17.7 C
Belgrade
petak, 24 juna, 2022

CINS: Kako su propali slučajevi zloupotreba finansiranja SNS-a

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Slučajevi koji su pokretani zbog sumnji u ispravnost finansiranja vladajuće stranke, neslavno su završili ostavljajući za sobom više pitanja nego odgovora. CINS otkriva izveštaj policije koji oslikava kako su institucije dovele do propadanja ovih slučajeva.

„Sedimo nas dvoje i bude tu i neki treći čovek. I ja kažem, ‘evo ja hoću da dam 800 evra, ali ne mogu da dam 800 evra, dozvoljeno je manje. Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku.”

- Advertisement -

Ovako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2017. godine pokušao da opovrgne sumnje u vezi sa donacijama Srpske naredne stranke (SNS). Naime, kako je BIRN pisao, nekoliko donatora je izjavilo da su tokom izbora te godine dobili novac od SNS-a, a potom ga uplatili na račun stranke pod svojim imenom, čime je sakriveno njegovo poreklo. Agencija za sprečavanje korupcije je iste godine podnela izveštaj Višem javnom tužilaštvu u Beogradu u kom izražava sumnju da je SNS za izbornu kampanju 2014. godine koristio sličnu šemu finansiranja.

Pet godina kasnije, Više javno tužilaštvo je donelo odluku da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka ni za jedno delo iz izveštaja Agencije. Tužilaštvo je, nakon što je skinulo oznaku tajnosti sa slučaja, u saopštenju objavljenom na sajtu 11. maja, navelo da su osobe koje su radile u javnim ustanovama ili lokalnim samoupravama u nekoliko slučajeva davale u kovertama novac članovima stranke da ga uplate na račun stranke. Iako bi se moglo govoriti o kršenju Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kako se navodi u saopštenju, nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost za pokretanje prekršajnog postupka.

Tužilaštvo je navelo da nije reč o krivičnom delu pranja novca jer bi, prema sudskoj praksi, bilo potrebno da novac dolazi od krivičnog dela za koje postoji pravosnažna sudska presuda. A toga u ovom slučaju nije bilo, piše CINS.

- Advertisement -

Advokat i bivši zamenik u dva javna tužilaštva, Sead Spahović, kaže da se iz saopštenja ne vidi šta je za tih pet godina prikupljeno od dokaza, niti zašto je postupak bio tajna.

On kaže i da izvor prava u Srbiji nije sudska praksa već „Ustav, zakoni i pravila međunarodnog prava“.

„Meni nije poznat nijedan slučaj u kome tužilaštvo goni za pranje novca, a da već u pretkrivičnom postupku ima pravnosnažno rešeno predikatno delo (krivično delo iz kog je potekao novac koji se „pere“ prim.aut). Drugim rečima, svi meni poznati slučajevi zasnovani su na tužilačkim istragama i optužnicama bez ovog prethodnog uslova.”

Ovo je samo jedan od primera u poslednjih 10 godina gde otkrića o mogućim zloupotrebama u finansiranju vladajuće SNS nisu ispitana do kraja. Istraživanje CINS-a pokazuje kako su „propadali“ slučajevi na koje je ukazivala Agencija za sprečavanje korupcije, da bi na kraju na njeno čelo bio postavljen jedan od donatora vladajuće stranke.

„Imamo privid da postoje mehanizmi za kontrolu i za kažnjavanje, a da ustvari oni to nisu… U praksi kad neki od najvećih, najočiglednijih slučajeva kršenja zakona ostanu nekažnjeni, onda ne možemo reći da ta kontrola, odnosno kažnjavanja funkcionišu“, kaže za CINS Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije.

Izveštaj policije samo da zadovolji formu

Događaj iz kampanje za parlamentarne izbore 2016. godine se može opisati jednom rečju – bizarno.

Kako je Cenzolovka ranije pisala, televizija Hepi je na zahtev izvesnog Milana Perića i njegove nepostojeće agencije MP Media 20 dana emitovala oglasne poruke SNS-a. Kada je došlo vreme da se ovo plati, Hepi nije uspeo da dođe do Perića, za kog se ne zna da li mu je to pravo ime, a SNS je negirao da ima bilo kakve veze sa tim pa je Hepi ostao „kratak” za oko pola miliona evra.

Agencija za sprečavanje korupcije je sačinila izveštaj o svemu i prosledila ga Trećem javnom tužilaštvu u Beogradu koje je zatim od policije zatražilo da prikupi informacije. Međutim, policija je konstatovala da ne može da pronađe ko je počinilac.

Novinari CINS-a su došli do izveštaja koji je policija dostavila tužilaštvu. U njemu se, na dve strane, na osnovu izjave direktorke Hepija Aleksandre Krstić, objašnjava šta se desilo. Pored toga navode da je policija pretraživala internet stranicu Agencije za privredne registre, ali da nije našla firmu sa nazivom MP Media, a nisu uspeli da nađu ni IP adrese sa kojih je napravljena imejl adresa i slate poruke Hepiju.

Policija je, proveravajući u svom informacionom registru, utvrdila da postoji veliki broj osoba sa imenom Milan Perić, ali nisu mogli da identifikuju o kome se radi jer nisu mogli sa sigurnošću da potvrde da se osoba tako zove.

Osim direktorke Hepija, policija nije uzimala druge izjave, pa tako ni od nadležnih iz SNS-a. Što se tiče kurira koji je na adresu Hepija donosio oglasne poruke SNS-a, policija u izveštaju spominje samo da Aleksandra Krstić ne zna kako se on zove.

Siniša Janković, policijski inspektor u penziji, za CINS kaže da je policija trebalo da proveri i onog ko je donosio video materijale, da priča sa zaposlenima na televiziji, da proveri kamere kao i da razgovara sa odgovornima iz stranke.

„Tamo gde je jak uticaj politike policija nikada ne radi svoj posao formalno ispravno do kraja. Radi se tako da se zadovolji forma, ali se ne radi suštinski ispravno“, ističe Janković.

Još jedna zastara se vezuje za slučaj o kojem je CINS pisao 2016. godine. Tada smo otkrili da je SNS svojim aktivistima koji su došli na mitinge u Zaječar 2013. godine plaćao noćenja u hotelu Srbija-Tis u centru ovog grada. Transakcije su obavljali u kešu, umesto preko računa stranke. SNS ove troškove nije prijavio Agenciji, čime su pokušali da prikriju trošak nešto veći od 700 hiljada dinara.

CINS je objavio i izjavu tadašnjeg narodnog poslanika Milinka Živkovića koji je priznao da je učestvovao u skupljanju novca.

Međutim, posle toga je usledilo prebacivanje loptice između Tužilaštva i Agencije ko je kriv što postupak nije pokrenut, da bi ga Tužilaštvo pokrenulo 2016. godine. Kako je rok za pokretanje krivičnog postupka u ovakvom slučaju tri godine od dana potencijalnog krivičnog dela, kasna reakcija Tužilaštva dovela je do zastare i ovog predmeta.

Nenadić kaže da Tužilaštvo nije dovoljno proaktivno da samo ispituje zloupotrebe ove vrste i da to nije novina vezana samo za ovu vlast.

„Ima nekoliko slučajeva i situacija koji pokazuju da je očigledno postojala namera da se čeka zastarevanje nekih krivičnih dela u kojima je mogla postojati odgovornost vladajuće stranke.“

Obuzdavanje Agencije

U januaru 2018. godine, tri meseca od kada se u javnosti pojavio slučaj sumnjivih donacija SNS-u, za direktora Agencije je izabran Dragan Sikimić, jedan od donatora ove stranke. Sikimić je bio i član Radnog tela Republičke izborne komisije za opštinu Zemun na predlog SNS-a, i na njihovoj listi za izbore u Zemunu 2016. godine.

Nakon toga Transparentnost Srbija je tražila da se ispita politička povezanost Sikimića, dok je Biro za društvena istraživanja, zahtevao da on podnese ostavku.

Ipak, Dragan Sikimić je ostao direktor, a jedan od slučajeva nezakonitog finansiranja Srpske napredne stranke koji se pojavio nakon njegovog postavljenja sada nije ni „izašao“ iz Agencije.

Posle Sikimićevog izbora došlo je do promena u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti. Neki ljudi su otišli iz Agencije, a neki na druga radna mesta u toj instituciji.

Na mesto načelnice Sektora 2018. godine došla je Katarina Pavičić. Ona je pre dolaska u Agenciju radila u jednom od odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova, dok je ministar bio Nebojša Stefanović. U Agenciji se zadržala do 2020. godine, kada postaje pomoćnica ministra Stefanovića, ovog puta u Ministarstvu odbrane.

Iste godine kada je Pavičić došla u Agenciju, SNS je u svom godišnjem finansijskom izveštaju naveo donaciju čija visina umnogome prevazilazi zakonski limit.

Naime, kako je CINS pisao, SNS je stranačke prostorije, koje je do tada zakupljivala, dobila na poklon od svog funkcionera iz Kruševca Velibora Jovanovića. Jovanović je prostorije prvo kupio u stečaju za oko 250 hiljada evra, a onda ih poklonio stranci. Tada su vredele oko 1,3 miliona evra. Ovime je daleko prevaziđena dozvoljena godišnja vrednost donacija, a ukoliko se utvrdi da je zakon prekršen, prostorije bi trebalo da budu oduzete.

U odgovoru za CINS Katarina Pavičić je navela da je Agencija tada imala puno predmeta i da se seća da su radili na tom slučaju, ali da nije sigurna dokle se sa tim stiglo.

„Posao ljudi koji rade kontrolu finansiranja nije posao koji se završava za dva-tri dana. Postoje određeni protokoli i procedure kada zahtevate informaciju od drugih organa i morate da sačekate izveštaje drugih organa da biste dovršili svoj predmet.“

Međutim, Vladimir Tupanjac, advokat koji je nekada radio u Agencijinom Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti ranije je za CINS objasnio da je ono što je SNS naveo u svom izveštaju bilo sasvim dovoljno za prekršajni postupak. On je rekao i da čak i da su želeli da provere podatke koje su naprednjaci dostavili Agenciji, ovoj instituciji bi trebalo najviše nekoliko meseci, a ne više od tri godine. Zbog toga je izneo sumnju da Agencija čeka da nastupi zastarelost.

„Ako se prekršaj  ne pokrene u roku od pet godina nakon što je prekršaj učinjen, nastupiće relativna zastara i onda neće moći da se goni. Znači, ako je to bilo krajem 2017. godine, onda krajem 2022. nastupa zastarelost pokretanja prekršajnog postupka.“

Agencija nam do objave teksta nije odgovorila šta se sa ovim slučajem dešava. Poslednja informacija, od kraja prošle godine, je da i dalje prikupljaju dokaze.

- Advertisement -
- Advertisement -

Srodni članci

1 KOMENTAR

Ostavite komentar

Najnovije vesti