24.8 C
Belgrade
nedelja, 19 septembra, 2021

DANAS GLASA ELEKTORSKI KOLEDŽ: Kraj izbora u Americi ili početak građanskog rata!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Glasanje elektorskog koledža zakazano za danas

Napeta američka predsednička trka ulazi u finale: u ponedeljak glasa Elektorski koledž. Glasanje nosi izvestan politički rizik jer je atmosfera u SAD naelektrisana.
Ako bi u nekoj od saveznih država elektori glasali drugačije od onoga što se za sada vodi kao zvanični ishod izbora za predsednika SAD, a to je da je Bajden odneo pobedu, sigurno je da bismo imali nerede na ulicama Amerike.

glasa

Ovako politikolog Aleksandar Pavić komentariše sukobe koji su u subotu izbili u Vašingtonu, na protestu podrške predsedniku Trampu, između pristalica desničarske grupe „Ponosni momci“ i levičarske Antife, samo dva dana pre sastanka američkih elektora koji treba da se izjasne o pobedniku predsedničkih izbora.

- Advertisement -

Prema njegovim rečima, situacija u SAD je napeta zbog izborne neizvesnosti i očiglednih neregularnosti, pa ima potencijala za sukobe gde god se na istom mestu nađu Trampove pristalice i protivnici.

Ko izaziva nerede?

„Ono što treba znati je da nisu Trampove pristalice te koje izazivaju nerede, već Antifa i „Blek lajfs meter“, koji su formalno na strani Demokratske partije. Ni oni sami nisu nešto oduševljeni demokratama, ali su sa njima ujedinjeni u mržnji prema Trampu i rešenosti da promene Ameriku iz korena. Oni su ti koji izazivaju nasilje i to rade prilično nekažnjeno, usled opšte atmosfere koja se stvorena u društvu. Naime, ako se javno zalažete za ispravljanje nepravdi, a to su takozvani „ratnici za socijalnu pravdu“, policija i sudovi će prema vama mnogo blaže postupati“, primećuje Pavić.

- Advertisement -

Kako kaže, u Americi je praktično uvedena svojevrsna „kultura nekažnjivosti“ prema ekstremnoj levici koja izaziva sukobe, dok su pristalice Trampa ili tradicionalne Amerike u medijima etiketirani kao beli suprematisti i fašisti, pa je nasilju usmerenom protiv njih praktično dat legitimitet,

„Ponosni momci“, koji su se na protestu podrške prededničku Trampu sukobili sa pripadnicima Antife, dodaje Pavić, došli su do izražaja u poslednjih par godina, ali nisu ni izbliza tako dobro organizovani kao Antifa ili “Blek lajfs meter“.

„Njima se Tramp jednom čak i obratio preko Tvitera i poručio im da se uzdrže od bilo kakvih nasilniih akata. Dakle, nije se od njih ogradio, kako je to od njega tražila levica, ali ih je pomenuo. Oni jesu grupa koja zastupa tu tradicionalističku, protrampovsku politiku, ali nisu opasnost. Oni za sada nemaju neku veliku masovnost niti imaju finansije koje ima pokret „Blek lajfs meter“, koji dobija stotine miliona dolara od korporativne Amerike, ili Antifa čiji su izvori prihoda vrlo netransparentni, ali je očigledno da imaju novac. Mislim da su „Ponosni momci“ više izvikani u tim liberalnim medijima, nego što stvarno imaju neku težinu u američkom političkom životu“, napominje politikolog.

Skoro polovina Amerike ne veruje da su izbori bili regularni

Ipak, smatra Pavić, iako skoro polovina Amerike ne veruje da su izbori bili regularni, za sada nema indicija da bi situacija, iz sporadičnih sukoba, mogla da preraste u nešto više, tim pre što nema naznaka da bi glasanje elektora u ponedeljak moglo da ospori predviđenu pobedu Džozefa Bajdena.

„U suprotnom, sigurno je da bi Antifa i „Blek lajfs meter“ izašli na ulice, a te demonstracije bi podržali Demokratska partija, Hilari Klinton, Bajden, verovatno i Obama. Mislim da je to deo razloga koji će sprečavati republikance da posegnu za osporavanjem izbornih rezultata, jer je atmosfera u SAD zaista naelektrisana“, zaključuje Aleksandar Pavić.

Podsetimo, pobednik predsedničkih izbora u SAD ne mora nužno biti kandidat koji osvoji najviše glasova na nivou cele zemlje, već onaj koji dobije najmanje 270 od 538 takozvanih elektora. Elektorski koledž je privremena grupa delegata izabranih samo za tu namenu, a svaka od 50 saveznih država u Elektorskom koledžu ima onoliko elektora koliko ima članova u Kongresu SAD.

Oni odvojeno glasaju za predsednika i za potpredsednika SAD. Glasovi elektora broje se i objavljuju na zajedničkoj sednici oba doma američkog Kongresa, 6. januara. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi „dobija“ sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou izbornih jedinica tih država.

- Advertisement -
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti