Veliko mi je zadovoljstvo da vas sve vidim i zaista je Leskovac danas u Srbiji jedna od oaza slobode medija i svi vi ste primer jednog profesionalnog i nezavisnog novinarstva koji bi mogao da važi za čitavu Srbiju. Očito je da nekome smeta slobodno leskovačko novinarstvo i da ovom zaista skandaloznom i nečuvenom tužbom, koju je podnelo jedno beogradsko i veoma blisko vlasti preduzeće „Milenijum tim“ protiv jednog malog lokalnog leskovačkog medija, gde traži sudsku odštetu od 200 hiljada evra i to, verovali ili ne, samo zato što su ljudi preneli vest sa konferencije za medije jednog opozicionog lidera, neko želi da uništi i ugasi i potpuno zatvori ono malo slobodnih medija koji su u Srbiji preostali.
Naravno da sam danas, pre svega, ovde da bih dao punu podršku ne samo „Jugpresu“ i onome što oni trenutno preživljavaju nego i svima vama koji u ova, zaista, nedemokratska vremena svedočite šta znači sloboda medija i zbog toga mnogo žrtvujete i stradate.
Drugi motiv zbog koga sam danas ovde jeste da smo evo dan nakon godišnjice od onog tragičnog događaja na mostu u Grdelici položili venac i setili se svih onih nevinih žrtava NATO bombardovanja ili NATO genocida nad srpskim narodom iz 1999. godine. To je naša obaveza i mislim da je sećanje na sve nevine žrtve nešto što mora jednostavno da bude stavljeno u temelje ove države i svih njenih nadležnih institucija. To je zločin koji ne zastareva, Mi nismo u NATO bombardovanju izgubili samo uništenu infrastrukturu, privredu već i ljudske živote naših vojnika i policajaca, ali i civila, pa i dece.
Upravo u Grdelici imate primer onog bračnog para ljudi koji su bili tek venčani, dvoje diplomiranih hemičara koji su poginuli u tom vozu. Imate porodicu sa detetom, dečakom od 6 godina, koji je takođe nastradao, imate zaista tragične priče o tome koliko smo postradali pod NATO bombama, a i dan danas trpimo sve posledice tog bombardovanja bombama sa osiromašenim uranijumom, što tek ostavlja posledice po zaštitu životne sredine i zdravlje građana. To mi jednostavno nećemo, ne možemo i ne smemo zaboraviti. Pravda kad-tad mora biti ispunjena i naša je obaveza da o tome svedočimo, ne samo ovde pred domaćom nego i pred kompletnom međunarodnom javnošću, i da se borimo za tu pravdu i istinu o našem stradanju pod NATO bombama.
I treći povod za moj današnji dolazak u Leskovac jeste da vam najavim nešto što je za naš pokret izuzetno važno, a to su dve porodične šetnje, dva protesta porodičnih ljudi koja se pripremaju za maj i koji će prvo početi ovde iz Leskovca, u subotu 8. maja, što će biti uvertira za veliki događaj koji smo već najavili za subotu, 15. maj, na Svetski dan porodice, ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu.
Želim najpre da vas podsetim da je danas 13. april i pune dve godine od onog najvećeg opozicionog mitinga protiv ove vlasti za evo 9 godina vladavine Srpske napredne stranke, kada je više od 50 hiljada ljudi toga dana došlo u Beograd. I ja želim danas, ovde iz Leskovca, da izgovorim javnu ispovest da smo mi lideri opozicije krivci zašto aktuelna vlast Srpske napredne stranke još uvek vlada u Srbiji.
I ja to ovde želim otvoreno da kažem, kao jedan od organizatora toga protesta, kao neko ko je predao policiji prijavu za taj protest i bio prvi potpisnik u ime svih lidera opozicije pre dve godine jer sam u tom trenutku bio predsedavajući Saveza za Srbiju, da smo mi izneverili te građane koji su toga dana došli zato što nismo prihvatili ono što je u tom trenutku bila, između ostalog i moja ideja, a to je da nema razilaženja ispred Doma Narodne skupštine dok se ne izborimo za sve ono zbog čega smo toga dana došli u Beograd.
Nažalost, ostale kolege iz opozicije, većina njih, nije bila za to, ja sam u svemu tome ostao usamljen, ali evo do dana današnjeg smatram da je to bila jedna od najvećih propuštenih prilika opozicije u poslednjih nekoliko godina.
I ono što se danas dešava, nažalost, ne ide na čast opoziciji. To što ne možemo da se dogovorimo o zajedničkoj pregovaračkoj platformi i zajedničkom pregovaračkom timu koji bi otišao na taj dijalog sa vlašću, takođe nam ne služi na čast.
Još je veći problem od toga to što delegacija Evropskog parlamenta odlaže taj dijalog za jun ili čak i jesen, što potpuno obesmišljava čitav taj dijalog između vlasti i opozicije jer izbori su već preblizu. Ovde nije tema kada će taj dijalog početi nego kada će se taj dijalog završiti i da li ćemo imati bar 6 do 9 meseci za normalne predizborne uslove da bi ti izbori koliko toliko bili slobodni i pošteni.
I u tom smislu želim to da istaknem, posebno ovde u Leskovcu koji je danas jedan od centara opozicije u Srbiji, mi se ne zalažemo samo za vanredne parlamentarne izbore nego za vanredne izbore na svim nivoima, dakle i za pokrajinske i lokalne izbore u svim gradovima i opštinama Srbije jer kao što u Skupštini Srbije nema opozicije tako je praktično nema nigde u Srbiji i zaista su nam potrebni vanredni izbori na svim nivoima.
Srpski pokret Dveri, i to je moja poruka danas iz Leskovca svim kolegama iz opozicije, neće više čekati nikoga i ništa. Niti milost aktuelne vlasti da nam daju slobodne i poštene izbore, niti delegaciju Evropskog parlamenta koja će ko zna kad doći pa ispada kao da čekamo Godoa, niti nekakvo famozno jedinstvo opozicije koga očito nema. Mi moramo da izađemo na teren, mi moramo da izađemo u susret građanima i mi moramo ponovo na ulicu. Ja ću ovih dana na Predsedništu Srpskog pokreta Dveri upravo i predložiti da Dveri krenu u jednu vrstu predizborne kampanje jer više nema šta da se čeka.
U tom smislu, mi već najavljujemo prva dva događaja našeg novog izlaska na ulice i nimalo sulučajno prvi takav događaj će biti organizovan upravo ovde u Leskovcu, po mom dubokom uverenju, jednom od najvećih žarišta opozicione aktivnosti i mesta koje će prvo dočekati političke promene u Srbiji. Zato smo u subotu, 8. maja, ovde ponovo u Leskovcu sa porodičnom šetnjom koja će najaviti ono što nas čeka u subotu, 15. maja na Svetski dan porodice u Beogradu kada smo pozvali čitavu porodičnu i rodoljubivu Srbiju da nam se pridruži i da pokažemo snagu porodice danas u Srbiji.
Kao što kaže slogan tog našeg protesta „Za sve naše porodice“ – da izađemo i progovorimo o svemu onom što je problem, sa čime se suočavaju savremene porodice u Srbiji danas.
Jedan od povoda su svakako i tri zakona koja predlaže ministar Gordana Čomić, kadar bivšeg režima i simbol simbioze između sadašnje i bivše vlasti, iza koje se zapravo krije Srpska napredna stranka koja je isturila Gordanu Čomić da sav odijum ljudi u Srbiji koji su protiv toga da naša deca imaju mamu i mamu i da imaju tatu i tatu već da deca treba da imaju valjda tatu i mamu, sada treba da bude skrenut sa SNS ka Gordani Čomić, pa ako se građani Srbije i čitav narod pobuni protiv legalizacije homoseksualnih brakova pod drugim imenom onda će za to biti kriva Gordana Čomić, a ne Srpska napredna stranka koja ju je dovela u Vladu iako je Gordana Čomić zajedno sa deset drugih političkih grupacija osvojila ispod 1% glasova na izborima prošle godine.
Ko je ikada glasao za Gordanu Čomić? Ko je ikada glasao za Anu Brnabić? Ko je ikada glasao za Zoranu Mahajlović? Ko je ikada glasao za sve ove ljude koji danas vladaju Srbijom i kriju se iza imena Aleksandra Vučića? Dakle, to nisu za nas Čomićkini zakoni, to su za nas Vučićevi zakoni o istopolnim zajednicama, rodnoj ravnopravnosti i zabrani diskriminacije.
Kratko ću vam samo reći zašto smo mi protiv ova tri zakona. Sva tri zakona su antiustavna, antihrišćanska i antiporodična. Naš Ustav jasno definiše brak kao zajednicu muškarca i žene i nikakvi drugi brakovi u tom smislu nisu dozvoljeni po našem Ustavu. Da li homoseksualni parovi i partneri u Srbiji imaju određene probleme i oni treba da se reše – mi smo otvoreni da se o tome razgovara.
Primera radi, ako ne mogu jedni druge da posete u bolnici, evo im rešenje, postoje izmene i dopune Zakona o zaštiti prava pacijenata, uvede se institut bliske osobe i onda možete da tražite za bilo koga ko vam je bliska osoba da vas poseti u bolnici. Dakle, postoje rešenja za ono što oni navode da su njihovi problemi, ali oni neće rešavanje tih problema, oni hoće legalizaciju homoseksualnih brakova, usvajanje dece i da na taj način menjaju tradicionalni identitet braka i porodice u Srbiji. Kao što kroz ovaj potpuno nenormalni zakon o rodnoj ravnopravnosti žele da našu decu uče da se oni nisu rodili kao muško ili kao žensko nego da će tek u toku života steći svoj rodni identitet i odlučiti se da li su muškarci ili žene. Zamislite to, šta ova vlast želi da donese u Srbiju?
Da se pre podne osećate kao muško, po podne kao žensko, a uveče kao nekakav međupol i da tako svaki dan menjate svoj polni identitet, jer inače rod ne postoji u našem Ustavu i zato je i taj zakon antiustavan, a mi već imamo Zakon o ravnopravnosti polova i Srbija je to pitanje rešila na jedan normalan i zdrav način.
I na kraju izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije kojom, verovali ili ne, vraćaju verbalni delikt i ograničavaju sveštenike na propoved isključivo unutar bogomolja i da neće moći u javnosti uopšte na bilo koji način da se propoveda ono što je učenje Crkve i drugih tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji, a sve tradicionalne verske zajednice u Srbiji, i rimokatolička, i jevrejska, i islamska su kao i SPC protiv istopolnih brakova i usvajanja dece od strane takvih lažnih brakova.
Dakle, sadašnja vlast radi nešto što nikada Srpska napredna stranka nije predložila u svom predizbornom programu, što je protivustavno, što je protiv učenja svih tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji, što je protiv našeg javnog morala i to žele preko Gordane Čomić da nam nametnu. Zato mi izlazimo ponovo na ulicu u subotu 15. maja, a i pre toga 8. maja ovde u Leskovcu, ali to nije jedini razlog.
Danas je porodica u Srbiji ugrožena u svakom smislu. Ugrožene su porodične firme koje ova vlast ne podržava već podržava strane kompanije koje dobijaju ogromne subvencije, ugrožena su domaća porodična poljoprivredna gazdinstva, ugroženo je naše selo i naša poljoprivreda, ugrožen je sveukupan domaći ekonomski interes koji strada pod vlašću koja bukvalno rasprodaje naša prirodna i privredna bogastva strancima, a od svih nas pravi jeftinu radnu snagu koja će raditi kod stranog gazde.
Ugroženo je i zdravlje stanovništva danas u Srbiji, zaštita naše životne sredine. Ugrožen je kvalitet vazduha, vode, zemlje, hrane. Sve su to razlozi zbog čega treba biti ispred Narodne skupštine u Beogradu, u subotu 15. Maja. Pozivam sve vas Leskovčane i čitav Jablanički okrug da napravimo dobru uvertiru za taj 15. maj upravo ovde u gradu Leskovcu u subotu 8. maja na velikoj porodičnoj šetnji koja će zapravo biti najava svega onoga što se sedam dana kasnije dešava u Beogradu, u subotu 15. maja.
Hvala ljudima iz gradske organzacije Dveri u Leskovcu koji zaista rade na jedan izuzetno kvalitetan način, koji su danas jedna od najaktivnijih naših lokalnih organizacija u čitavoj Srbiji i to je bio razlog zašto smo odlučili da ova naša nova kampanja, da ovaj naš novi izlazak na teren u susret građanima i novi izlazak na ulicu počne upravo ovde iz Leskovca.
