nikakvo drugo objašnjenje osim ovog.
Država je rešila da osobe koje su dobile rak podeli u dve grupe. Oni koji su sami krivi. One koji nisu sami krivi.
Prvi korak je:
Oni koji su sami krivi, ima da plaćaju svoje lečenje,
Drugi korak je:
Ma svi koji su dobili rak su sami krivi, svi da plaćaju lečenje.
Treći korak je:
Ma ko god da je bolestan, nebitno kakva je bolest u pitanju,šta nas briga, sam nek se leči, sam se i razboleo.
I na kraju, voleo bi da grešim. Ali sam svestan da, ako oni, iako ne znam ko su, hoće da ozakone diskriminaciju, tu će biti početak kraja zdravstvene zaštite u Srbiji. Jednom kad se krene tim putem, gde je kraj. Naše iskustvo življenja u ovoj zemlji nas je valjda do sad naučilo. Ne bi spominjao primere da se ovo ne ispadne politički pamflet, jer to nije. Razmislite sami.
I za sam kraj:
Ja se bojim. A vi?
Predrag Slijepčević ili Peđa Leuka
P.S. Napisao sam i puno ime i prezime, ako će neko da me traži zbog ovog teksta, da mu olakšam.
P.P.S. Ako sam i vas zabrinuo, podelite objavu.
