Bivši predsednik Srbije i lider SDS Boris Tadić kaže da posle sinoćnjeg obraćanja Aleksandra Vučića nismo dobili veliko pojašnjenje novog evropskog predloga za rešavanje pitanja Kosova, već dodatnu dramatizaciju cele situacije. Smatra da srpska vlast na čelu sa Vučićem ništa nije učinila da prevenira sadašnju situaciju i pritiske koje Srbija trpi po pitanju Kosova, već je samo sve prihvatala. Na optužbe Vučića da je prethodna vlast izgubila Kosovo, misleći na Tadićevu administraciju, odgovara kontraoptužbom – da su još potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 1999. izgubljene nadležnosti države na Kosovu, a da su Dačić i Vučić Briselskim sporazumom „skršili poslednju tačku našeg otpora kada je u pitanju sever i pregovarački proces“.
„Ja u svom mandatu nisam želeo da dam te institucije koje su nam ostale na severu, jer sam se vodio devizom – nećemo dozvoliti da izgubimo u miru ono što makar nismo u ratu, a ova vlast Vučićeva je prihvatila i to – da izgubimo u miru i to što nismo u ratu prihvatanjem Briselskog sporazuma, kada je prihvaćen pravni sistem nezavisnog Kosova na čitavoj teritoriji. Vučić tezom da smo mi 2008, kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, predali Kosovo, ili mišljenje Međunarodnog suda pravde, čini jednu blasfemičnu radnju, uspostavlja jednu novu istorijsku laž i falsifikat istorije bez premca. To je bestidno činiti. Oni su ga izgubili, ako ga je iko izgubio. Ali ja sam u situaciji da budem krajnje istorijski objektivan. Kosovo je suštinski mnogo više izgubljeno pre Miloševića, kada su Srbi napuštali Kosovo, kada nije nalaženo rešenje u vreme bivše Jugoslavije, kada nije bilo aktivne politike, već se Srbija samo pasivno ponašala i posledica toga je ovo danas“, ocenjuje Tadić u Novom danu na TV N1.
Ističe da se „nijedna normalna zemlja ne odriče svojih suštinskih interesa na bilo kom delu svoje teritorije“.
„Ako ste spremni da se odreknete jednog dela svoje teritorije, drugi će pročitati da ćete biti spremni da se odreknete i drugih delova“, dodaje.
Navodi da je on za kompromis i podseća da je 2011. predložio plan u četiri tačke u okolnostima kada niko nije hteo podelu Kosova.
„To je plan u kome nema priznanja, u kome Srbija ima suštinsku autonomiju na severu i zajednicu srpskih opština na jugu, izdvajanje crkava i manastira iz jurisdikcije Kosova, i imovinu koja je garantovana i bezebdnost građana, da vidimo šta je srpsko, a šta nije srpsko u takvim okolnostima – čist kompromis“, ocenjuje.
Dodaje da je albanska strana počela da prihvata delove tog predloga, naročito kada su u pitanju crkve i manastiri, „ja sam predložio zapadnim zemljama da izađemo javno u pregovarački proces, oni su rekli da sačekamo ishod izbora, naravno, ja sam ih izgubio, a onda je naprednjačka vlast prihvatila Briselski sporazum i skršila poslednju tačku našeg otpora kada je u pitanju sever i pregovarački proces“.
„Da sam pustio sever Kosova, kao što su Dačić i Vučić dozvolili Briselskim sporazumom, ja bih oslabio pregovaračku poziciju u trenutku kao što je na primer ovaj. Moja politička filozofija je – hajde da rešimo problem, da napravimo kompromis, da nađemo rešenje koje je održivo za generacije koje dolaze, a ne samo za postojeću vlast“, ističe Tadić.
Navodi i da nije za to da se zamrzne konflikt, „jer je tačno ono što je Vučić konačno shvatio posle 20 godina – da zamrznuti konflikt može da se odmrzne svakog trneutka ako neko ima puške, kao što sada ima (kosovski premijer Aljbin) Kurti“.
„Mora da se ima plan za rešenje Kosova, a Vučić ga nema… Vučić je sebe doveo u situaciju da nema potez. Moj predlog je da se izađe, ako je plan neprihvatljiv, sa aktivnim predlogom, nego smo imali prihvatanje i pojačavanje tog pritiska“, poručuje.
Dodaje da ne može da razume „zašto Vučić kada je krenuo rat u Ukrajini nije iskoristio priliku da problematizuje pitanje proglašavanja nezavisnosti Kosova, kršenja međunarodnog prava, zašto nije zabo zastave pregovaračke u međunarodnoj javnosti“.
Na pitanje da li Srbija može da prihvati novi evropski predlog u čijem središtu je ulazak Kosova u UN, Tadić ističe da „Srbija ne može da prihvati da učestvuje u procesu aktivno potpisivanjem dokumenata koji direktno vode ka ulasku Kosova u UN.
„Ako učestvuje u tom procesu, postaje irelevantno da li priznaje ili ne priznaje nezavisnost Kosova“, ocenjuje.
„Još ima prostora za traganjem za kompromisnim rešenjem, a za to je potrebno imati nacionalni konsenzus šta je kompromis“, kaže.
Na to da se spekuliše da se u sadašnjem predlogu ne bi tražilo od Srbije prihvatanje nezavisnosti Kosova i njegovog ulaska u UN, a onda bi to došlo na dnevni red drugim sporazumom za 10 godina, kada obe zemlje budu bile spremne da uđu u EU, kaže da će tako biti – „ako ne može grubo i odjednom, onda natenane, lagano ćemo uvesti žrtvu u hladnu vodu“.
„Dovedeni smo u situaciju koja je nedozvoljiva i to je ogromna odgovornost Vučića i ove vlasti“.
Kao kraj evropskih vrednosti ocenjuje tu ponudu EU – daćemo vam članstvo, ako pasivno učestvujete u priznavanju nezavisnosti Kosova.
Ocenjujući da se EU neće menjati na bolje u vremenima koja dolaze, ističe da „moramo imati strahovito snažnu diplomatiju i aktivirati sve resurse i krenuti u diplomatsku ofanzivu“.
Dodaje da je ova vlast 10 godina imala priliku, ali imala je manje-višu pasivnu poziciju u kojoj smo sve prihvatali.
Malo ko u opoziciji razume pitanje Kosova
O ulozi opozicije i najavi Vučića da će narednih dana detalje razgovora sa svetskom petorkom i novom predlogu za rešavanje Kosova predstaviti šefovima poslaničkih krugova u Skupštini, kaže da mnogi u opoziciji ne razumeju pitanje Kosova.
„Sa jedne strane imate Šešelja i ogromne kohorte Vučićevih sledbenika u SNS koji zagovaraju tzv. patriotsku politiku koja nas vodi do sloma, a sa druge strane građanističke krugove koji misle da je rešavanje Kosova u tome da ga se odreknemo. Nemate prostora za normalnu politiku“, smatra.
I za lidera Stranke slobode i stranke Dragana Đilasa je kazao da „nema pojma šta je Kosovo“.
„Nema sposobnost da razume šta je politika i šta je Kosovo, ali ima novac i medijsku moć da sebe promoviše i uđe u parlament“, navodi.
Ocenjuje da „nacionalna politika nije antigrađanska politika“ i da je „jedina mogućnost da se formira jedna pomiriteljska pozicija“.
„Ne možete da lažete građane šta ćete da uradite, kao što to radi sadašnja opozicija, pa se onda raspadne posle izbora“, ukazuje i dodaje da nisu ni „građani nevini u politici“, jer i oni svojim glasanjem biraju.
„Znao sam da će Nemci uticati na dolazak Vučića na vlast, ali sam preuzeo rizik“
Upitan da li će Srbi na Kosovu prihvatiti da je za njih dobro ono što Vučić odluči, kaže da se predstavnici Srpske liste koji su finansijski zavisni od Vučića mogu ubediti da je ovo za njih dobro, kao i deo građana koji su, kako navodi, zavedeni.
„Kosovo je veoma problematično, jer nije isto srpsko društvo na severu i na jugu. Mora se pronaći rešenje koje će i građani prihvatiti“, ocenjuje.
A na pitanje da li će za Vučića, ako odbije evropski predlog, to biti ono što je za Tadića bio Briselski sporazum (izgubio na izborima), odgovara – „naravno“.
„Ali neka preuzme rizik na sebe, kao da ja nisam znao da će, pre svega nemačka administracija uticati na dolazak Vučića na vlast, naravno da sam znao, ali sam preuzeo rizik na sebe“, kaže.
Navodeći da je Vučić stvorio mrežu partijskog zapošljavanja kakva nije postojala ni u vreme Saveza komunista, ističe da mnogi od tih ljudi finansijski zavise od njega i da je „vrlo moguće da će sve prihvatiti što im kaže, iz straha da ga ne izgube“.
Televizija N1 zvala je u Novi dan i premijerku Srbije Anu Brnabić, da bude gošća pored Tadića, ali od nje nije stigao odgovor.
