Potez Zapada da blokira nečije devizne rezerve na računima banaka, to je takav jedan udarac svetskom finansijskom i monetarnom sistemu, da se on od njega neće oporaviti. Gubi se svaki smisao i suigurnost u međunarodnom poslvoanju, izjavio je profesor doktor ekonomije Slobodan Komazec, gostujući u emisiji Reč na kanalu Rezervni položaj.
On ne može da se načudi da neko može blokirati pare koje imate na računu, odnosno da se da se državi oduzmu sredstva koja je plasirala u strane banke.
– Pa ko vam je dao pare da vi tuđa sredstva blokirate? To je nezamislivo u međunarodnim finansijskim i monetarnim odnosima – upozorio je Komazec.
Prema njegovim rečima, blok zemalja koji je uveo već osam paketa sankcija protiv Rusije, računao je „da će na ovaj način slomiti ekonomiju Rusije, da će slomiti finansije, oboriti životni standard i stvoriti ogromnu inflaciju“, te da će „dovesti do velikog nezadovoljstva u Ruskoj Federaciji“.
– Međutim, zbog velike zavisnosti od energenata, pogotovo gasa i nafte, pa i brojnih sirovina i metala iz Rusije, taj sistem blokada i sankcija se odrazio kao bumerang, i mnoge zemlje Zapadne Evrope ušle su u fazu duboke recesije – zapazio je ekonomista.
Komazec je kazao da je u tim zemljama došlo do pada proizvodnje i velike nezaposlenosti, i, umesto u Rusiji, upravo kod njih se javio veliki bunt i nezadovoljstvo.
– Pogotovo sada, kada kada dođe do oštre zime, kada dođe do ograničenja struje, energenata, grejanja, kada praktično najveći deo kućnih aparata stane, kada se jave nestašice, javiće se veliki bunt, što se već javilo u pojedinim zemljama Zapadne Evrope. Evropa plaća najskuplju cenu ovog vojnog avanturizma NATO-a – istakao je profesor Komazec.
Upitan gde je granica ljudske pohlepe, odgovorio je da „ne postoje granice izluđenog i deformisanog ljudskog uma“.
– Kada jednog momenta to prokletstvo novca prevlada umom, to postaje opsesija, to je bolest. Nema većih bolesti, nego što je bolest vlasti i bolest novca – zaključuje on.
Govoreći o javnim dugovima Srbije, Komazec je rekao da dugovi države, preduzeća, banaka i građana već sada iznose 90 milijardi evra, a da tu nisu uračunati nedospeli dugovi.
On je objasnio i kako se u Srbiji lažira i pumpa BDP – bruto domaći proizvod, kako kroz nerealni kurs dinara, tako i uvrštavanjem prihoda od kriminala u računicu, te da on ne iznosi 60 milijardi evra, već oko 46 milijardi. Ovo „pumpanje“ je potrebno, kako je objasnio, da bi se Srbija pokazala kreditno sposobnijom, i na taj način mogla da dobije nove kredite i da se dodatno zaduži.
