Šta je tokom korone država kupovala, od koga i za koliko novca, građani do danas nisu saznali, iako su predstavnici vlasti najavljivali da će im položiti račune. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je došao do jednog od ugovora vrednog 64 miliona evra koji pokazuje kako su poslovi sklapani i kako je Vlada skrajnula Zakon o javnim nabavkama.
Na konferenciji 15. marta 2020. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je u zemlji proglašeno vanredno stanje. Borbu protiv korone, koja je tada uzimala maha, opisao je kao „rat protiv nevidljivog protivnika kog naša zemlja mora da pobedi“.
Dok se građanima život menjao iz korena, država je žurila da nabavi što više medicinske opreme. Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) je već bio raspisao dve javne nabavke za kupovinu maski, rukavica i dezinfikacionih sredstava u vrednosti više od 1,4 milijare dinara.
Međutim, već 16. marta RFZO ove nabavke obustavlja. Država je tada odlučila da svu medicinsku opremu kupuje tajno, daleko od očiju javnosti. CINS je, međutim, došao do jednog od strogo poverljivih ugovora, vrednog više od 64 miliona evra, koji je RFZO sklopio sa jednom beogradskom firmom.
O tome od koga će šta RFZO da nabavi u jeku pandemije dogovarano je na sastancima u toj instituciji. CINS je iz više nezvaničnih izvora saznao da su na sastanke bile pozvane firme koje imaju ili mogu da nabave nešto od preko potrebne robe. Država im je obećavala plaćanje unapred i pomoć oko transporta. Izvori sa kojima je pričao CINS su rekli da su na sastancima bili i predstavnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
Na jednom od tih sastanaka je bio i predstavnik firme Sinofarm. Iako deli ime sa kineskom koja proizvodi vakcine, reč je zapravo o porodičnoj firmi iz Beograda koja postoji već trideset godina. Sinofarm je, samo dan nakon uvođenja vanrednog stanja, sa RFZO sklopio ugovor vredan 7,6 milijardi dinara, odnosno više od 64 miliona evra (sa PDV-om). Za ovaj novac oni su državi prodali preko 700.000 maski, skoro milion i po kombinezona, oko dva miliona mantila i 13 miliona kecelja.
Sinofarmovoj ponudi, koja je sastavljena istog dana kada je i sklopljen posao, RFZO je imao vremena da odluči svega jedan dan.
„(…) zbog potražnje za proizvodima od strane celog sveta, pogotovo Evrope. Mora se platiti što hitnije ino (inostranim, prim.nov) proizvođačima kako bi osigurali lager“, piše u ponudi.
Takođe, u ponudi stoji da se roba mora platiti u potpunosti avansno.
I RFZO je zahtevao hitnost. Tako se Sinofarm obavezao da će robu isporučiti kliničkim centrima za devet dana od potpisivanja ugovora, kao i da sve podatke do kojih dođe u vezi sa ovim poslom čuva kao strogo poverljive.
Izbegavanje tendera je moguće, ali to ne podrazumeva tajnost
Ugovor između RFZO-a i Sinofarma do kojeg je došao CINS otkriva da je zaključkom Vlade suspendovan Zakon o javnim nabavkama za kupovinu medicinskih sredstava i opreme u vezi sa koronom.
Kako se u ugovoru navodi zaključkom je utvrđeno da RFZO za potrebe državnih zdravstvenih ustanova bez primene Zakona o javnom nabavkama obezbedi ličnu i zaštitnu opremu i ostali sanitetski i medicinski potrošni materijal i drugu neophodnu opremu u vezi sa koronavirusom.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija objašnjava za CINS da je tadašnji Zakon o javnim nabavkama omogućavao da se u slučajevima poput epidemije najhitnije nabavke rade bez tendera, ali kaže da to nije podrazumevalo tajnost.
Vlada Srbije, RFZO i vlasnik Sinofarma Nikola Sinobad odbili su da daju odgovore CINS-u.
