Da li su ame­rič­ki i ru­ski bezbednjaci razgovarali o kra­ju rata?

Di­rek­to­ri ame­rič­ke i ru­ske oba­ve­štaj­ne slu­žbe su­sre­li su se u An­ka­ri na­kon što su iz Va­šing­to­na vi­še pu­ta na­go­ve­sti­li Ukra­ji­ni da je vre­me za do­go­vor s Mo­skvom.

Kremlj ne­će da ot­kri­je o če­mu se raz­go­va­ra­lo, Be­la ku­ća po­ri­če da je bi­lo re­či o svet­skoj te­mi broj je­dan, ali do ru­sko-ame­rič­kog sa­stan­ka u An­ka­ri je­ste u po­ne­de­ljak do­šlo na­kon što je Va­šing­ton vi­še pu­ta po­sred­no sig­na­li­zi­rao Ukra­ji­ni da je vre­me za pre­go­vo­re s Mo­skvom.

Pre­kju­če su se u Tur­skoj su­sre­li še­fo­vi ame­rič­ke i ru­ske oba­ve­štaj­ne slu­žbe, što su me­di­ji pro­tu­ma­či­li kao mo­gu­će taj­ne pre­go­vo­re o kra­ju ra­ta. I Ame­ri­ka i Ru­si­ja i Tur­ska su po­tvr­di­le da su se di­rek­tor Cen­tral­ne oba­ve­štaj­ne agen­ci­je (CIA) Vi­li­jam Berns i di­rek­tor ru­ske Spolj­ne oba­ve­štaj­ne agen­ci­je Ser­gej Na­ri­škin sa­sta­li u An­ka­ri. Dok u Kre­mlju pre­ćut­ku­ju zbog če­ga su se Berns i Na­ri­škin sa­sta­li, ad­mi­ni­stra­ci­ja Džo­ze­fa Baj­de­na ne­gi­ra da su ame­rič­ka i ru­ska taj­na slu­žba do­go­va­ra­le kraj ra­ta u Ukra­ji­ni. Berns je bio ame­rič­ki am­ba­sa­dor u Mo­skvi od 2005. do 2008.

Vla­da s Cr­ve­nog tr­ga po­ru­či­la je da je „ini­ci­ja­ti­va po­te­kla s ame­rič­ke stra­ne”, pre­no­si RT. U Va­šing­to­nu in­si­sti­ra­ju na to­me da je Berns upo­zo­rio Ru­si­ju da ne ko­ri­sti nu­kle­ar­no oruž­je u Ukra­ji­ni i da se za­ni­mao za sud­bi­nu ame­rič­kih osu­đe­ni­ka u Ru­si­ji. Pre­ma sa­op­šte­nju iz Za­pad­nog kri­la, Berns i Na­ri­škin „ni­su do­go­va­ra­li kraj ra­ta u Ukra­ji­ni” jer je ame­rič­ki stav – „ni­šta o Ukra­ji­ni bez Ukra­ji­ne”. Na­vo­di se da je di­rek­tor CIA upo­zo­rio na „po­sle­di­ce ako Ru­si­ja upo­tre­bi nu­kle­ar­no oruž­je” i po­kre­nuo pi­ta­nje ame­rič­kih za­tvo­re­ni­ka u Ru­si­ji. Ame­rič­ka ko­šar­ka­ši­ca Brit­ni Graj­ner osu­đe­na je u Ru­si­ji na de­vet go­di­na za­tvo­ra jer je na aero­dro­mu uhva­će­na s uljem ka­na­bi­sa, a ne­dav­no je iz pri­tvo­ra pre­ba­če­na u „ka­zne­nu ko­lo­ni­ju”.

I po­red upor­nog od­bi­ja­nja Baj­de­no­ve vla­de da je su­sret imao bi­lo ka­kve ve­ze s Ukra­ji­nom, upa­da u oči da su Berns i Na­ri­škin odr­ža­li sa­sta­nak na­kon što su po­je­di­ni va­šing­ton­ski zva­nič­ni­ci vi­še pu­ta na­go­ve­sti­li Ki­je­vu da je do­šlo vre­me za pre­go­vo­re s Mo­skvom. Zbog to­ga se sti­če uti­sak da se u An­ka­ri raz­go­va­ra­lo još o ne­če­mu osim o Brit­ni Graj­ner.

„Vol­strit džor­nal” je ra­ni­je ovog me­se­ca ja­vio da je Baj­de­nov sa­vet­nik za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost Džejk Sa­li­van vo­dio po­ver­lji­ve raz­go­vo­re s ru­skim ko­le­gom Ni­ko­la­jem Pa­tru­še­vom i Ju­ri­jem Uša­ko­vim, Pu­ti­no­vim sa­vet­ni­kom za spolj­nu po­li­ti­ku. Sa­li­van je ka­sni­je iz­ja­vio da je isti­na da je na te­le­fon­skoj li­ni­ji s ru­skim zva­nič­ni­ci­ma (ma­da ni­je po­tvr­dio da je reč o po­me­nu­toj dvo­ji­ci) jer že­li da iz­beg­ne „ne­spo­ra­zu­me i sma­nji ri­zik od ka­ta­stro­fe po­put upo­tre­be nu­kle­ar­nog oruž­ja”. Ave­ni­ja Pen­sil­va­ni­ja ni­je bi­la otvo­re­na ko­li­ko Sa­li­van, ali je sa­op­šti­la da ima pra­vo da odr­ža­va ne­po­sred­ne kon­tak­te s Kre­mljom.

Istog da­na kad je odr­žan sa­sta­nak u An­ka­ri, „Po­li­ti­ko” je ja­vio da Baj­de­no­va vla­da po­sled­njih da­na s mu­kom ube­đu­je Ki­jev da, i po­red iz­ja­va po­je­di­nih ame­rič­kih zva­nič­ni­ka o po­tre­bi za pre­go­vo­ri­ma, Va­šing­ton ne oče­ku­je da se to do­go­di od­mah. Pre­ma ovim iz­vo­ri­ma, deo Baj­de­no­vih sa­rad­ni­ka in­si­sti­ra na na­o­ru­ža­va­nju Ki­je­va dok se ru­ska voj­ska ne is­te­ra sa svih ukra­jin­skih te­ri­to­ri­ja, dok dru­gi oče­ku­ju da ukra­jin­ski pred­sed­nik Vo­lo­di­mir Ze­len­ski za­poč­ne pre­go­vo­re s Mo­skvom. Naj­vi­ši ofi­cir u Pen­ta­go­nu Mark Mi­li iz­ja­vio je pro­šle ne­de­lje da se pru­ža pri­li­ka za pre­go­vo­re o kra­ju ra­ta u Ukra­ji­ni. Ka­ko je do­dao ge­ne­ral, ni Ru­si­ja ni Ukra­ji­na ne mo­gu da voj­no do­bi­ju rat, ali se s do­la­skom zi­me, kad se oče­ku­je ma­nje bor­bi, otva­ra pri­li­ka za di­ja­log.

„Kad po­sto­ji pri­li­ka da se pre­go­vo­ra, da se po­stig­ne mir, ugra­bi­te pri­li­ku. Is­ko­ri­sti­te tre­nu­tak”, iz­ja­vio je Mi­li, ko­ji je ta­ko­đe u stal­nom kon­tak­tu s ru­skim ko­le­gom ge­ne­ra­lom Va­le­ri­jem Za­lu­žnjim.

I „Va­šing­ton post” je ne­dav­no sa­znao da ame­rič­ki zva­nič­ni­ci u pri­vat­nim raz­go­vo­ri­ma „ohra­bru­ju” ukra­jin­ske funk­ci­o­ne­re da po­ka­žu sprem­nost za pre­go­vo­re s Ru­si­jom. Ono što Baj­de­no­va ad­mi­ni­stra­ci­ja po­sle svih ovih na­pi­sa i iz­ja­va po­ku­ša­va da po­ru­či Ukra­ji­ni je­ste da ne­ma raz­lo­ga za pa­ni­ku, da će Ame­ri­ka i da­lje Ki­je­vu sla­ti oruž­je i da ne oče­ku­je da Ze­len­ski od­mah sed­ne za pre­go­va­rač­ki sto, ali da oče­ku­je da ukra­jin­ski zva­nič­ni­ci po­ka­žu da su sprem­ni za pre­go­vo­re.

Dok u Kre­mlju is­ti­ču da su sprem­ni za pre­go­vo­re, ali da dru­ga stra­na ni­je, u Ki­je­vu od­bi­ja­ju da raz­go­va­ra­ju o mi­ru dok se sve ru­ske tru­pe ne po­vu­ku iz Ukra­ji­ne, uklju­ču­ju­ći Krim.