Mala Gospojina praznik i običaji
Mala Gospojina se ubraja u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih – crvenim slovom.
Roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli su u Nazaretu, a ćerku Mariju dobili su u poznim godinama, posle pet decenija braka.
Praznik Marijinog rođenja je 21. septembra, ali nije poznato od kada se slavi i obeležava.
Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu studeničkog manastira.
Maloj Gospojini posebno se raduju mladi koji bi trebalo da obiđu svetinje.
U narodu se ovaj praznik slavi i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju.
Neke porodice u svečanom ruhu, iako ne slave i ne idu na slavu, više dana provode u prazničnom raspoloženju, posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.
Ako na današnji praznik bude vedro, bez oblaka i ako se vidi sunce tokom većeg dela dana, veruje se da će jesen i zima biti blagi.
Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku, prema narodnom verovanju, postoje i određene zabrane.
Žene tako danas ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove.
Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama.
Na današnji dan navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.
