DA LI ZNATE DA POSTOJI „HIMNA SRBA MUSLIMANA“? OVE MOĆNE REČI ODJEKUJU I POSLE JEDNOG VEKA (FOTO)

Obavezno pročitajte

Osman Đikić je bio Srbin musliman iz Bosne i Hercegovine, bavio se književnom radom i politikom, a bio je autor drama i publicista. Rođen je 7. januara 1879. godine u Mostaru, a umro je 30. marta 1912. godine u rodnom gradu.

Rođen je u građanskoj porodici, a ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da je isteran iz petog razreda gimnazije zbog toga što se javno izjašnjavao kao Srbin. Posle toga odlazi u Beograd na školovanje, a iz Beograda za Carigrad i Beč. Dok je još bio u Mostaru na njega je posebno uticalo druženje sa Aleksom Šantićem, Svetozarom Ćorovićem i Jovanom Dučićem, a oni su bili pesnici koji su okupljeni oko lista „Zora“.

Pročitajte još: U Japanu se orila Himna kosovskih junaka

View this post on Instagram

Осман Ђикић (Мостар, 7. јануар 1879 — Мостар, 30. март 1912), био је српски[1] пјесник и национални радник, аутор драма, публициста и политичар из Босне и Херцеговине. Рођен је у Мостару у грађанској породици, гдје је завршио нижу гимназију. Због тога што се јавно изјашњавао да је Србин, аустроугарске власти су га истјерале из петог разреда гимназије, па је школовање наставио у Београду, одатле је отишао у Цариград, па у Беч, гдје је завршио Трговачку академију. Још док је био гимназијалац почео се дружити са мостарским пјесницима окупљеним око листа Зора, Алексом Шантићем, Светозаром Ћоровићем и Јованом Дучићем, под чијим је утицајем почео да пише пјесме. До краја живота у свом књижевном и јавном дјеловању увијек је исказивао своје непоколебљиво српство. Био је банкарски чиновник у Загребу, Брчком и Мостару. Оснивач је културног друштва босанскохерцеговачке муслиманске младежи Гајрет, које је просрпски усмјеравао, а године 1909. изабран је за секретара овог друштва. Тада се већ преселио у Сарајево, гдје је уређивао и истоимени лист Гајрет. Поред тога био је један од покретача и уредник часописа Мусават, који је 1909. године почео да излази у Мостару. Године 1910. покренуо је Босанско-херцеговачки гласник у Сарајеву а 1912. био је међу покретачима политичког листа Самоуправа и био му је главни уредник. Писао је пјесме и многе ствари у прози, у Босанској Вили, Зори, Цариградском гласнику (1899) и другим књижевним листовима. Иза себе је оставио три збирке пјесама: Побратимство коју је 1900. у Београду објавио са Авдом С. Карабеговићем и Омер-бегом Сулејманпашићем-Деспотовићем. Године 1902. Српска дубровачка штампарија А. Пасарића штампала му је књигу пјесама Муслиманској младежи. Годину дана касније 1903. године, у издању Српске штампарије синова С. Мијата Радовића у Мостару изашла му је збирка пјесама Ашиклије. Умро је од туберкулозе 1912. године. Написао је и низ родољубивих пјесама између којих је „Српска вила“ посвећена Ристи Радуловићу: Ох не плачи вило, утри горке сузе! Јер већ сунце мило и нама се рађа, Брат се с братом мири, престануће свађа! И Србин ће стрести опет тешке узе !!!

A post shared by 🇷🇸СРПСКИ ВИТЕЗ🇷🇸 (@vitez____od____srbije) on

- Advertisement -

Takođe, važna je činjenica da je Đikić bio osnivač kulturnog društva bosansko-hercegovačke muslimanske omladine „Gajret“ i da je 1909. godine izabran za generalnog sekrtetara.

Himnu Srba Muslimana možete pročitati klikom OVDE.

Ostavite komentar

Najnovije objave

VLADIMIR PUTIN: Vukli su nas za nos, trebalo je ranije započeti dejstva u Ukrajini

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je jedino zbog čega bi moglo da se žali to što Rusija nije...

Još priča na sličnu temu