Verujem u pamet naših mladih ljudi, smatram da su oni najznačajniji resurs koji ova zemlja ima i zato moramo nastaviti sa ulaganjima upravo u njih i njihove sposobnosti.
Najviše pažnje u javnosti ovih dana izazvala je vest da će profesor dr Danica Grujičić, neurohirurg Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, biti prva na listi Srpske napredne stranke na parlamentarnim izborima koji će biti održani 3. aprila.
Neki su ovu njenu odluku sa oduševljenjem pozdravili, a ima i onih koji kažu da ih je razočarala time što je odlučila da pruži podršku jednoj političkoj opciji. U razgovoru za „Politiku” dr Grujičić kaže da nije nikada lako doneti takve odluke, ali da je, kada je uporedila sve argumente „za” i „protiv”, prevagnula rešenost da se aktivno uključi u predizbornu trku jer je ubeđena da ova tendencija rasta Srbije, pozitivnih promena u njoj i obnove naše države mora da se nastavi. Kako ste doneli odluku da prihvatite ponudu da budete prva na listi SNS-a za parlamentarne izbore 3. aprila?
Moj cilj je da ulaganje u zdravstvo, koje je poslednjih sedam godina znatno obimnije nego ranije, bude još veće, da se izgradi nova zgrada Instituta za onkologiju i radiologiju, da se završe započeti klinički centri i pre svega zgrada nove dečje bolnice, popularno nazvane „Tiršova 2”, da kroz razne programe nastavimo da zapošljavamo mlade lekare i da generacijski obnovimo zdravstvo.
Pored toga, država mora više da uloži u nauku. Moramo zadržati mlade naučnike i omogućiti im da se razvijaju u Srbiji. To je budućnost naše zemlje. Ne volim kada o sebi govorimo kako nismo dovoljno sposobni da se bavimo najkomplikovanijim tehnologijama i kada sebe predstavljamo kao jeftinu radnu snagu. Verujem u pamet naših mladih ljudi, smatram da su oni najznačajniji resurs koji ova zemlja ima i zato moramo nastaviti sa ulaganjima upravo u njih i njihove sposobnosti. Država je prepoznala značaj programa koji omogućavaju najsposobnijim među nama da ostanu u svojoj zemlji i tu se razvijaju. Neka stvaraju prijateljstva u inostranstvu, neka uče, ali neka se vrate u Srbiju.
Zašto smatrate da je to ponuda koja se ne odbija?
Ako vam se pruži šansa da dođete u priliku da uradite nešto što je značajno ne samo za najteže pacijente već i za sve građane Srbije, nemate prava da ustuknete i da se povučete pred tom prilikom. Znam da neće biti lako, ali svaki veliki poduhvat nosi i svoje rizike.
Po vašem mišljenju, predsednik Aleksandar Vučić je institucija. Zbog čega?
To je izjava koja se često upotrebljava u raznim kontekstima. Gospodin Aleksandar Vučić je predsednik ove zemlje, samim tim predstavlja i instituciju naše države. Jedna stvar je da li podržavate nekog politički ili ne, ali morate poštovati državu i njene institucije, kao što su instituciju predstavljali i g. Tomislav Nikolić, g. Boris Tadić, g. Vojislav Koštunica. Kao građani, moramo imati državotvornu svest i stavljati interese društva i države ispred naših pojedinačnih interesa i simpatija. Da, Aleksandar Vučić je institucija.
Za šta ćete se zalagati?
Pre svega za novu zgradu Instituta za onkologiju i radiologiju s najsavremenijom opremom. Iako je urađeno zaista mnogo u nabavci najsavremenijih mašina za onkološke pacijente – lekovi o kojima smo ranije mogli samo da maštamo sada su na listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje – trenutna zgrada je apsolutno neuslovna za broj onkoloških pacijenata koje sada lečimo. Moramo raditi mnogo više na prevenciji bolesti i ranoj dijagnostici. Nismo dovoljno naučili ljude, pogotovo mlade da se redovno pregledaju i kontrolišu. Jedna od ideja je reforma primarne zdravstvene zaštite i sprovođenje projekta porodičnog lekara, koji bi omogućio mojim kolegama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti da mnogo više iskoriste svoje znanje, a s druge strane porodični lekar bi bio daleko dostupniji građanima. Mora se nastaviti sa ulaganjem u najsavremeniju opremu. Zalagaću se, takođe, za nastavak zapošljavanja mladih lekara i ulaganja u njihovo usavršavanje. Moramo aktivirati program skrininga i učiniti sve da bar one maligne bolesti kod kojih je to moguće rano otkrijemo.
Očekujete li napade onih koji podržavaju liste drugih političkih opcija?
Ako se odlučite da bilo šta uradite u životu, morate biti spremni i na pohvale i na kritike, na izmišljotine, izvlačenje rečenica iz konteksta, ruganje, omalovažavanje, tumačenje vaših postupaka bolesnom ambicijom i slično. Nemam nikakav problem s tim. Ono što se meni ne sviđa u našem javnom životu to je način na koji se vodi diskusija, previše se govori o tuđoj privatnosti i nepotrebnim stvarima, a premalo o idejama i rezultatima. Što se mene tiče, nemam nameru da učestvujem u negativnim kampanjama. Toliko stvari još treba da se uradi i zaista nemam ni vremena, ni želje da gubim energiju na besmislene diskusije. Pozivam sve političke aktere i ljude iz javnog života da krenemo da govorimo o idejama i načinima kako da unapredimo našu zemlju. Srbiji u javnom životu nedostaju ljudi s vizijom i energijom da se stvari menjaju.
Da li ste svesni toga da neki ljudi komentarišu kako su uvek podržavali vaše stavove, a da ste ih sada razočarali?
Naravno da ima i takvih. To je njihovo pravo, ne bežim ni od negativnih kritika, ni od pohvala. Bilo bi dobro da prestanemo da se delimo i navijački posmatramo stvari. Nažalost, kao narod smo vrlo skloni tome. Ne tražim da me svi vole, niti da govore samo pozitivno o meni. Želim da uvedemo jedan manir u naše iznošenje mišljenje javno, a to je da kada govorimo o nekome, govorimo o njegovim delima, o biografiji i o onome šta je uradio. Kada razgovorimo o pojavama, treba da treba da to činimo pomoću argumenata. Može vam neko biti simpatičan ili ne, ali morate priznati ono što je dobro urađeno. Ako objektivno pogledate, i predsednik Vučić i ova vlada su mnogo učinili da Srbija postane savremena i da se izvuče iz zaostalosti koja je nastala sankcijama i ratovima devedesetih godina prošlog veka.
Aleksandar Šapić je rekao da ste mu ranije pomagali na planovima za razvijanje zdravstva u Beogradu. Hoćete li sada to aktivirati?
Istina je, Aca Šapić je neko ko je prepoznao program porodičnog lekara, o kome govorim već godinama, i njegov značaj za sve građane. Smatram da je dobro vodio opštinu Novi Beograd, u čemu sam ga i tada podržavala, uradio je mnogo dobrih stvari za opštinu, ako dobije podršku građana Beograda 3. aprila, moći će da implemetira program porodičnog lekara za početak u nekim opštinama Beograda. Neka to bude prvi korak u reformi primarne zdravstvene zaštite, koji se mora napraviti od Subotice do Prizrena. Sa zadovoljstvom ću raditi na tome i pomoći da se ideja porodičnog lekara sprovede u delo.
Očekujete li da će neko pokušati da vam „smesti” neku aferu, kao što je bio slučaj 2012. godine, kada ste se zbog toga kandidovali na predsedničkim izborima? Koliko ste glasova tada osvojili?
Mislim da je sada to već teško, ali nikada se ne zna. Kada se trudite da radite stvari od opšteg interesa, uvek možete da zasmetate onima koji rade samo za svoj interes. Neko sam ko iza sebe nije ostavio nikakve afere, trudim se celog života da pošteno uradim posao za koji sam se opredelila. Vrlo je bitno i s kojim motivom nešto radite, samim tim stvarate i prostor za moguće afere. Moj motiv nikada nisu bili novac, niti funkcije, već briga za pacijente i stvaranje boljih uslova u zdravstvu u kojima rade moje kolege. Što se tiče izbora 2012. godine, osvojila sam nešto više od 30.000 glasova.
Ukoliko SNS pobedi na parlamentarnim izborima, koju funkciju ćete vi imati? Da li ćete nastaviti da operišete pacijente i rukovodite Institutom za onkologiju?
Svoju funkciju vidim u pomoći da se nastavi tendencija ulaganja u državno zdravstvo koja je započeta poslednjih sedam godina. Mnogo je urađeno i, naravno, treba još dosta da se uradi, ali je važno da taj rast koji je započet novim zgradama i aparatima nastavimo. Takođe, mnogo je urađeno i zapošljavanjem mladih lekara i odobreno je oko 11.500 specijalizacija i užih specijalizacija. Moj prioritet je uz završetak već započetih radova svakako nova zgrada Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu. Sve ostalo što se tiče funkcija jesu formalnosti kojima se ne bavim u ovom trenutku. Meni je ostalo još dve i po godine do penzije, a iza sebe ostavljam sjajnu ekipu mlađih lekara koje sam naučila da operišu, i to smatram možda i najvećim svojim uspehom. Posao nastavljaju bolji od mene.
Šta možete da učinite da se povećaju kapaciteti za lečenje onkoloških bolesnika?
Pre svega, to je izgradnja nove zgrade Instituta za onkologiju i radiologiju na novom mestu, preko puta „Tiršove 2”, jer moramo misliti na decu koja će se lečiti kod nas. To smatram glavnim ciljem svog tima. Trenutna zgrada je u prilično lošem stanju, zidana pre Drugog svetskog rata, rušena za vreme rata bombama dva puta, 1941. i 1944, i definitivno neuslovna za veliki broj pacijenata koji se leči. Moramo napraviti novi institut za 22. vek s najsavremenijom opremom i uslovima lečenja dostojanstvenim za naše pacijente. Pored toga, ne smemo zaboraviti onkološke centre po opštim bolnicama koji prema uslovima za lečenje naših najtežih pacijenata ne smeju zaostajati za novim institutom. Moramo i najkomplikovanije terapije približiti bolesnicima, izbeći nepotrebna putovanja. Moramo vratiti poverenje ljudi u lekare uopšte. Svedok sam koliko znače pacijentima i koliko mogu pozitivno da utiču na njihovo lečenje posvećeni onkolozi po opštim bolnicama, kao što su, na primer, u Subotici ili Pančevu.
Korona je veštački stvoren virus
Da li i dalje smatrate da je korona veštački stvoren virus i da je tu zapravo reč o biološkom ratu?
Da, posle dve godine ubeđena sam na osnovu svega što sam videla i svega što sam pročitala iz radova kolega iz inostranstva da se radi o veštački stvorenom virusu. O tome ko je i s kojim razlogom stvorio ovaj virus, nemam informacije i mogu se baviti samo nagađanjima. Da li je slučajno ili namerno oslobođen, zaista ne znam, ali čovečanstvo mora dobiti odgovor na ta pitanja. Ovaj virus je odneo mnogo života, promenio način života i pune dve godine onemogućio normalnu komunikaciju među ljudima. Sve je postalo distanca, a mi smo socijalna bića, i to nije normalno. Kakve će biti psihičke posledice svega, u ovom trenutku niko ne može da pretpostavi. Ako ne dobijemo odgovore, između ostalog, i o poreklu virusa, može se desiti da ćemo na svakih nekoliko godina imati nove viruse ili nove sojeve postojećih virusa. Niko nema prava da izigrava Boga na planeti i da se igra s ljudskim životima.
Agresija NATO-a na SR Jugoslaviju uticala na povećanje zloćudnih bolesti
Zašto je Srbija prva u Evropi po smrtnosti od malignih bolesti?
Kada pogledate smrtnost u Evropi od malignih bolesti za poslednjih nekoliko godina, videćete da su zemlje Balkana i okoline vodeće. Srbija, Mađarska i Hrvatska smenjuju se na prvom mestu smrtnosti od onkoloških bolesti. Nešto se desilo na Balkanu što je uzrok ovakve tendencije, a za mene lično nema sumnje da se velikim delom agresija NATO-a na SR Jugoslaviju i zagađenje životne sredine koje je tada nastalo mogu dovesti u vezu i sa obolevanjem i sa umiranjem od zloćudnih bolesti.
