12.6 C
Belgrade
četvrtak, 6 oktobra, 2022

Da li je Evropa umorna od pomoći Ukrajini i sankcija Rusiji

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Đuzep Borelj je priznao da neke članice posustaju zbog mera uvedenih Moskvi, ali je poručio da je potrebno objasniti građanima važnost ukidanja zavisnosti EU od ruskih energenata.

Masovni subotnji protesti u Češkoj protiv drastičnog skoka troškova života povezanih s podrškom vlade u Pragu Ukrajini, ozbiljno su upozorenje evropskim vladajućim garniturama da dosadašnja politika pomoći Ukrajini i sankcije Rusiji ozbiljno ugrožavaju standard njihovih građana. Okupljanja 70.000 Čeha u Pragu najavilo je vruću jesen u evropskim prestonicama’, iako zima još nije ni došla.

- Advertisement -

Briselski zvaničnici su svesni da sankcije Rusiji izazivaju urušavanje ekonomije članica i da je na prvom mestu zabrinutosti  među njihovim stanovnicima pitanje troškova života, ali i dalje pozivaju na jedinstvo na putu blokade ruskih energenata. Jedan od transparenata u Pragu je glasio „za Ukrajinu sve najbolje, a nama savetuju po dva džempera”.

„Češkoj je potrebna češka vlada. Fijalina vlada je možda ukrajinska, možda briselska, ali definitivno nije češka”, rekla je Zuzana Majerova Zahradnikova, šefica poslaničke grupe „trobojnih”.

Demonstranti su zahtevali smanjenje poreza, ukidanje sankcija Rusiji i prestanak isporuka oružja Ukrajini. Formulisani su i zahtevi protiv NATO-a i Evropske unije.

- Advertisement -

Češki premijer, čijoj je petostranačkoj koaliciji dan ranije potvrđeno poverenje u parlamentu, ocenio je proteste kao antičeške i kao posledicu nasedanja na rusku propagandu. Ipak, to je samo politička ocena koja i dalje nije odgovor na ugrožavanje egzistencije Čeha. Glasanje u parlamentu je pokrenula opozicija zbog toga što je inflacija dostigla 18 odsto i među najvišim je u EU. Miting su organizovali desničari i komunisti, a pridružile su im se i pristalice bivšeg premijera Andreja Babiša, i ma koliko ih mediji nazivali marginalnim grupama, brojni češki analitičari, pa i sami ministri, upozoravaju na rizike od mogućih nereda.

Češka jeste jedna od država koja traži evropsku podršku u ograničenju cena energenata, ali se čini da malo ko veruje u izvodljivost ove mere. Novinar „Blumberga” je napisao da je to na nivou zahteva njegovih prijatelja da od vlasnika paba traže ograničenje cene piva. „Dok mi sedimo za šankom i čekamo da on spusti cenu piva, vidimo da drugi piju njegovo pivo u enormnim količinama i postaju sve veseliji”, napisao je on u svom tekstu.

Zahtevajući vanredni sastanak energetskog saveta EU zbog, do sada nezabeleženog, povećanja cene struje, češki ministar industrije Jozef Sikela je pre nekoliko dana rekao da je Evropa napravila veliku grešku povodom pitanja energenata i da je takva odluka bila naivna. Dok nemački kancelar Olaf Šolc kaže da će „svakako pregurati ovu zimu”, lider najveće nemačke opozicione partije CDU Fridrih Merc nije tako optimističan u pogledu budućnosti. On smatra da će se Nemačka suočiti sa potpunim nestankom struje u zimu 2023. ukoliko od 1. januara, kako je planirano, zatvori svoje nuklearne elektrane. U Kelnu je u nedelju održan miting na kojem su demonstranti zahtevali prekid podrške Ukrajini i ukidanje sankcija. Ovaj protest je u pojedinim nemačkim medijima ocenjen kao miting na kojem se uglavnom čuo ruski jezik. Ali od 16 nemačkih saveznih država njih 12 je konstatovalo da su posle prijema oko milion izbeglica iz Ukrajine kapaciteti popunjeni i da je prijem blokiran. Češka je početkom prošlog meseca takođe zaustavila prijem jer je do tada izdala oko 400.000 dozvola građanima Ukrajine.

Belgijski premijer Aleksandar de Kro svojim građanima obećava deset teških zima za prelazak na nove izvore energije. Ulazak u „oštru zimu” sa porastom cena hrane i energenata, nestašicom grejanja za domove i industriju, najavila je britanska premijerka Liz Tras. Britanska policija se već sprema za porast kriminala izazvanog ekonomskim šokovima i finansijskom nestabilnošću. Francuski novinar, stručnjak za ekonomske teme, Fransoa Lengle, pre tri dana je rekao za RTL da su prihodi Rusije od izvoza energenata porasli zahvaljujući zapadnim sankcijama i da se Moskva „kupa u novcu – ne uprkos nego zahvaljujući sankcijama koje su podigle cene”. On je rekao da su evropske zemlje Rusiji od početka rata platile 86 milijardi evra i da je to 3.700 evra svake sekunde.

Šef evropske diplomatije Đuzep Borelj je juče priznao da su neke članice umorne od sankcija protiv Rusije, ali je kao jedinu meru naveo da je potrebno objasniti građanima važnost ukidanja zavisnosti EU od ruskih energenata. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen će 14. septembra izneti ideje za ograničenje cene energenata, ali predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel tvrdi da nema vremena za gubljenje i da EK ne može da čeka njen govor nego da odmah treba rešiti pitanje cene ruskih energenata.

Lider italijanske Lige, Mateo Salvini, ima konkretno  rešenje. On predlaže da EU stvori „ekonomski štit” za građane kao što je učinjeno za krizu izazvanu virusom korona. Salvini je u nedelju pozvao EU da plati kompenzaciju za troškove nastale zbog antiruskih sankcija. „Rat se nastavlja, trezor Ruske Federacije se zaista puni, a Međunarodni monetarni fond potvrđuje da će do kraja godine Rusija prikupiti još 227 milijardi evra”, kaže Salvini i dodaje da sankcije očigledno ne utiču na rusku ekonomiju.

Građani ne veruju svojim vladama

Najnovije istraživanje agencije „Jugov” u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu pokazalo je da građane najviše brine visoka inflacija zbog trenutne energetske krize koja bi mogla da podstakne socijalne nemire, proteste i štrajkove. Većina ispitanika u sve četiri zemlje izjavila je da su zabrinuti zbog socijalnih nemira u narednim mesecima, a u Francuskoj je četvoro od njih deset reklo da žele da se vrate protesti „žutih prsluka”.

Evropljani osećaju uticaj energetske krize. Jedna od pet ispitanika je izjavio da povlači svoju ušteđevinu, dok je svaki deseti rekao da preskače obroke. Evropljani u četiri zemlje imaju malo poverenja u sposobnost svojih vlada da se izbore sa krizom. Takođe, utvrđeno je da, iako ljudi generalno ne veruju nijednoj političkoj stranci da može da se nosi s krizom, opozicione stranke, uključujući populiste, ostvaruju napredak. U Velikoj Britaniji je poverenje u Laburističku partiju bilo 20 poena više nego u konzervativce, a u Francuskoj je Nacionalni pokret stranka kojoj se najviše veruje. U odvojenom istraživanju u Austriji 40 odsto anketiranih se izjasnilo za ukidanje sankcija Rusiji jer je izazvalo rast cena, a posle dugo vremena poverenje raste austrijskoj desničarskoj Slobodarskoj partiji.

- Advertisement -
SourcePolitika
- Advertisement -

Srodni članci

1 KOMENTAR

Ostavite komentar

Najnovije vesti