Američki izaslanik za Kosovo bi da obnavlja zgradu generalštaba
Ideja Ričarda Grenela da SAD učestvuju u obnovi zgrada beogradskog generalštaba, srušene u američkom bombardovanju 1999. ponižavajuća je i u njoj se u punom smislu vidi američki imperijalizam – prvo te bombarduju, pa te posle obnavljaju.
Ovako Grenelovu ideju o američkom učešću u obnovi zgrada generalštaba komentariše jedan od članova grupe Beogradski sindikat Feđa Dimović.
„Svojevremeno sam pisao da bi zgrade Generalštaba trebalo večno da ostanu tu kao spomenik i podsetnik na agresiju, na zločin koji nam je učinjen, a za koji niko nikada nije odgovarao. Bojim se da će sada tamo stajati neka tabla kojom se zahvaljujemo američkoj državi što je obnovila ono što je prethodno uništila. To u punom smislu predstavlja ne samo ruganje žrtvama, nego i ironiju života“, kaže on.
Grenel se ponaša kao prokurator Balkana
Istoričar Čedomir Antić Grenelovu ideju posmatra kao „truli pokušaj da se afirmiše jedna imperijalna ideja, a u stvari reč je o licemerju“.
„Prvo, ta zgrada je relikt prošlosti. Ako hoće da obnove neku arhitektonsku znamenitost, u redu. Ali, moje je mišljenje da na tom mestu i nije trebalo da bude zgrada generalštaba i mislim da je ta simbolika – sedam ofanziva i tako dalje, nepotrebna“, smatra Antić.
Ambasador Grenel, prema Antićevom mišljenju, stalno izlazi iz okvira svog mandata. Umesto da posreduje u kosovskometohijskom pitanju, on se ponaša kao prokurator Zapadnog Balkana i pokušava da reši sve probleme, od ekonomskih, preko kulture sećanja do spoljne politike.
„Moje je uverenje da je bilo logično da je, kada je Srbija počela da se demokratizuje, SAD trebalo da naprave nekoliko gestova dobre volje, možda onakve kakve su napravile prema Nemačkoj posle pada nacizma. Pritom ne poredim Hitlera i Miloševića, ali pošto su ih oni poredili, bilo je logično da se tako ponašaju. Oni se, međutim, nisu ponašali tako. Ponašali su se iskreno – nisu branili ni demokratiju, ni ljudska prava, nisu „Milosrdnim anđelom“ pokušali da spreče genocid nad dobrim, kulturnim i svakoj sili podložnim Albancima, već su želeli da prošire svoje imperijalne interese, da naprave još po neku bazu za pohode na istok i, naravno, da nagrade „plemena“ koja su im odana“, kaže Antić.
