Bivši britanski premijer Boris Džonson podelio je sa javnošću kako su evropski lideri reagovali na rusku invaziju u Ukrajini. Istakao je da je Nemačka želela brzi poraz Ukrajine, dok Francuska nije verovala da će se napad desiti, sve dok ruske trupe nisu prešle granicu.
Džonson je rekao da postoje različita mišljenja o tenzijama između zaraćenih država pre invazije koja je počela 24. februara.
On je izdvojio tri najistaknutije članice EU u eksplozivnim izjavama koje je dao za CNN.
„Nemački stav je u jednoj fazi bio da ako bi se to dogodilo, što bi bila katastrofa, onda bi bilo bolje da se ta stvar završi brzo i da Ukrajina odustane. Mislio sam da je to katastrofalan način gledanja na stvari. Ali mogu da razumem zašto su tako razmišljali“, rekao je Džonson.
Nemačka je nastojala da smanji svoje oslanjanje na ruske energente od početka Putinove invazije, ali se nacija i dalje suočava sa teškom zimom u kojoj bi moglo da dođe i do nestanka struje. Najavili su energetsku pomoć od 173 milijarde funti u septembru.
Džonson je dodao: „Ne sumnjajte da Francuzi nisu verovali da će doći do napada, sve do poslednjeg trenutka“.
Francuski predsednik Emanuel Makron je kritikovan zbog svog rukovođenja krizom, a Kremlj je posetio samo nekoliko nedelja pre ruske invazije na Ukrajinu.
Džonson je takođe rekao da je italijanska vlada na čijem je čelu tada bio Mario Dragi, u jednoj fazi jednostavno govorila da neće moći da podrži stav koji zauzimamo.
On je ponovo povezao italijansku ravnodušnost sa oslanjanjem na ruski gas. Ali, bivši premijer je rekao da je Zapad bzro shvatio da sa Putinom ne može da se pregovora i da je potreban jedinstven front.
Rekao je da je EU uradila sve briljantno od početka invazije ističući „da posle njegovih strepnji, može da oda počast načinu na koji je EU delovala“.
