Turske serije su bez sumnje sve popularnije u Srbiji, ali većina ljubitelja ovih sapunica, nije ni svesna kakve se poruke preko ovih serija šalju, i na koji se način se, ako se radnja dešava u prošlosti, prikazuje vreme sultana i Otomanskog carstva
Verovatno bi gledaocima u Srbiji slika bila jasnija kada bi pogledali najnoviji turski istorijski filmski hit u režiji Kamila Ajdina, pod naslovom „Turci idu: mač pravde“, koji se na ekranima u Turskoj pojavio 20.decembra.
Ova istorijska drama će takođe biti prikazana u bioskopima u SAD-u, Kanadi, Čileu, Meksiku, Australiji, Japanu, Južnoj Koreji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Nizozemskoj, Italiji, Rusiji, Južnoj Africi, Indiji, Indoneziji, Maleziji, Kataru, Azerbejdžanu i Kazahstanu.
Tako će i gledaoci u ovim zemljama imati prilike da se upoznaju sa krvoločnim Srbima predvođenim zlim „kraljem Lazarom“ koje su pobedili lepi, dobri, pošteni i moralni Turci, verni pravom bogu Alahu.
Turska kinematografija se već godinama unazad bavi istorijskim temama, a u ovom filmu se govori o vremenu posle pada Konstantinopolja 1453. godine, kada je sultan Mehmed Osvajač (vladao od 1451. do 1481.) krenuo da pokorava preostale hrišćanske države na Balkanu.
Na njegovom udaru se naravno, našla i tadašnja mala i nemoćna srpska despotovina, koja je odbrojaval svoje poslednje dane i konačno propala 1459. Poznato je sa koliko krvi su Osmanlije uništile i pokorile balkanske države, ali u ovom filmu međutim, Turci su prikazani kao pravedni, moralni i superiorni Alahovi vernici, kojima se suprotstavlja suludi i pokvareni kralj Lazar, koji ne krije svoju mržnju prema Turcima i turskom sultanu. Tzv. kralj Lazar želi da stvori Veliku Srbiju, dok se njegovi glavni vitezovi prezivaju Milošević i Karadžić.
Kralj Lazar je prikazan kao krvoločni gospodar rata, koji se kune da se neće smiriti dok ne popije krv iz lobanje sultana Mehmeda, ali koji završava kao i svi zlikovci u sličnim filmovima.
Izmišljotine i istorijski revizionizam u ovom filmu su očigledni, pa čak i lik „kralja Lazara“ nije potpuno istinit. Radi se verovatno o despotu Lazaru Brankoviću, sinu despota Đurđa Brankovića, koji je vladao tadašnjom Srbijom i periodu od 1456 do januara 1458. godine, kada je iznenada umro, pre konačnog pada tadašnje prestonice srpske despotovine Smedereva u junu 1459.
