24.6 C
Belgrade
sreda, 28 jula, 2021

MALO TROŠKA OKO BOŠKA: Vučić mu dao 200 000 evra da brani Kosovo na jutarnjim programima!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Do koske

Opljačkanim parama srpski diktator kupuje sve i svašta, pa i opozicionare bez partije

Malo troška i oko Boška

Pre tri meseca Boško Obradović je počeo da promoviše svoj novi politički plan pod nazivom „Promena sistema”. Zaista, promenio je sistem delovanja, napustio je opozicioni blok i pristao da služi interesima Aleksandra Vučića. U vrhu Srpske napredne stranke kažu da je predsednik Dveri za transfer dobio 200.000 evra i obećanje da će biti zaštićen od krivičnog progona zbog finansijskih malverzacija za koje su ga optužili bivši saradnici. Obradović je dobio i zadatak da okupi tzv. patriotske stranke s kojima će učestvovati na izborima kako bi dao legitimitet sledećoj Vučićevoj krađi glasova i prevari birača. Režimski mediji odmah su mu dali prostor da hvali „Vučićevu konstruktivnost” i ogovara dojučerašnje saveznike iz opozicije Vuka Jeremića i Dragana Đilasa.

Mersiha Hadžić

- Advertisement -

Sandra Božić, narodna poslanica s liste Srpske napredne stranke, tri godine je predvodila kampanju uvreda na račun lidera Dveri. Stalno je ponavalja da je “Bošku Obradoviću mesto u kanalizaciji”. Obradović je to shvatio, prihvatio i ušao u kanalizaciju Aleksandra Vučića.

Istog časa kad je pristao na ulogu podobnog opozicionara, Obradović je za naprednjačke jurišnike prestao da bude fašista, ljotićevac, nasilnik i zlostavljač žena. Kao što Vučić nikad neće priznati da je priznao nezavisnost Kosova, tako i Obradović neće priznati da je pristao na saradnju s diktatorom. Sudeći po prvim potezima, lider Dveri se dobro snašao u novom društvu. Disciplinovano sprovodi strategiju za podrivanje prave opozicije i, istovremeno, odbrane Vučićevih stavova.

U aprilu 2013. godine, povodom potpisivanja Briselskog sporazuma, Dveri su organizovale višednevne proteste u Beogradu. Tadašnjeg premijera Ivicu Dačića i prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića optužili su za izdaju Kosova, svete srpske zemlje. Od tada, Obradović je u svakoj prilici ponavljao optužbe na račun Vučića, koji je učvrstio državnog albanskog Kosova i naneo trajnu štetu interesima države Srbije. Stavovi su revidirani pre nekoliko dana, kad se Obradović setio da Vučić ipak nije potpisao nikakvo priznanje nezavisnosti Kosova. Nije, jer to niko i ne traži. Srbija ne mora da prizna Kosovo, ali ne sme da ga sprečava da se učlani u Ujedinjene nacije i ostale međunarodne organizacije.

- Advertisement -

“Vučić nije priznao Kosovo i nije uveo sankcije Rusiji, iako to traže SAD i EU” – to već godinama ponavljaju lideri nekoliko tzv. patriotskih opozicionih stranaka i pokreta, koji su odavno postali Vučićevi abonenti. S tim alibijem oni opravdavaju izostanak kritike izdajničke politike naprednjačke vlasti i podržavaju predstavu da se Vučić “kao lav” bori za srpske nacionalne interese na Kosovu. Da bi širili tu laž, Vučić im je omogućio pristup televizijama s nacionalnom frekvencijom. Na Pinku, Hepiju, Prvoj, pa i na RTS-u, svakodnevno nastupaju Vojislav Šešelj, Milica Đurđević, Miloš Jovanović, Miša Vacić i slični predstavnici lažnih patriotskih organizacija. Finansijska, logistička i medijska podrška je bila uzaludna, nisu uspeli da prevare narod. Nijedna od tih stranaka nije uspela da preskoči ni cenzus od tri odsto, koji je usred izborne kampanje prošle godine smanjen baš zbog njih, da bi uskočili u parlament kako bi stvorili utisak da postoji i opozicija.

Pošto nisu uspeli, Vučić im je obezbedio pojačanje, angažovao je Obradovića da predvodi taj blok na sledećim izborima.

– Uputio sam otvoreni javni poziv na razmišljanje i saradnju upućen svim kolegama iz patriotske opozicije, bez obzira da li su bojkotovali ili izlazili na prošlogodišnje izbore. Tu mislim na Narodnu stranku, Dosta je bilo, DSS, POKS, Zavetnike, Državotvorni pokret Srbije, Pokret Srba sa KiM “Otadžbina”, Srpsku monarhističku stranku “Srpska sloga”, Ne damo Kosovo, Antiglobaliste, Ravnogorski pokret, “Buđenje”, Nova snaga Srbije, Pokret svesrpskog ujedinjenja i Srpski demokratski savez – rekao je Obradović, ističući uslov da svi potpišu javnu obavezu da nema saradnje sa SNS posle sledećih izbora.

Na to će svi pristati, pošto ni Vučiću nije u interesu da se bruka javnom saradnjom s njima, korisniji su mu ovakvi, u ulozi opozicionara. S druge strane, njima je stalo samo do poslaničkih mandata i novca iz budžeta. Da bi zgrabili deo plena, bez problema će podržati Vučićevu izdaju Kosova i prevaru glasača.

Kao i ostali podobni patriotski lideri, Obradović je preuzeo obavezu da, pored zaštite Vučićevog lika i nedela, kritikuje njegove realne političke protivnike. Za te potrebe omogućena mu je promocija u režimskim medijima.

Umesto da, kao nekad, u zgradu Radio-televizije Srbije ulazi razbijanjem vrata, sad ga tamo dočekuju s napomenom da je “na domaćem terenu”. Obradović je dobio i prostor u režimskim štampanim biltenima. U Kuriru je optužio Dragana Đilasa i Vuka Jeremića za izdaju Kosova i Metohije! Oni jedva čekaju da Vučić, pritisnut od Amerike i Evropske unije, napravi grešku i omogući albanskoj lažnoj državi da dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama, kako bi ga tek tada obarali s vlasti. U intervjuu Večernjim novostima Obradović je rekao da ne može sarađivati s Marinikom Tepić jer je potpisala zahtev da srpska Narodna skupština usvoji rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Tepić je to potpisala 2010. godine, a Obradoviću to nije smetalo 2018, kad je uveo Dveri u Savez za Srbiju, u kome je ona, kao potpredsednica Stranke slobode i pravde imala zapaženu ulogu.

– Što god mi mislili o Draganu Đilasu, on ne vodi politiku kakvu je imala Demokratska stranka. Đilas nije dozvolio da se privatizuje PKB. Šta je to, ako ne patriotizam? Ekonomski patriotizam. Vuk Jeremić ide po Srbiji, skuplja potpise protiv davanja stolice Kosovu u Ujedinjenim nacijama. Vuk Jeremić je protiv javnih izvršitelja. Đilas i Jeremić su se odrekli Evropske unije, sve piše u onih 30 programskih tačaka, i odbrana Kosova i Metohije – govorio je Obradović 28. jula 2018. godine na sednici Glavnog odbora Dveri, kad je doneta odluka da se taj pokret priljuči Savezu za Srbiju.

Obradović je tada očekivao da će uz Đilasovu i Jeremićevu pomoć uspeti da dođe do još jednog poslaničkog mandata. Međutim, Savez za Srbiju je odlučio da bojkotuje izbore, a to znači da nema ni mandata, ni novca iz budžeta. Za razliku od Đilasa i Jeremića, Obradović nema druge izvore finansiranja. Da stvar bude gora, novac koji su Dveri dobijale dok su imale poslanike u parlamentu, oko 20.000 evra mesečno, automatski je skidan s računa zbog menica koje su pustili poverioci. Obradović je za to optužio direktora Dveri Slobodana Dimovića: “Svakog 10. u mesecu skida nam se sve što redovno dobijamo iz budžeta. Nema drugog objašnjenja sem da je to po nalogu koji je režim dobio od Aleksandra Vučića. Ovako krupna kriminalna dela niko ne bi smeo da čini bez zaštite BIA i obećanja vlasti da će biti oslobođeni od krivične odgovornosti.”

Drugo objašnjenje ponudio je upravo Dimović, koji je optužio Obradovića da je privatizovao pokret Dveri: “Obradović je zaveo sektaški poredak u Dverima. Napredovanje u Dverima je omogućeno na osnovu slepe poslušnosti Obradoviću, a ne na osnovu uspeha u radu. Obradović je jednog svog telohranitelja, bez ikakvog menadžerskog i političkog iskustva , dečka iz Loznice, postavio za člana Izvršnog odbora za celu Vojvodinu. Dveri nemaju para za pomoć lokalnim odborima, a imaju za plaćanje Boškovih vozača, šefa kabineta, šefa protokola, sekretaricu, telohranitelje, savetnike spoljne i unutrašnje, službeni auto, stan na Dedinju, stan u Čačku na samom gradskom šetalištu, markirana odela, reprezentaciju u enormnim količinama, itd.”

Sve to košta, a, posle bojkota, nema novca. Umesto luksuza, Obradović se odrekao opozicionog delovanja. Rešenje problema s besparicom Obradović je potražio kod Vučića, čim se setio da Đilas i Jeremić ipak nisu patriote, nego izdajnici, koji žele da dođu na vlast i po cenu konačnog gubitka Kosova.

Usput, naneo je fatalnu štetu Dverima. Otkad je Obradović zaseo na mesto šefa, taj pokret su napustili, iz različitih razloga, mnogi prvoborci. Otišli su ili su oterani Vladan Glišić, Srđan Nogo, Zoran Radojičić, Miroslav Parović, oba Tvrdišića, Slobodan Dimović, pa čak i Jugoslav Kiprijanović. Rasuli su se i članovi i glasači. U prvoj kampanji, pred izbore 2012. godine, Dveri su nastupili s parolom “Mi nemamo lidera”. U sledećoj, koja se očekuje na proleće, Dveri će moći da se reklamiraju sloganom: “Mi nemamo nikog, samo lidera Boška”.

Obradovićev transfer u Vučićevu ekipu lažnih opozicionara ipak ima i pozitivnu stranu. Čega god se Obradović prihvatio, to je propalo. Uništio je Dveri i Savez za Srbiju, samo neka tako nastavi i u saradnji s Vučićem i SNS-om. Cena nije bitna. Kad je uvodio Dveri u Savez za Srbiju, Obradović je demantovao priče da mu je Đilas dao 125.000 evra. Sad se ne izjašnjava o tome da li je od Vučića dobio 200.000 evra.

Boško Obradović je godinama optuživao Vučića za izdaju Kosova. O Vučićevom kartelu je napisao knjigu “Kriminalni krugovi”. Predvodio je demonstracije, razbijao ulazna vrata u RTS-u i Skupštini Srbije, tukao se s policijom, štrajkovao glađu. Na kraju, kao u Kovačevićevoj tragikomediji, kao Radovan Treći prešao je na stranu Vilotića, pa iz Vučićeve kanalizacije puca na vlastitu praznu kuću, na Dveri.

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti