Vreme Otkrovenja i ono što se dešava danas
Po svemu sudeći, velike nevolje pred kraj sveta opisane u „Otkrivenju“ već su otpočele, jer je i Spasitelj ubrzanje vremena najavio pred Sudnji dan
Dok sam odrastao 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, nikad nisam pomislio kako vreme brzo prolazi. Sećam se duuugih letnjih popodneva i večeri, kada sunce polaaako zalazi.
Prvo počne da se crveni, pa da se raspada na dve ili tri široke, rumene trake, i onda postepeno nestaje iza gradskih solitera, drveća ili reke. Sumrak je trajao večno, činilo se. Posle zalaska sunca moglo se još dugo sedeti i pričati dok ne dođe za odlazak u krevet, a ni u mladosti nisam često na počinak odlazio kasno.
Poznat je subjektivan osećaj da prva polovina života protiče sporije od druge, jer je svaki dan pun novih utisaka i doživljaja. U detinjstvu je sve novo, uzbudljivo i neistraženo. Kad je čovek stariji, fizičko okruženje i lica su poznata i manje zanimljiva, pa se čini da i vreme brže protiče. Možemo taj osećaj uporediti sa nedeljom provedenom na novom mestu, gde se prvi dan, pun novih impresija, čini dug, sledeći već malo kraći, i do kraja boravka, kada smo već upoznati s okolinom i novim ljudima, dani se postepeno ubrzavaju.
U poslednje vreme, međutim, postoji sve više tvrdnji da osećaj ubrzanja vremena nije samo subjektivan, već stvaran. Jerusalimski monasi, recimo, svedoče da su ranije morali da dolivaju ulje u kandila iznad Hristovog groba svake godine uoči Vaskrsa, a da već određeni niz godina to ne moraju da čine jer ulja ostane dovoljno i posle najvećeg hrišćanskog praznika.
Kada sam pročitao i da svetogorski monasi više ne uspevaju da pročitaju sve noćne molitve do jutrenja, dok su ranije posle molitvenog pravila imali još dovoljno vremena za odmor, setio sam se da sam se u poslednje vreme pitao zašto mi je nekada za izgovaranje jutarnjih molitava bilo potrebno samo sedam minuta, a sada čitavih deset. Ako menjam brzinu njihovog izgovaranja, molitveno pravilo mogu produžiti ili skratiti samo za minut, ali nikako tri.
Nedavno nesrećno nastradali ruski sveštenik i publicista Aleksandar Šumski piše da se čak i kod dece izmenio osećaj za vreme, i da ona tvrde da se proticanje vremena ubrzava. Po njegovom mišljenju, razlog za to može biti stvarna promena njegove gustine, ali i prosta preopterećenost informacijama. Od pojave Interneta, čovek svakoga dana u svojoj glavi obrađuje sve više podataka, zbog čega se tokom dana često pojavljuje osećaj nedostatka vremena.
Neki istraživači dokazuju da je vidljivo ubrzanje vremena rezultat promena Zemljinog „pulsa“. Taj puls je, po naučnicima, hiljadama godina bio stalan, i iznosio je 7,8 udara u sekundi, ali je negde 1980. godine počeo da raste. Zemljin puls trenutno iznosi 12 taktova u sekundi, što utiče na čovekov osećaj ubrzanja vremena.
Tako se utisak dužine vremenskog perioda od 24 sata sada skratio na samo 16. To skraćenje upravo odgovara razlici između dužine koja mi je ranije bila potrebna za izgovaranje jutarnjih molitava i ove sada, što bi značilo da smo tokom poslednje dve decenije izgubili trećinu dana i noći.
Ubrzanje toka istorije, o kome sve češće govore iz naučne i svetovne perspektive, pravoslavni hrišćani povezuju sa proročanstvima o kraju sveta. Brat Evsevije P. je jedan od onih koji skraćenje vremena, koje, kako kaže, „svako od nas oseća“, povezuje sa viđenjem Svetog apostola i jevanđeliste Jovana opisanog u novozavetnom „Otkrivenju“.
“I četvrti anđeo zatrubi, i udarena bi trećina sunca i trećina mjeseca i trećina zvezda, tako da se pomrači trećina njihova, i da trećina dana ne svetli, takođe i noći“, zapisuje Hristov omiljeni učenik (Otk 8:12).
„Sunce, mesec i zvezde su mera ljudskog vremena: sunce je mera dana (dana i noći), luna je mera meseca (lunarni mesec), zvezde su mera godine (Nikejski kalendar je sideralni, orijentisan prema zvezdanoj godini, i njime se mere sve astronomske hronologije)“, piše Evsevije, i dalje objašnjava:
„Naši dani, naši meseci i naše godine su kraći za trećinu (generacije nas rođenih pre treće trube to znaju, ‘milenijalci’ verovatno ne, pa im ovo zvuči kao bezumlje). Sunce, mesec i zvezde se jednako kreću kako ih je Bog stvorio, i dan je dan, mesec je mesec, a godina godina, ali za našu percepciju jedna trećina njihove mere je pomračena, potamnjena, i mi je ne vidimo, ne osećamo”.
Po svemu sudeći, velike nevolje pred kraj sveta opisane u „Otkrivenju“ već su otpočele, jer je i Spasitelj ubrzanje vremena najavio pred Sudnji dan. Kada „gnusoba opustošenja“ bude stajala „tamo gde ne treba“, dogodiće se „nevolja kakva nije bila od početka tvorevine.“ Ta beda toliko će biti velika, da je nijedan čovek ne bi izdržao pri uobičajenom proticanju vremena.
„I da Gospod ne skrati te dane, niko se ne bi spasao; ali izabranih radi, koje izbra, skratio je te dane“ (Mk 13:14-20).
Vidimo da Gospod o ovim događajima govori u prošlom vremenu, što pokazuje da za Njega vreme ne postoji na način na koji ga mi shvatamo, hronološki, po redu, već se sve događa i postepeno i odjednom. Za Boga granice između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti jednostavno nema. Pošto vidi da ljudi postaju sve gori i da nema više takvih koji bi svojim usrdnim molitvama odložili stradanje, On verovatno žuri da nas poštedi najgorih muka i postojanje kakvog ga znamo što pre dovede do svog završetka.
Ako verujemo u poznata proročanstva pravoslavnih svetitelja, sadašnje ubrzanje samo je početak još većeg ubrzanja koje će uslediti kada i stradanje postane sveopšte. Sveti Nil Mirotočivi, koji je početkom 19. veka u posmrtnom javljanju događaje iz budućnosti opisao atonskom podvižniku Teofanu, dočarava strahote na Zemlji u poslednjim vremenima, i kaže: „Vreme će ubrzati svoj hod: dan će proletati kao sat, nedelja – kao dan, mesec – kao nedelja, i godina – kao mesec.
Jer je zlo ljudsko učinilo to, da su se stihije promenile i počele da žure, da bi se što pre završio Bogom prorečeni broj svršetka sedme hiljade i početka osme hiljade godina po stvorenju sveta“. Jedan od razloga zašto tako puno ljudi još uvek ne veruje u „zaveru“ je zato što ne mogu da shvate da postoje gotovo neograničeno bogati ljudi čiji su srce i um pod potpunom vlašću Nečastivog. Otkrovenje o svemu ovome govori.
Oluja, uragana, zemljotresa, požara, raznih kataklizmi, nemira, političke i društvene napetosti, uspostavljanja totalitarne vlasti i pobuna protiv nje bilo je i ranije, ali ono što se pred našim očima trenutno odigrava u celom svetu, čak i u očima mnogih koji izbegavaju da se suoče sa stvarnošću, svojom sveprisutnošću već prevazilazi sve ranije slutnje o nadolazećoj propasti.
Nažalost, zbog galopirajućeg razvrata u svetu i otpadništva u crkvi, jenjava i nada da se bilo šta na javnom planu može promeniti. Ostaje nam jedino da se sa svešću o hitnosti, ali pribrano i predano, postom i molitvom borimo za spasenje naših duša i duša naših bližnjih.
