Svi znamo da položaj ćirilice u srpskom društvu nije onakav kakav zaslužuje nacionalno pismo bilo koje zemlje na svetu. Za to nisu uvek krive tehnologije pristigle sa Zapada, jer su mnogi tehnički problemi upotrebe ćirilice na računarima i na Internetu odavno rešeni.
Promocija i očuvanje mogućnosti korišćenja raznih jezika u međusobnoj komunikaciji predstavlja jedan od suštinskih osnova za očuvanje regionalnih i lokalnih društvenih zajednica, poboljšanje dijaloga između društava sa različitim kulturnim nasleđem, kao i za razvoj otvorenog i transparentnog mehanizma za međusobno razumevanje i unapređenje tolerancije. U skladu sa ovim opštim civilizacijskim načelima, na 32. sednici Generalne skupštine UNESCO-a u Parizu, 15. oktobra 2003, usvojena je preporuka kojom se, između ostalog, sugeriše promocija i ravnopravno korišćenja različitih jezika i pisama u okviru globalne Internet mreže. Istraživanje sprovedeno 2012. godine, pod pokroviteljstvom UNESCO-a, označilo je primenu domena sa internacionalizovanim nazivima (Internationalized Domain Name – IDN)) kao veoma bitan element ukupnog onlajn okruženja koje obezbeđuje rast primene lokalnih jezika i pisama u okviru ponude lokalnih, ali i globalnih, sadržaja i servisa.
Odluka RNIDS-a da uvede i .SRB – nacionalni internet domen na ćirilici, bila je u skladu sa ovim globalnim opredeljenjem. Poštujući svoja nacionalna pisma, istu odluku su do sada donele već 23 države, među kojima su i sve najveće zemlje sveta u kojima se ne koristi latiničko pismo (Rusija, Kina i Indija), kao i mnoge arapske i azijske zemlje. Kako neke od tih zemalja imaju i više jezika i pisama u zvaničnoj upotrebi, trenutno u svetu ima ukupno 33 IDN-a, odnosno domena čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom.
Linkuj kao što govoriš!
Republika Srbija ima dva ravnopravna nacionalna internet domena: .RS i .SRB. Prvi domen je ccTLD, a drugi, ćirilički, je IDN ccTLD. Vlasnici internet sajtova sami odlučuju da li žele da imaju internet adrese na jednom, drugom ili oba nacionalna domena.
Ćirilički internet domen .SRB je deo porodice IDN domena, posle ruskog .RF, drugi ćirilički internet domen na svetu. Domen .SRB je postao vidljiv na Internetu 3. maja 2011. Od 27. januara 2012. korisnici .RS domena imali su šest meseci pravo preče registracije .SRB domena po povlašćenoj ceni, a 1. avgusta 2012. krenula je slobodna registracija .SRB domena.
Nazivi .SRB domena, pored 30 slova srpske ćirilice (a-š), mogu da sadrže i brojeve (0-9) i crticu (“-“). Ne smeju da sadrže crticu na početku ili kraju, kao ni dve uzastopne crtice na trećoj i četvrtoj poziciji. Naziv .SRB domena može da ima najmanje dva znaka i da sadrži najviše 63 ASCII znaka posle konverzije IDN naziva domena u ACE (ASCII Compatible Encoding) oblik, što u praksi predstavlja oko 30-ak znakova.
Za nazive .SRB domena, registracija je moguća u okviru sledećih pet domenskih prostora, zavisno od pravnog statusa korisnika, bez obzira da li su domaći ili strani:
.SRB – za sve zainteresovane korisnike, bez obzira da li su pravna ili fizička lica
.PR.SRB – za poslovne korisnike (pravna lica i preduzetnike)
.ORG.SRB – za poslovne korisnike koji su neprofitne organizacije
.OBR.SRB – za poslovne korisnike koji su obrazovne ustanove i organizacije
.OD.SRB – za fizička lica
Postoje još dva domenska prostora za .SRB domene, ali oni nisu dostupni običnim korisnicima. Naime, .AK.SRB je namenjen akademskoj i naučno-istraživačkoj mreži Srbije, a .UPR.SRB državnim organima Republike Srbije.
Prednosti i problemi .SRB domena
Prednost .SRB domena je da je to jedini internet domen na svetu koji omogućava da se adrese sajtova pišu onako kako se i izgovaraju. Zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese sa .SRB domenom se, za razliku od, recimo, mnoštva domena na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovaraju upravo onako kako su i napisane.
Postojanje .SRB domena je u skladu sa preporukom UNESCO-a kojom se zahteva promocija i ravnopravno korišćenja različitih pisama u okviru globalne Internet mreže. U vreme kada se u razvijenim zemljama i pravo na Internet smatra za osnovno ljudsko pravo, kada i najveće zemlje sveta brinu o očuvanju nacionalnog identiteta kroz domene na svom pismu, Srbija je među prvima napravila korak ka uspostavljanju domena na zvaničnom nacionalnom pismu.
Inače, za Gugl je zvanično pismo za srpski jezik – ćirilica, što može da se vidi i na njihovim stranama koje su prevedene za korisnike u Srbiji. Gugl, kada se pretražuje iz Srbije, ravnopravno tretira pojmove na ćirilici i latinici, bez obzira na to kojim pismom je upisan traženi pojam.
Svi IDN domeni na svetu, pa i .SRB, imali su ili još uvek imaju neke tehničke probleme. Određeni tehnički problemi, koji su postojali u trenutku pojave .SRB domena, u međuvremenu su otklonjeni. Tako je, na primer, na zahtev RNIDS-a, internet pregledač (browser) Firefox omogućio ispravan prikaz ćiriličkih .SRB domena i zvanično objavio da je ta greška (bug) u njihovom programu ispravljena.
Međutim, najveći problem koji trenutno imaju svi IDN domeni, pa među njima i naš ćirilički .SRB, je nemogućnost da adresa e-pošte bude u potpunosti ispisana na lokalnom nacionalnom pismu, to jest i sa leve strane znaka „@“. Tokom jula 2014. se pojavila inicijativa azijskih zemalja, na čelu sa Kinom, da taj problem bude rešen za sva pisma koja imaju i ne-engleska slova, tako da je realno očekivanje da će taj proces da reši i naš domaći problem. Ovaj problem je i najbitniji uzrok smanjenog interesovanja za .SRB domen.
Korisne ćiriličke stvari
Ćirilički fontovi: www.tipometar.org/aktuelno/akcija!/Index.html
Konvertori kodnih rasporeda: www.praktikum.rs/office/download/default.asp#cnv
Studija o primeni IDN e-pošte: www.rnids.rs/dokumenti/studija-o-standardima-i-primeni-internacionalnizovanih-naziva-domena
