Početkom godine došlo do nestašice antibiotika u Nemačkoj, takođe u Italiji, u sezoni gripa i dalje prisutnog kovida magacini apoteka bili su sve prazniji, pa je nedostajalo brufena, paracetamola, kao i sirupa brufena za decu, prenosili su mediji. Uglavnom su u pitanju lekovi za lečenje gripa, a takva nestašica nije bila ni u jeku pandemije. Šta je razlog tome i da li treba da budemo zabrinuti?
U pandemijama niko nije pošteđen i mnogo je novca u našoj zemlji izdvajano za opremu i lekove.
Sve je počelo u Kini i pretilo je nestašicama i problemima u transportu, tako da je bilo potrebno pokretanje raznih mehanizama da bi se nestašica predupredila,
Ana Popović, direktorka Udruženja proizvođača generičkih lekova i biosimilara „Genezis“, koje ima sedamnaest kompanija članica, kaže za portal N1 da su one uspele da obezbede sve potrebne lekove i zalihe formirale svakih šest meseci tokom kovida.
Ona dodaje da je to bio mehanizam da se omogući kontinuirano snadbevanje lekovima, i u našoj zemlji nestašica u vreme pandemije nije bilo.
„Nakon kovida, sada imamo situaciju koja ostavlja posledice na globalnom nivou, a to je rat u Ukrajini. To je dodatni udarac na ceo svet, na proizvođače u svim segmentima, pa i kada su lekovi u pitanju. Došlo je do nemogućnosti kontinuiranog snadbevanjem gorivom, a transport je povećan i do 400 odsto, ali svet se prilagođava situaciji“, objašnjava Popović.
Ona dodaje da je ambalaža u koju se pakuju lekovi derivat nafte, polietilen je takođe derivat nafte u koji se pakuju rastvori, a od toga se prave i blisteri. U startu je postojala bojazan da zbog toga može da dođe, i da dolazi, do nemogućnosti kontinuiranog snadbevanja sirovinama, što za rezultat daje nestašice.
Važna komunikacija između proizvođača i državnih institucija
„Ono što je važno je da je potrebna stalna komunikacija između proizvođača i državnih institucija, kao što su Agencije za lekove, Ministarstvo zdravlja, RFZO i da se učini sve, farmaceustska industrija sa jedne strane, država sa druge strane, da bi se obezbedilo kontinuirano snadbevanje svim lekovima“, ističe Popović.
Ona je mišljenja da se prati porast cena, jer su neke od zemalja u Evropi otvorile tržište i dozvolile slobodno formiranje cena, što dalje znači da sami učesnici spuštaju cenu na onu najmanju moguću, u smislu da bi jedna kompanija imala interes da jedan lek pusti na tržište. I to je još jedan od mehanizama da se predupredi nestašica.
„Postoje razni razlozi zbog čega jedan lek ne može da se pusti u promet ili zbog čega dolazi do kratkotrajnih nestašica. Da bi se lek našao na tržištu mora da bude registrovan, da ima svu neophodnu dokumentaciju koja ako se čeka iz nekog tehničkog razloga, takođe može da dovede do kratkotrajnih zastoja koji se rešavaju“, kaže Popović.
Predsednik Srbije najavio krizu lekova na jesen u celoj Evropi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na Međunarodnom sajmu naoružanja i vojne opreme „IDEX 2023“ u Abu Dabiju najavio krizu lekova na jesen, u celoj Evropi, ali je i poručio da ćemo se snaći.
Kako navodi Popović, sve kompanije se trude da obezbede potrebne količine lekova za pacijente u našoj zemlji, jer su socijalno odgovorni.
Takođe se očekuje razumevanje države za blago povećanje cena, kaže Popović, kao i da će razumeti potrebu za usklađivanjem cena sa svim povećanjima koja su nas snašla, poput cene energenata koje će se odraziti i na cene lekova.
Ona dodaje da će setom novih procedura uspeti da održe kontinuirano snadbevanje tržišta.
„Mi kao udruženje smo u pripremnoj fazi par administrativnih predloga za državne institucije za prevazilaženje situacije. Sigurna sam da će država imati razumevanja za sve to i sigurna sam da ima mehanizme koje će pokrenuti da bi što pre zaštitili naše pacijente, kako bi imali kontinuirano snadbevanje lekovima“, naglašava direktorka udruženja „Genezis“ .
Popović smatra da će svaki globalni uticaj, imati uticaj i na našu zemlju, sa jedne strane, a sa druge strane imamo iskustvo od samog početka kovida, kada je država brzom reakcijom uspostavila kontinuirano snadbevanje i sprečila da dođe do nestašica lekova.
